Narodno blagostanje — dodatak
AN
обавак
„о атостот
sta ju“
BROJ 29
Sadržai:
BEOGRAD, 18 JVJIM 1936.
GODINA VIII
„Сава“ опће осигуравајуће дионичарско друштво, Загреб
Здружене папирнице Вевче, Горичане ин Медводе д. /L, Љубљана
„САВА“ ОПЋЕ ОСИГУРАВАЈУЋЕ ДИОНИЧАРСКО ДРУШТВО, ЗАГРЕБ
Сва осигуравајућа друштва у нашој земљи баве се осигурањем живота и елементара. Изузетак чини једино „Сава“ опште осигуравајуће акционарско друштво, Загреб. Упркос томе што и „Сава“ има у својој фирми и израз „опште“ осигуравајуће друштво, оно се не бави животним осигурањем, већ се специјализирало на осигурање елементара, и то противу пожара и лома стакла, провалне крађе, града, транспорта, незгода и законске дужности јемства. Ова пословна специјализација има своје нарочите разлоге. Наиме, „Сава“ је основана пре 15 година с одређеним циљем да преузме сав дотадањи елементарни посао друштва „Асикурациони ђенерали“ на подручју наше државе. „Асикурациони ђенерали“ после тога код нас се више не баве осигурањем елементара, него све овакве понуде упућују „Сави“. У замену, „Сава“ упућује њима све понуде у осигурању живота.
Из наших ранијих анализа читаоцима је познато да е „Сава“ основана 1921 године од две групе интересената: у једној се налазе „Асикурациони ђенерали“ који су преузели 40% главнице „Саве“, а у другој групи су наши највећи новчани заводи који су преузели 60% главнице, и то: Југословенска удружена банка, Јадранско-подунавска банка, Прва хрватска штедионица, Српска банка, Земаљска банка за Босну и Херцеговину и Земљска банка Београд. Ове одличне банкарске везе које има „Сава“, као и раније споменута подела рада између „Асикурациони ђенерали“ и „Саве“, омогућиле су јој рапидан полет, тако да је она данас већ готово наше највеће осигурава: јуће друштво у елементару. Код ње је осигуран скоро претежни део наших индустријских предузећа, што би
нам добро дошло за упоређење с другим друштвима, али.
суд о волумену пословања „Саве“ може се створити и из података о кретању прихода и расхода, односно на осно: ву прихода од премија и расхода по исплаћеним штетама.
Од 1921 године, када је „Сава“ основана, па до краја 1935 године исплаћено је укупно штета за 252,81 милчона динара. То је свакако једна замашна сума и доказује нам да је и пословање „Саве“ заиста врло разгранато. Што се тиче прихода од премија, према појединим гранама осигурања они су се овако кретали:
Бруто-премије Удео реосигурача 1930 1935 1930 1935
Грана у хиљадама динара Пожар и стакло 26.748 18.999 14.911 8.504 Провална крађа | | 0900 1612 744 551 Град 615 81 144 8 Транспорт i 1.758 2.411 1:882 1.761 Незгоде, јамство 4294 3.448 2.416 1.683 · Укупно: 35.240. 26.552 19.547 12.607
Из овога се јасно види да је осигурање противу пожара и лома стакла далеко најважнија грана, која У 1935 години износи 71,5% од целокупне продукције. Горња таблица нам показује и утицај тешке привредне депресије на пословни волумен „Саве“. Укупне бруто премије су паде са 35,24 милиона у 1930 на 26,55 милиона у 1985 години. То је општа појава на коју наилазимо и код на(них осталих осигуравајућих друштава. Погоршање привредних прилика у току последњих година није мимоишло ни осигуравајући посао. А у нарочитој мери је погођено управо елементарно осигурање, због смањења вредности производа, великог опадања индустријске делатности, сужења волумена циркулације добара, осиромашење сељака итд. До краја 1933 године нова је продукција нагло опадала. У току последње две године опште прилике почеле су се постепено поправљати, али су се солидна осигуравајућа друштва морала и сама уздржавати од посла, јер је после престанка „Тарифног споразума“, што смо већ имали прилике да констатујемо, дошло до огорчене утакмице међу осигуравајућим друштвима и до невероватног обарања премијских стопа, нарочито у гранама елементарног осигурања. У тој утакмици „Сава“ је, сасвим природно, ишла за тим да очува само оне послове, које је сматрала безпрекорнима, а без препредомишљања су одбијане понуде за послове код којих ниске премијске стопе нису одговарале величини ризика. Друкчије се, у ствари, није ни смело поступати, јер би мање опрезно пословање било штетно како по акционаре, тако и по саме осигуранике. Како је 1 марта 1936 године одобрењем Министарства трговине и индустрије ступио на снагу нови „Тарифни споразум“ између осигуравајућих друштава, може се сматрати да су се тиме за вршиле све нездраве и штетне појаве у елементарном осигурању. У вези с тим, оправдана је и нада да ће код „Саве“ већ у 1936 години доћи до стабилнијег посла >” до поновног знатнијег повећања пословног волумена.
Рачун губитка и добитка
Расходи 1932 1938 1934 1985 у хиљадама динара
Штете 5.459 5.258 4.687 5.457 Трошкови и провизије 7.592 7.458 7.582 7.718 Порези 1.038 771 979 1.398 Таксе, ватрогаснине итд. 378 549 683 561 Отписи 666 962 94 228 Премијске резерве 5.429 5.886 6.586 6.688 Рез, за нереш. штете 5.463 2.146 2.406 2.548 Разне резерве 1.813 4.722 5.267 7.192 Добит 1.169 1.845 1.397 1.490.
Приходи Пренос разних резерви 1.813 1.930 5.057 5.607 Пренос прем. резерви 5.780 5.468 5.789 6.521
Пренос нереш. штета 4.071 5.496 9.130 2.820