Narodno blagostanje — dodatak

Према подацима из горње таблице улози су смањени за непуна 2 милиона. Међутим, смањење старих улога је знатно веће. Крајем 1934 сви улози су износили 74,17 милнона. Од тога је отпадало на „старе“ по књижицама 59,70 милиона, на „старе“ по текућем рачуну 10,03 милиона, а на „нове“ улоге 4,44 милиона. У току 1985 путем поменутих фузија стари улози по књижицама су порасли за 4,7 милиона. Крајем 1935 они износе 56,48 милиона. То значи да су „стари“ улози по књижицама смањени за скоро 8 милиона. Крајем 1935 сви улози износе 72,27 милиона. Од тога су „стари“ по књижицама 56,48 милиона, „стари“ по текућем рачуну 8,82 милиона, а „нови“ улози 6,97 милиона. Банка је у 1935 смањила и свој реесконт за око 700 хиљада, а банчини фондови су порасли за 2,2 милиона, тако да укупна сопствена средства без чистог добитка износе 16,65 милиона.

Укупни банчини приходи у 1985, урачунавши пренос, добити из 1934 од 550 хиљада и ненаплаћене камате по земљорадничким дуговима од 1,20 милисла, износе 6 милиона 904 хиљада. Код расхода примећује се најригорознија штедња. Пасивне камате су 1,97 милиона, трошкови 2,05 милиона, а остали расходи и отписи 244 хиљаде. Од остатка дотирано је банчиним фондовима 1 милион 436 хиљада, а чисти добитак је исказан са 1 милион 204 хиљаде динара према 1 милион 104 хиљаде у претходној ГОДИНИ.

Мако би исказани чисти добитак омогућио исплату умерене дивиденде, која одговара данашњим приликама, Банка је с обзиром на мораторијум од тога одустала. Чисти добитак од ! милион 204 хиљ. дин. овако је подељен: 250 хиљ. нарочитом дивидендном фонду (у 1984 години 350 хиљ.); 245 хиљ. се дотира општем резервном фонду; 150 хиљ. пензионом фонду, а 558,48 хиљ. се преноси на нови рачун.

У управи Панчевачке пучке банке налазе се Гг. г: д-р Рудолф Витигшлагер, претседник; Херман Грамберг, потпретседник; Мартин Фогенбергер, Лудвиг Витман, Артур Фрајнд, Фрањо Амон, Адам Ланг, д-р Хуго Ленард и Ото Вајферт, чланови. У надзорном одбору су г. г.: Федор Драгојлов, Јосиф Жанел, А. Парчетић и Јулиус Шмит. Главни директор је г. Вилим Вајс.

ТВОРНИЦА КЕМИЈСКО-ФАРМАЦЕУТСКИХ ПРОИЗВОДА Д. Д. ЗАГРЕБ

„КАШТЕЛУ,

Наша индустрија. кемијско-фармацеутских препарата је сразмерно врло млада па није никакво чудо да се морала борити са конкуренцијом фабрика из иностранства. Како се производи појединих наших фабрика могу по квалитету потпуно да мере с одговарајућим препаратима највећих страних фабрика, а по цени су јевтинији, ми смо данас и на пољу кемијско-фармацеутске производње далеко независнији од иностранства, него што смо то били пре опште привредне кризе. Конкуренција страних фабрика ипак није престала јер знатан број потрошача, без икаквог оправданог разлога, даје још увек предност страним продуктима. С друге стране примећује се већ и утакмица међу домаћим предузећима, чији је број у току прошле године износио 15. Разуме се да је у вези с тим морало да дође до извесног пада цена и смањења рентабилитета пословања. Са страном и домаћом конкуренцијом морао се борити и „Каштел“, који заузима једно од најважнијих места

у нашој кемијско-фармацеутској индустрији. Ради избегавања губитака које би могла да изазове појачана утакмица, „Каштел" је одлучио да прошири и још више усаврши“ свој рад. Основано је препаративно одељење у којем ће се израђивати самостални знанствени препарати и сировине ва исте. Сматрамо да ће фабрика тиме знатно учврстити свој положај на тржишту, а пут којим је пошла је и с национално-економског гледишта похвалан, јер ће нам обезбедити још већу независност од иностранства. Шта више, оправдана је нада да ће „Каштел“ с временом моћи да: продаје своје знанствене препарате и у иностранству.

Биланси за последње 4 године овако изгледају:

Актива 1932 1933 1934 1985 у хиљадама динара

Благајна 34 25 58 58 | Фабрика 3.280 3.457 2.779 2.814Инвентар 1197 117 117 119 Залихе робе 1.471 1.246 1.107 1.207 Оделење гуме 510 510 — Ефекти 15 — 52 128. Дужници 1175. 1.066 2.108 2.100 Губитак 287 285 95 —

Пасива Главница 2.000 2.000 2.000 3000 Амортизациони фонд — НЕ —— 477. Повериоци 3.596 3.495 3.162 2.646Акцепти 1.100 900 900 200" Добитак — (52) (40) 95Збир биланса 6.857 6.701 6.405 6.441

У октобру 1985 главница је повишена на 4 милиона, али крајем те године износи само 3 милиона пошто је одмах отписано 52%, односно ! милион динара. Од тога је употребљено 100 хиљада за отпис губитака из ранијих година, а 900 хиљада за отпис губитака који је настао продајом дворца у Карловцу, у којем је у прво време била уређена творница. Благодарећи повишењу главнице и елиминисању губитака,и акцепти су смањени са 900 на 200 хиљада а повериоци са 3,16 на 2,64 милиона динара.

Упркос поменутој продаји дворца у Карловцу позиција „фабрика“, у коју су ушле некретније и фабрички уређај, је порасла са 9,78 на 2.81 милиона. Наиме „Каштел“ је од своје афилијације твртке „Рис“ творнице гумене робе д.д. откупио за 780 хиљада некретнине које су јој у своје“ време уз исту цену продате. За 150 хиљада је добивен натраг и један део фабричког уређаја, који ће „Каштелу“ требати ради извршења новог производног плана.

Дужници су остали готово непромењени а залихе робе су повећане за 100: хиљада динара, са 1,1 на 12 милиона. Ефекти су такође порасли са 32 на 123 хиљаде. Те“ су првенствено акције твртке Рис да.

У 1935 промет „Каштела“ састојао се углавном из“ продаје сопствених производа и препродаје сировина. Да: би се смањила куповна цена и појевтинила сопствена производња сировине су куповане у већим количинама, такода се један део могао препродати. Комисиони послови су делимично напуштени. Прошле године пословање је било активно. Добитак износи 198 хиљаде. Како је од тога употребљено 95 хиљада за покриће губитка из ранијих година, чисти добитак исказан је коначно са 98 хиљада динара. Ни за 1935 годину није подељена дивиденда већ се чи. сти добитак преноси на нови рачун