Narodno blagostanje — dodatak
ПАНЧЕВАЧКА ПУЧКА БАНКА, ПАНЧЕВО
Панчевачка пучка банка спада у ред наших већих сновчаних завода. Она је највећа кредитна установа Доњег „Баната и једина велика депозитна банка овог раније бо„гатог житарског подручја. Разуме се да је пад цена аграрних производа морао имати одјека и на њен рад. Али сама аграрна криза могла би и да се савлада, да се нису поред тога јавиле нове тешкоће, које су изазвале панику _улагача и безобзирно подизање улога код свих наших
акционарских новчаних завода, па и код Панчевачке пучке банке.
Нашим је читаоцима познато да је у вези с тими
„она била принуђена да затражи заштиту почетком 1988 године. У смислу нове Уредбе о заштити новчаних завода и њихових веровника од 23 новембра 1934 Банци је, пошто је на основу њеног пречишћеног биланса утврђена велика активност завода, решењем Министарства трговине и индустрије од 28 јануара 1985 одобрено одлагање плаћања на шест година. Њој је истовремено одобрено да у циљу штедње спроведе фузију са својим афилијацијама“ Модошком штедионицом у Јаша Томићу, Штедионицом и кредитном заједницом д. д. у Шупљаји и Првом Сечањском штедионицом у Сечању. У току 1985 те су фузије "извршене, а пословна стања поменутих афилијација предата су новоотвореној филијали Панчевачке пучке банке -у Јаша Томићу. Укинуте су филијале у Бан. Карловцу и "Ковачици. Панчевачка пучка банка има сада поред централе у Панчеву, филијале у Алибунару, Дебељачи, Јаша "Томићу и Ковину.
У извештају за прошлу годину управа банчина наспомиње, да се банчина „стара“ пословна стања постепено „снижавају, делом услед отплате, а делом услед компенза-
19
ција са уложним књижицама. Интересантна је и примедба банчине управе „да земљорадници већ мање верују дема: гошким обећањима у погледу отписа дугова, те се све чешће враћају уредном регулисању својих обавеза“. И остали банчини „стари“ дужници регулисавали су своје обавезе у задовољавајућој мери. ;
Упоредо са ликвидацијом „старог“ пословања, постепено се изграђују и нови послови. Као што се види из, следеће таблице, поверење улагача опет расте.
Ново пословање | 1934 1935 Актива У хиљ. динара
Менице 821 1.898
Дужници 1.064 9177. Пасива
Улози на књижице 840 2.477
Улози по текућем рачуну 3.602 4.489
„Нови“ улози на књижице су утростручени, а они по текућем рачуну су порасли са 3,60 на 4,49 милиона динара. Камата на нове улоге износи 35 до 5%, према отказним роковима. Нови улози се пласирају само у потпуно сигурне и краткорочне зајмове, а знатан. део · се задржава као благајничка готовина. Есконт је порастао са 821 хиљаде на 1,89 милион. Износ „нових' кредита креће се још у скромним границама. Међутим, на основу релативно великог пораста нових улога у току 1935 може се закључити да ће Панчевачка пучка банка у току 1936 бити у стању да много издашније помаже локалну привреду новим кредитима.
Кретање „старих“ улога и дужника, као и целокупно пословање Панчевачке пучке банке најбоље се види из следеће таблице, у којој смо упоредили главне билансне позиције за последњих 8 година.
Биланси Панчевачке пучке банке за последњих 8 година
=— у хиљадама динара —
Актива - 8 ЕП Е 8 S 5 5 = ај Е 55 Е II II FI IO 1928 12.414 53.860 59.381 4.243 3.402 3.140 1929 15587 60.750. 62.552 4.339 3.402 171 1930 16.618. 70.913 51.839 6.111 3.402 159 1931 10.704 65.701 541367 5.774 3.647 256 1982 4.469 51.108 44.581 6.234 6.640 324 1933 6.210. 41.155 44410 5.260 6.640 234 1934 8.987 41.452 38.610 5.178 5.563 2.874 "1985 7.654 49.59 30.605 3.707 5.963 4.139
Максимални пословни волумен показује Банка кра"јем 1930 године, са 148,6 милиона. Тада су били и улози гнајвећи са 121,8 милиона динара. Од почетка паничног подизања улога код нас до краја 1938 године банка је „својим улагачима исплатила огроман износ од 48,2 ми-лиона динара. „Повериоци“" су били увек сразмерно незнатни. Кроз цело то време реесконтни кредит, којим се "Панчевачка пучка банка користила, остао је у главноме “непромењен, односно био је само за око ! милион већи "него у 1928 години, у време пуног просперитета. То "значи да је Банка сопственом снагом морала да издржи "целокупан терет панике улагача.
Напори око ликвидације активних послова морали "су бити огромни, јер се добар део активе састојао у се„љачким обавезама. Од 1930 до краја 1933 менице су пале “са 70 на 41 милион, дужници са 51 на 44 милиона, а гото"вина са 16 на 6 милиона. Промене код осталих позиција сбиле су сасвим незнатне.
> о = ze] >
биланса
Збир
оци
Главница Фондови Улози ПовериРеесконт 10.000 5.060 102.795 7.496 7.557 1.446 2.076 136.480 10.000. 5.188 113.428 6.654 7.809. 1.761 2412 | 146:752 10.000 5.349 121.806 456 6.857 1.686 241 148.612 10.000 5.309 110.372 690 8.420 1.665 1.400 187.988 10.000 5.376 87.478 426 8.488 1.237 301 113.307 10.000 5.399 78.643 200 8.624 723 301 103.890 10.000 4.431 74.177 7 8.463 43781 1.104 – 101.964 10.000 6.658 72.273 10 . 7.797 6.725. |.204 . 10.667
У 1985 години менични портфељ износи 49,6 милиона према 41,45 милиона крајем претходне године. Дакле, он је повећан за 8,14 милиона динара. Како на пораст нових“ меница отпада само 570 хиљада, излази да су „старе“ менице порасле за преко 7,5 милиона. То је изазвано преузимањем стања афилијација са којима се Панчивачка банка, као што је споменуто, фузионисала. У вези с тим редуциран је и банчин портфељ хартија од вредности са 5,17 на 3,7 милиона. Дужници су смањени са 38,6 на 30,6 мил. динара. Како су „нови“ дужници порасли за 2,1 милиона, излази да су „стари“ дужници пали са 37,5 на 27,4 милиона динара. Дакле, отплате „старих“ дужника биле су знатне.
Благодарећи томе Банка је могла да ослободи од сваког ограничења улога по књижицама до 1.500 динара и улоге по текућем рачуну до 10 хиљада, а осталим улагачима до 10 односно до 100 хиљада стављене су на расположење камате и умерене отплате.