Narodno blagostanje — dodatak

ној мери и'оних које већ сад обезбеђују известан лобитак и у идућој години.

За данашње прилике код наших банака, #% дивиденде колико плаћа Банка Кројцер, претпостављају много више него у нормалним приликама.

У управи Банке И. Кројцер д. д. налазе се гл: Игњат Кројцер, Славко Бетлхајм, Јулије Фишер и Фрањо Хубер. У надзорном одбору су гл. Виктор Хертман, д-р Херман Хубер и д-р инж. Мирослав Шварц.

BANKARSKO I TRGOVAČKO D. Đ., BEOGRAD

·Pre kreditne i bankarske krize Bankarsko i trgovačko d. d. u Beogradu (Terazije br. 3) važilo je kao iedna od naičistijih efektnih banaka kod nas. Od svog osnivanja — pre petnaest godina — banka se bavila svim regularnim bankarskim operacijama, ali ie ipak najveća pažnia posvećivana једnom јефпот poslu, u kome su njeni upravljači stekli naibolie iskustvo — kupovini i prodaji hartija od vrednošti, za SOpstveni račun ili za onai komitenata. Međutim, slom našeg efekitnog tržišta u 1931 : 1982 пајатао је da se izvrši izvesna poslovno-politička preorijentaciia. Bančina uprava ie bez oklevanja reducirala poslovanie s papirima: koje je pre toga VOđeno uvek sa uspehom. Uprkos velikom angažmanu u efektima, uprava ie uspela da skoro u celosti izbegne gubitke, što može da posluži kao dokaz njene velike okretnosti i tačnog predviđania budućeg razvitka.

| Kao što je to bio slučai i kod ostalih novčanih zavoda, i ovđe je bilo panike ulagača, iako ona nije ničim opravdana. Ulozi na štedniu i po tekućem račanu pali su sa 19,41 miliona u 1930 na 9,36 miliona krajem 1935. Dakle, oni su Više nego prepolovlieni. Uprkos tome, moratoriium nije. nikada tražem, a Bankarsko i trgovačko d. d. nije se njime ni via гаси koristilo.

___U sledećoj tablici donosimo glavne bilansne pozicije za nekoliko posledniih godina iz kojih зе naibolie vidi Rako je Bankarsko i trgovačko d. d. prošlo kroz godine bankarske krize:

Račun izravnania

Aktiva 1930 1932 1934 1985 u hiliadama dinara

Blagaina i žiro 1.478 683 218 253 Вапке 944 198 129 100 Devize i valute _ 648 121 118 69 Hartiie od vrednosti 9.177 3.500 1.649 880 Vrednost rez. fonda 358 353 318 336 Vrednost penz. fonda 110 108 85 92 Menice 5.191 5.809 5.429 5.284 Dužnici 12.686 7.700- 8.301 8:975 Nepokretnosti 1.032 1.065 1.065" 1142 Nameštai i pribor 164 147 19 107 Kursna razlika papira = 294 98 Ostave, gar. itd. 30.155 25.760 17.439 14.236

Pasiva Glavnica 5.000 5.000 5.000 5.00 Rezervni fond 358 411 467 489 Penzioni fond | 158 180 195 199 Ulozi 19.410 11.397 9.448 9.362 Ромепос! | 387 304 95 12 Reeskont 2.040 2.619 2.998 2.156 Dobit po odbitku dotacije 477 4. о. 2 Zbir bilansa 57.946 45718 835.724 31.474

Obrtni kapital 27.791 19.953 18.285 17.288

U 1935 zbir bilansa ie pao za preko 4. miliona, sa. 95,7 па 31,4 miliona, ан зтапјепје obrtnogz kapitala пе prelazi 1 milion dinara. Ova razlika potiče otuda što su u zbir bilansa ašle evidencione poziciie, kao što su to ostave, garancije itd., које su bez većeg značaja za ocenu stanja banke.

Odnos tuđih prema sopstvenim sredstvima ie kao 3 prema 1, što je svakako vrlo povolino. Glavnica ie 5 miliona, koliko ie iznosila ı prilikom osnivanja. Rezervni fond iznosi

489 hiliada i dostigao je skoro 10%. od glavnice. Naivažniia

pozicija tuđih sredstava su ulozi, koji kraiem 19935 iznose 9,36 miliona prema 9,44 miliona u 19934. U toku poslednie godine ulozi su neznatno smanjeni za 86 hiliada. To nije više znak nepoverenja, Već posledica maksimiranjia kamatne stope. Neke štediše se ne zadovoliavajiu stopom, koja ie utvrđena uredbom, već traže poslove koj će im obezbediti jače ukamaćenje. Kako se izvesan deo ulagača Bankarskoge i trgovačkog ад. а. uvek interesovao za hartije od vrednosti, sigurno je da ma njih ni|e mogao ostati bez uticaja porast kurseva na efektnom tržištu. I reeskontni kredit, koiim se Bankarsko i trgovačko d. d. koristilo, smanjen je za 140 hiliada, sa 2,29 na 2,15. mil. | U altyivi vidimo plasman svih tih sredstava. Sopstvene hartile od vrednosti, koje su 1930 iznosile preko 5 miliona, pale su na ciglo 880 hiliada. Najveću poziciju u aktivi čine

dužnici sa 8,97 miliona. U odnosu na prethodnu godinu Oni

su poraslii za 674 hiljade. Nasuprot tome, eskont menica ie pao za 145 hiliade, sa 5,42 na 5,28 miliona. U svom izveštaju bančina uprava veli da se prilikom odobravania kredita držala rezervisano. S obzirom na prelazni karakter prilika u 1935 drukčije se, zaista, nije moglo postupati. Banka je odobravala kratkoročne poslovne kredite uglavnom samo svojim stalnim vezama, a poslove sa hartijama od vrednosti, valutama i devizama vršila ie u istom obimu, kao i u toku 1933 i 1934.

Račun gubitka i dobitka pokazuje bančinu težnju za sniženjem režije:

Račun gubitka i dobitka

Rashodi 1932 1933 1934 1935 u hiliađama dinara Ukupni troškovi 1.555 1.241 1.388 1315 Kamata 1.161 924 776 548 Dobit 48 54 23 20 Prihodi Prenos dobiti 15 48 54 28 Kamata 1.984 1.435 1.418 1.292 Proviziie 765 735 715 563

Zbir prihoda ili rashoda 2.764 9.919, 2.187 1.878

U vezi s maksimiranjem kamatnih stopa smaniena је kako aktivna, tako i pasivna kamata. Zbog toga su i bruto prihodi pali sa 2,18 miliona u 1934 na 1,87 miliona u 1935 гоdini. Pozicija »Ukupni troškovi«, u koju su ušle plate, kirija, porezi, takse, otpisi itd. iznosi 1,31 milion prema 1,38 milion krajem 1934. Čista dobit ie iskazana skromnim iznosom od 20 hiliada. Kroz punih 10 godina bančinogz postojania plaćana ie nepromenjena dividenda od 8%; u 1931 ona ie morala biti smanjena na G%, a poslednie 4 godine više se nije isplaćivala. Kako ie ove godine likvidiran račun razlike na kursu državVnih hartiia od vrednosti a do sada su vrlo rigorozno vršeni i

svi ostali otpisi, može se očekivati da će krajem 1936 i iska-

zani čisti dobit biti znatniii nego poslednjih godina, tim pre što svi znaci govore za to, da ie kod Bankarskoe i trgovačkog d. d. naiteža faza već prebrođena.

U upravi nalaze se sledeća g. g.: Dragutin Prica, pretsednik; d-r Svetislav Mihailović, Milan Stefanović,. Srbislav Jevrić i Karel Kašper. U Nadzornom odboru su 2. 2:: Моја 5. Spasojević i Rihard Šškarka. | |

i? O M

aa OJO A EO OI O CO A НЕ