Narodno blagostanje — dodatak

106

Акцелти 9.075 1.000 500 Преносни рачуни === о 86 Збир биланса 16.601 16.705 17.365

Збир биланса је у 1985 г. порастао за 680 хиљ. на 17,36 мил. дин. Сопствена средства остала су иста и то 2 мил. главница и 41 хиљ. дин. резервни фонд. Пораст збира биланса скоро у целости отпада на повећање туђих средстава са 9,5 мил. на 10 мил. дин. Оне се састоје из поверилаца по текућим рачунима 7,2 мил. према 4,6 мил. у претходној години, дуговање банкама 2,85 мил. према 3,8 мил. и 500 хиљ. меничних акцепта према 1 мил. дин. Банке и менични акцепти се смањују, док остали повериоци снажно расту. Промена у саставу позиције повериоца дозвољава закључак да је управа извршила свесно померање од банкарских и меничних кредита ка робним. Друга ставка која је допринела повећању збира биланса у ствари је прелазне природе и сачињава већ доспеле а још неисплаћене обавезе од 86 хиљ. дин. Фонд амортизације се повећао свега за 5 хиљ. дин. Шегова висина одговара близу 50%. инвестиција, што је с обзиром на сталне текуће обнове примерно.

Инвестиције укључиво жичане железнице стално расту, и то са 8,6 мил. у 1933 г. на 10,8 мил. и 114 мил. У двема наредним годинама. Рудна поља исказана су у непромењеној вредности од 125 мил. дин. Врло повољно обележје даје билансу опадање дужника са 6 мил. у 1938 год. на 4 мил. у 1984 год. и 3,3 мил. у 1935 год. Али упр: кос томе сразмерно је још велика свота којом рудник мора да финансира своје муштерије. Благајна нешто надмашује прошлогодишњу своту и износи 292 хиљ. дин. према 252 хиљ. Хартије од вредности порасле су са 9 хиљ. на 46 хиљ. дин.

Угљени рудник „Монтаника“ — Мајевица код Симинхана, који је у пролеће 1934 год. снабдевен уређајем за прање и сепарацију, даје један од најбољих угаља у држави. Неоспорно је да ће и наша приватна индустрија радо куповати мајевички угаљ, који досада није био уве"ден, пошто је друштво првенствено снабдевало државне жељезнице. Већ у прошлој години уложено је много напора за придобијања приватних поруџбина, што ће се појачати убудуће. „Монтаника“ је у 1985 год. приватницима продала 9 хиљ. тона (око једне шестине своје производње). Продаја угља дала је бруто 12,2 мил. дин. Томе на супрот производни трошкови износили су 86 мил. дин. управни трошкови 2,5 мил. камате 817 хиљ. и порез 512 хиљ. дин. Губитак у 1985 години био је 251 хиљ. дин. који ће се заједно са оним из претходне године од 826 хиљ. дин, у укупном износу од 1,077 хиљ. дин., пренети у идућу годину и амортизовати из идућих добитака. Ако се прилике само иоле поправе да државне железнице покажу више разумевања за тежак положај лифераната, „Монтаника“ ће врло брзо ликвидирати губитак.

У управном одбору су T. г. д-р Владимир Турковић, А. Галзигна, д-р Ј. Томљеновић и Велимир Вулетић. Чланови надзорног одбора су г. г.: д-р Баљић и В. Бадалић.

