Narodno blagostanje — dodatak
136
морао вршити никакав даљи отпис. Једино су приликом прерачуна златних динара у папирне извршене незнатне корекције, које су се у међувремену показале као потребне. Иначе, као што је споменуто, прошле године је купљен пароброд „Принцеза Олга“, аод старијих лађа продате су две „Истина“ и „Израда“ домаћем друштву „Одеанија“, а трећи пароброд „Душан Силни“, који је био 30 година стар, продат је Јапанцима. Југословенски Лојд има данас, поред „Краљице Марије" и „Принцезе Олге", још 19 лађа, од којих свака носи просечно по 8.250 енглеских тона терета. Друштво је почело да изводи систематску модернизацију постојећих теретних лађа, у циљу смањења трошкова за погон. До данас је модернизирано 9 друштвених пароброда. Осим тога, на броду „Краљица Марија“ продужена је и потпуно проведена кроз читав брод инсталација текуће топле и хладне воде.
Управа напомиње. у свом извештају, да је почетком 1936 набавила знатан пакет акција „Прекоморске пловидбе" д.д., чиме је Југословенски Лојд осигурао себи већину у том друштву, које поседује 3 модерне теретне лађе од укупно 25.700 тона носивости. Ова набавка доћи ће до изражаја тек у билансу за 1936 годину.
“OJ осталих позиција у активи највећи су „Дужници“. Они износе 17,36 милиона папирних динара према 4,17 милиона златних динара у претходној години, што значи да су се у 1985 знатно смањили. Иначе, преко овог рачуна књижи се и субвенција коју Југословенски Лојд потражује од државе. И инвестиције показују према ранијим годинама извесно смањење. У 1935 оне су исказане са 6,69 милиона папирних према 931 хиљада златних динара у току 3 претходне године. | .
Приход пословања био је прошле године 19,1 милиона, а по одбитку трошкова 15,92 милиона динара. После дотације амортизационом фонду од 9,5 милиона и резерв: ном фонду од 320 хиљада чисти добитак за 1935 годину износи 6 милиона 83 хиљаде, а са преносом из 1934 године 8 милиона 719 хиљада на име 7% дивиденде и исплате 10% дивидендног пореза (у 1934 години 6% дивиденда и порез), а остатак од 3,92 милиона пренет је на нови рачун.
САПОНИА Д. Д. ОСИЈЕК, (ПРИЈЕ МИЛАРНА ИН СВЕЧАРНА Д. Д., ЉУБЉАНА)
Потрошња фабрички произведених сапуна код нас ни у 1935 године није порасла. Она је вероватно опет нешто назадовала, јер сељаци као најмногобројнији ред по: трошача, због слабе куповне снаге и оскудице новчаних средстава, све више употребљавају кућевни сапун. Сапониа д. д., Осијек, је ипак успела да повећа своју продају. Али то није последица повећања потрошње у земљи, већ је изазвано другим узроцима. Пре свега, Сапониа је дру: штво за продају познатих и добро уведених производа фирме Шихт-Левер и Миларна ин Свечарна д. д. Повећање продаје робе стоји у вези и с поскупљењем сировина. Већ приликом анализе биланса Југословенског д. д. Шихт-Левер (Бр. 28 од 11 јула 1936 г.) констатовали смо да су неке сировине, које делом морамо увозити, поску· пиле за преко 40%. У вези с тим трговци су се још ло старим ценама снабдели с већим залихама, које ће се знатним делом потрошити тек у 1936 години. Најзад, и
неки мањи произвођачи сапуна привремено су се повукли. са тржишта, јер нису могли благовремено попунити своје
залихе сировина. Међутим, ни Сапонији није пошло за руком да повећа промет тоалетних и других бољих врста сапуна.
Код таквих прилика треба се бојати да ће у 1986 и даље опадати не само потрошња, него и продаја сапуна, тим пре што су финансијским законом за 1936/37 годину предвиђени нови јавни терети, који тешко погађају | сапунску индустрију; која је због поскупљења сировина
већ била приморана да повећа цеве. Повишење прометног и луксузног пореза, лој, увођење бановинске трошарине на соду, повишење такса на рачуне итд. имаће такође као последицу даље повећање цена сапунских производа, јер је индустрији због поскупљења сировина апсолутно немогуће да самг сноси и те нове терете. С обзиром на то изгледа да |» и даље смањење потрошње сапуна неизбежно, а у вези с
тим и смањење фискалних прихода. Ми смо више пута.
имали прилику "да докажемо да оптерећивање сировина трошаринама и претерано повећање пореских FH трош:а-
ринских стопа ретко када води добру, па сматрамо да ни“
нови терети наметнути сапунској индустрији неће повеБати, него смањити досадашње фискалне приходе. Као фирма, Сапониа д: д. спада у ред наших нај:
млађих акционарских друштава, а кго предузеће — стара _ је већ 16 година. Фирма је раније гласила „Миларна ин
Свечарна JL д, Љубљана:. Ванредна скупштина акционара од 11 новембра 1935 одобрила је промену џазива фирме. као и пренос седишта у Осијек, што је спроведено 1 јануара о. г. Мајоритет акција има Југословенско д. д. Шихт-Левер, Загреб.
Рачун изравнања
'Актива 1934 1935 . у хиљадама динара Готовина и банке 92 320 Дужници 1.965 2.638 Роба | 333 314 Ефекти 1 || Намештај 65 65 Пасива | | Главница · 500 500 Резервни фонд 17 17 Резерве за отписе 31 44 Резерва за дубиозе —.— 559 Повериоци · 1.845 1.958 Транзиторне позин. 24 164 Кауције • 769 458 Добитак 49 106 Збир биланса 3.235 7 3.801 Рачун губитка и добитка
Расходи
Управни трошкови 952 1.443 Камати 11 15 Порези . 28 24 Дубиозна потраживања 120 212 Отпис намештаја 12 18 Добитак 49 105 Приходи
Пренос добитка раније год. 53 49 Од робе 1.119 1.764 Збир прихода — расхода 1.172 1.813
Главница износи само пола милиона, али је то сасвим довољно ако се узме у обзир, да Сапониа има необично јако залеђе у фирми Шихт-Левер, чије производе
искључиво и продаје. Резерве укључивши и ону за дубио-
зе износе 620 хиљада. Повериоци су У односу на претходну годину за око 100 хиљада већи и износе 1,96 милиона.
У активи су најглавније позиције дужници и роба. Промене код робе у односу на 1934 су незнатне, а дужници су порасли са 1,96 на 2,63 милиона динара, што је последица јаче продаје.
Управни трошкови износе 1,44 милиона према 952 хиљаде у 1934. Повећање је изазвано првенствено трошковима око промене назива фирме и преноса седишта Чиста добит за 1935 износи 57 хиљада динара, а са преносом из 1934 године 106 хиљада. Ове године друштво није поделило никакву дивиденду, него се цела чиста. гдобит преноси на нови рачун.
|
увођење прометног пореза на: