Narodno blagostanje — dodatak

а |---

da aleksinački rudnik leži na glavnoj pruzi a u neposrednoi blizini većih ložionica. :

Prvobitna glavnica je iznosila 1,000.000 belgijskih franaka od čega je 100.000 franaka uneseno u aporima; u 1914 godini je usledilo povišenje na 1,5 miliona franaka, a posle rata 1919 godine na 4,5 miliona franaka. U 1924 god., kada ie naša država produžila koncesiju društvu za daljih 50 godina, glavnica je povišena na 6 miliona bele. franaka, putem nove emisije od 3.000 komada akciia od po 500 franaka nominale, koje su preuzeli stari akcionari po kursu od 800 franaka. Glavnica u bilansu iznosi 6 miliona belgijskih franaka, a podeliena ie u 12.000 komada аксја ро 500 franaka. Na vanrednom zboru akcionara, 12 februara 1936 u Bruxelles-u, odlučeno je da se glavnica poveća na 15 miliona belgiiskih franaka. Iz bilansnih cifara naibolie ćemo videti uticai ove mere na strukturu kapitala.

Račun izravnania da nan 30 septembra u hijadama belg. franaka

Aktiva 1932 1933 1934 1985 Investicije 8.421 7.778 6.500 6.181 Valorizovane investicije 1078. 107873 | 10:179 10.179 Hartije od vrednosti 783 630 530 527 Gotovina ı banke 2.135 3.306 4.704 6.480 Zalihe i materijal 1.712 856 872 879 Razni dužnici 5.388 5.798 5.362 '6.421 Ostave i garantije 105 95 105 153

Рача .

Glavnica 6.000 6.000 6.000 6.000 Zakonska rezerva 1.000 1.000 1.000 1.000 Rezervni fond 5.600 5.303 4.654 4.654 Rezerva valorizacije 10:73. 10178. 10173 10176 Amortizacioni fond valorizo-

vanih investicija 2.400 3.200 4.000 4.800 Poreska rezerva 822 227 — Neisplaćena dividenda 556 13 — 15 Мејзрјасепа падтса — — — 130 Poverioci 1.022 756 346 536 Ostave, zarancije 105 95 105 158 Dobitak 1.403 1.651 1.823 3.298 Zbir bilansa 28.661 28687 28246 30818

Rezerve su vrlo velike. Prema kapitalu od 6 miliona franaka one iznose 20,6 miliona, dakle više nego trostruko. Akcije koje su glasile na 500 fr. nominale u stvari su pretstavljale učešće u mnogo većem kapitalu nego što je to odgovaralo nominalnom iznosu. Vodeći računa o fome, društvo ie odlučilo da akcije u buduće ne glase na utvrđenu nominalu. Dakle, usvojen je tip akcija, vrlo čest u zapadnim zemljama, a naročito u S. A. D., koje ne glase na određenu nominalu, već na udeo u čistoi imovini. Društvo jie ujedno povećalo glavnicu upotrebom rezerve. Iz društvene odluke ne vidi se o kojoj se rezervi radi, ali po bilansu izgleda verovatno da se radi o prečišćavanju valorizovanih investicija, koje su pomoću amortizacionog fonda od 4,8 miliona dinara već i onako skoro do polovine oltpisane. Stvarno stanje niukoliko se ne menja. Povećanje glavnice se sastoji iz knjigovodstvene operacije premosa stavke sa ijednog računa na drugi. Zakonska rezerva i pravilima predviđeni fondovi se ne smanjuiu; čak može da dođe i do njihovog povećanja, ako se višak valorizacione rezerve od 1,1 miliona, koji ostaje posle povišenia glavnice, prenese na jedan ili drugi račun. Druga je mogućnost, da se ovom svotom dofira amortizacioni fond. U pasivi bilansa promeniće se naziv, ali, što je mnogo važnije, sopstvena sretstva mogu postati samo veća, a ве manja, s obzirom na visinu dobitka. Već smo u prošlogodišnjoj analizi istakli da Rudnici uglia u Aleksincu rade skoro bez tuđih sretstava. Prema 26 mil. franaka sopstvenih sretstava, tuđa sretstva iznose svega 5936 hiljada prema 346 hiliada u prethodnoi godini. Ona su dakle neznatna. Ni

87

prelazne stavke, kao što su neisplaćena nadnica i dividenda, u ukupnom iznosu 190 hiliada, ne menjaju sliku, a osim toga one su po svojoi prirodi sasvim kratkoročne.