DUNAVSKA BANKA, BEOGRAD

U red zavoda koji su jedva tangirani još uvek postojećom krizom, pripada i Dunavska banka u Beogradu. Po.slovni izveštaj naglašava da se zavod i u prošloi godini ograničio na poslove sa dosadašnjim komitentima i da se nije upuštao u nove veće poslove, Kao i dosada banka se u prošloj godini starala da održi svoj likviditet i da stavi ulagačima svaki traženi iznos na raspoloženje. Bilansi i računi do-

· bitka i gubitka, za poslednje četiri godine, daju sledeću sliku:

Aktiva 1932 1938 1934. 1935 - u hiliadama dinara Gotovina 4.160 5.293 4.929 10.906 Menice 5.109 4.578 3.945

3.887

Dužnici

] 77.697 90.847 67.061 71.274' Nepokretnosti 444 568 618 1,252 Hartije od vrednosti : 12.352 11.564 10.890 9.636 Inventar 119 109 - 908. 88 Kaucije, ostave i garanc. 76.568 88.290 67.168 46.885

Pasiva 5 Glavnica 20.000 20.000 20.000 20.000 Rezervni fond 4.661 7.787 8.779 12.778 Fond za kursnu razlika

po obavezama ; — — 1.300 1.499 Рометос! 25.337 31.600 19.620 45.569 Ulozi 47.334 51.864 35.868 18.740 Prenosna kamata 55 39 14 28 Nepodignuta dividenda 10 1 5 9 Kaucije, ostave i garanc. 76.568 88.290 67.168 46.885.Tantilema 175 208 343 343. Dividenda ~ 1.600 1.400 1.500 1.608“ Prenos dobiti 711 82 1127 474 Zbir bilansa 176:450! 901.971 15472: 143.929-

Račun dobitka i gubitka Rashodi 1932 1938 1934 1935. u hiliadama dinara

Kamate 4.262 5.097 1.664 867 Troškovi 2.191 2.181 2.493 1.807 Otpisi 3,931 2.531 234 10: Prenos za fond za

kursne razlike — — — 199 Čista dobit 3.497 3.971 4.037 5.690

Prihođi Prenos dobitka 281 711 82 11. Kamate i provizije 13.305 12:272 8.182 7705

Prihod hart. od vred. 22 10 36 22 Prihod od nepokretnosti 143 186 129 115. Naplaćena otp. potraž. — — — 473Kursna razlika: — — — 141 Zbir prihoda ili rashoda 13.751 13.181 8.428 8.571

Iz ovih cifara može se razabrati da зе ie obim banči- · nih poslova od početka krize stalno smaniiyao, iako ovo smanjenje u poslednioi godini nije baš osetljivo. Ulozi na štednju

smanjili su se u prošloi godini za oko 17,000.000 dinara, a' ·

međutim povećao se račun poverilaca na tek. računima za oko 21,000.000 dinara. Račun nekretnina povećao se u 1935 god. za 633.302.50 na 1,251.603.50 dinara, što, valida, dolazi od toga što je banka bila primorana da preuzme putem sudske dražbe nekoliko nekretnina svojih dužnika.

Interesantno je navesti iz bančinog poslovnog izveštaja jednu okolnost na koju se sve češće žale naše banke. Poreska vlast nije priznala kao odbitnu stavku iznos od 604.026.— dinara koja je bila, prema zakliučku glavne skupštine iz godine 1934, otpisana kao sumnjivo potraživanie. Radi toga tai se iznos uneo u bilans za prošlu godinu opet kao potraživanje među aktivu, te se isti iznos kao već oporezovan додао · opštem rezervnom fondu. Poreska vlast traži da se donese za svako sumniivo potraživanie dokaz da ie bilo utuženo i da je ovrha ostala bez uspeha. Takav dokaz ne može se uvek doneti, jer se dešava da se sumnjiva potraživania kao neuteriva i ne utuže.

Uvažujući ovo stanovište poreskih vlasti, banka je već u prošloi godini ustanovila specijalan rezervni fond za sumnjiiva potraživanja u iznosu od 1,000.000.— dinara Која 5еsvota dotacijom istog iznosa iz čiste dobiti poslednje godine povećala na 2,000.000 dinara, što ie znak velike opreznosti. bančine uprave. Isto tako može se opreznost bančinog vodstva razabrati i iz toga što je bio i u prošloji godini naplaćen, veći iznos olpisanih potraživanja.”

Banka je u prošloi godini svojim deoničarima za 1935. god. dodelila dividendu od 8%.