Narodno blagostanje — dodatak

АНАЛИЗА

БИЛАНСА

Додатак „Народном Благостању““

БРОЈ 24

Uvećan broj

Садржај:

БЕОГРАД, 13, ЈУНИ 1936,

ГОДИНА УШ

Opšte Jugoslovensko bankarsko društvo a. d., Beograd—Zagreb Trgovački fond i njegova Hipotekarna banka, Beograd

Југословенска банка д. M. Загреб Tehnička. banka a. d., Beograd

OPŠTE JUGOSLOVENSKO BANKARSKO DRUŠTVO A, BD. BEOGRAD—ZAGREB

lako se preko cele godine bavimo čitaniem bilansa naših vodećih banaka i drugih akcionarskih društava, ipak nam se retko pruža zadovolistvo da vidimo tako povolian i dobar izveštaj, kao što je onaj Opšteg jugoslovenskog bankarskog društva. Ni u toku 1935 kriza bankarstva nije pokazala nikakvo jače popuštanje. Međutim, uprava Opšteg jugoslovenskog bankarskog društva govori u svom poslovnom 12veštaju o »nesmetanom poslovanju zavoda kroz sve godine krize«. Što je najvažnije, to niije obična fraza, već stvarnost koiu potvrđuju i bančini završni računi.

Banka se nije poslužila nikakvim zaštitnim merama. Pa ipak, kod nie je odliv uloga prestao već u 1932 godini. Šta više, njeni su ulozi danas veći nego u 1999 ili 1930, kada o krizi poverenja nije bilo ni govora. Ulozi na knjižice, koji su krajem 1999 iznosili 105 miliona, a krajem 1930 godine 120 miliona dinara, svedeni su do Кгаја 19932 na 39 miliona. U 1933 porasli su za 2,5 miliona, u 19934 za 19,7 miliona, a u |985 za 17,2 miliona, tako da krajem 1935 iznose 71,4 miliona dinara. Kretanje uloga po tekućim računima bilo ie ioš povolinije. U 1999 oni iznose 27,6 miliona, u 1930 godini 42,5 miliona, a krajem 1932 godine 27,78 miliona, gotovo jednako kao ı krajem 1929. U 1933 godini imamo, zatim, snažan porast na 114,6 miliona. U 1934 porast iznosi 2 miliona, a u 1935 ulozi po tekućim računima rastu za daljih 23 miliona — na 139,5 miliona dinara. Prema tome, obe vrste uloga porasle su od 1932 do kraja 1935 godine sa 67 na 211 miliona dinara, odnosno oni su kroz to vreme više nego utrostručeni i kraiem 1935 veći su za 47 miliona nego u 1990 ili veći za 77 miliona nego u 1999 godini.

Iz pomenutog kretanja uloga i razvitka ostalih bančinih poslova može se izvesti čitav niz neobično interesantnih zakliučaka. Pre svega, ovde imamo punu potvrdu naše stare teze, da je naše bankarstvo bilo žrtva panike ulagača. U septembru 1931 solidnost i likviditet ogromne većine naših banaka bili su na visini. To važi pogotovu za Opšte jugoslovensko bankarsko društvo, u čiju solidnost i likviditet niko nije mogao ni da posumnja. Ulagačima ie pružalo sve moguće garancije i postojanje neobično jakog zaleđa. Povećanje uloga pod takvim okolnostima ne može se zaista drukčije obiasniti nego naročitim nenormalnim psihološkim staniem ulagača.

Uprava Opšteg jugoslovenskog bankarskog društva ie to odmah uočila, pa je paniku uspešno suzbiiala odgovara-

iućim sredstvima, ti. održavanjem ogromnog likviditeta i isplaćivaniem sviju zatraženih suma. Raspoloživa gotovina iznosila je krajem 1931 godine 41,5 miliona; u 1932 ona raste za 12 miliona, a u 1933 za daljih 96 miliona — na 79 miliona dinara. U 1934: gotovina se smanjuje na 72,5 miliona, ali prošle godine ona opet raste i iznosi 86,4 miliona dinara. Ктајет 1935 gotovina ije za 96,4 miliona veća od bančine glavnice i za 15 miliona veća od uloga na knjižice. Ukupna tuda sredstva, koja iznose 264 miliona, pokrivena su sa 93%. gotovinom. Razume se da držanje tako ogromne gotovine iskazuje osetne žrtve u kamatama, аћ је to banku sačuvalo od svakog iznenađenia i omogućilo ioi je normalno poslovanie i u najtežim fazama bankarske krize. Iz ovog bi se mogao izvesti i dalji zaključak da je bankarska kriza kratkov roka, ako se SUZDija odgovarajućim merama.

Inače, Opšte jugoslovensko bankarsko društvo nije se zanelo lakoćom kojom je dosta rano suzbilo neopravdanu panikit, ulagača, već ić — kao što smo videli — ne žaleći žrtve povećavalo svoi likviditet u koliko se kriza više pogZoTšavala. Osim toga, bančina uprava 5е striktno pridržavala svog programa apsolutnog pročišćavania aktive. Sva i malo sumnjiva potraživanja najrigoroznije su otpisivana. Do 1933 banka niije morala ni da vrši naročito velike otpise. Međutim, usled deflacione politike i pogoršavanja privrednih prilika neizbežno se moralo pogoršati i stanje nekih bančinih dužnika. Nastale gubitke banka je likvidirala na neobično radikalan i vrlo originalan način.

Izvršeni su sledeći otpisi:

1931 1932 1933 1934 1935 | u hiliađdama dinara Nenapl. potraž. 5794 „4930 22.137 16.423 3613 Murs. razl. efekata 3.003 1.426 475 869 Kurs razl. deviza — — 1.442 = Ukupno 3797 5.665 „94054 17.292 ' 3.613 Та to su upotrebliena sledeća sredstva: Iz dobiti tek. god. 8.797 5.665 6.156 4.992 43.613 Red. rez. fond — | 12568 _ = Latentna rezerva — — 5.330 — Specijalna rezerva — — — 13.000 —

Kao što se vidi, banka i njeni akcionari nisu žalili žrtve, kad se radilo o tome da se ona dovede u što normalnije stanie i da se istovremeno pojača njena kreditna snaga. šta više, veliki strani akcionari poklonili su banci 1934. godine 40 miliona dinara oličenih u 200 hiliada akciia 2 200 dinara, koje ie ona mogla da amortizira bez ikakvih troškova. U vezi