Prelazeći na aktivu, možemo u vezi sa malo pre izloženim staniem konstatovati da su ne samo investicije, zalihe i materijal pokriveni sopstvenim sretstvima, što kod industrijskih preduzeća pretstavlia optimalno stanje, nego да је i finansiranje prodaje usledilo najvećim delom iz sopstvenih sretstava. Investicije ukupno iznose 16,1 mil. belg. fr. od čega 10. mil. otpada na valorizirane investicije koje imaju svoju odgovarajuću stavku u istoj visini u Dpasivi; ostatak od 6 mil. otpada na ostale investicije. Ova se pozicila, suprotno onoj valoriziranih investicija, тепја; smanjila se za 390 hiliada belg. fr. prema prethodnoi godini, usled otpisa, koji je iznosio 650 hilj. Investicije su, dakle, per saldo povećane za 330 hili. fr. koliko su stale nove. Skoro su nepromenjene prema prošloj godini hartiie od vrednosti sa 527 hili. fr. prema 580 hili. u prethodnoi godini i zalihe i materijal sa 879 hili. prema 872 hiliada. Dužnici su se povećali sa 5,3 mil. belg. fr. u 1934 na 6,4 mil. u 1935 god., dakle za 1,1 milion ti. 20%. Povećanie proizvodnie zahtevalo ie proširenje kreditirania u dosta velikoi metri, ali, kao što smo videli prilikom analize pasive, nije bilo potrebno da se društvo u tu svrhu zađuži. Prema tome poslovna ekspanzija počiva na apsolutno zdravim temeljima.

Račun gubitka i dobitka na dan 30 septembra u hiliadama belg. franaka

Rashodi 1932 1933 1934 1935 Amortizacija 750 1.400 650 650 Amortizacija valorizirane

investicije 800 800 800 800 Otpis hart. od vrednosti 150 100 — Dobit za podelu — — 373 1.842

Prihodi Prenos dobiti 291 = — = Prihodi proizvodnje 1.179 1.651 1.823 3.293 Uzeto iz rezervnog fonda — 649 — Zbir prihoda ili rashoda 1.700 2.300 1.823 3.298

Struktura računa dobitka i gubitka ne odgovara onoj koja je kod nas uobičajena. Račun gubitka i dobitka sastavljen je prema belgiiskim i francuskim uzansima i pretstavlia podelu bruto dobiti. Ovom prilikom potrebno je da ukažemo na običaj društva, da preračunava dinare u belg. franke, i to već deset godina po kursu 158 dinara za 100 belg. franaka. To je bio i stabilizacioni berzanski kurs. Uprkos primu od 28,5% primenienom od Narodne banke od 1 januara 1933 god. društvena uprava ostala je pri stabilizacionom kursu, pošto je smatrala da disparitet, prouzrokovan Dprimom, nije definitivan. Depresijacija belg. franka u proleće prošle godine zaista je opravdala to gledište, a uprava u svom godišnjem izveštaju napominie da je odnos između dinara i belg. franka uspostavljen na ranijoj osnovi. Nepromenieni obračunski kurs je neobično važan i sa stanovišta komparabiliteta bilansa. U računu gubitka i dobitka bruto dobitak je porastao sa 1,8 mil. belg. fr. na 3,29 odnosno za 83%. Videli smo da je proizvodnia porasla, ali u daleko maпјој meri. Uzevši u obzir dalie elemente koji utiču na formiranje bruto dobitka, preostaiu kao odlučujući faktori troškovi proizvodnje i prodaine cene. Kako se cena prodaie uglja smanjila kod svih domaćih rudnika bez izuzetka, to znači, da se uspeh Rudnika uglia u Aleksincu u pogledu porasta dobitka ima pripisati prvenstveno povećanju prodajne tonaže i smanjenju cene Коапја blagodareći savršenosti instalacija i racionalizaciii proizvodnje. Društvo za ovo ima da zahvali blagovremeno izvršenim investicijama, koje su omogućile potpuno oplemenjivanje i krajnju valorizaciju izvađenoge uglja i niegovu racionalnu upotrebu u industriji. Otpisi koji su za poslednie dve godine stalni, apsorbovali su