Narodno blagostanje — dodatak

Додатан

БИЛАНС:

„Народном Благостању““

БРОЈ 32

Садржај:

БЕОГРАД, 8 АВГУСТ 1936.

ГОДИНА УШ

Gradska štedionica općine grada Sarajeva u Sarajevu

Хрватска банка д. д. Загреб

Хрватска пољоделска банка г. д., Загреб

GRADSKA ŠTEM}ONICA OPĆINE GRADA SARAJEVA U SARAJEVU

Sarajevska gradska štedionica pokazuje u poslednjim godinama neobično snažan polet, kome ni privredna kriza ni kriza našeg bankarstva nisu mogle naškoditi. Posle Zagrebačke gradske štedionice i Ljublianske mestne hranilnice ona Je naša najveća opštinska štedionica. Međutim, za razliku od pomenute dve velike opštinske štedionice i dosta drugih manjih, Sarajevska gradska štedionica se nije morala koristiti moratorijalnom zaštitom. Ona. se razlikuie od pretežnog Dbroja naših opštinskih štedionica i po tome, što nije samo ODštinski novčani zavod u užem smislu ie reči, Već je i Opštinski preduzimač i finansiiler. Već i samo letimičan pogled na aktivnu stranu njenog bilansa ostavlia utisak, da se ovde radi o bilansu nekog velikog industrijskog preduzeća. Ona vodi u vlastitoi režiji razna komunalno-privredna preduzeća, kao električnu cenfralu, tramvai, vodovod, plinaru i asfaltnu industriju, a angažovana je skoro sa svih 100% akcijskog kapitala i u »Špediciji« d. d. za internacionalne transporte. U Vezi s ovim poslednjim angažmanom ona je i veliko-zakupac duvana u 9 srezova Kao što se vidi, krug rada Sarajevske gradske štedionice je zasnovan na naiširoi bazi.

Ovakvo stanie je posledica naročitih okolnosti. lako kod štedionica za sticanje poverenja nisu neophodna vlastita sredstva, ipak ie Sarajevska opština prilikom osnivanja svoje štedionice, 1922 godine, htela da joj dade što više sredstava i što veće supergarancije za njezine pasivne poslove — primanje uloga i zakljiučivanie zaimova. Zbog toga ju je snabdela glavnicom od 40 miliona i 73 hiliade dinara. Kao što ni Beogradska opštinska štedionića nije primila od opštine glavBicu u gotovu, već u Ratnoi šteti, tako je i Sarajevska gradska štedionica umesto glavnice u gotovu od opštine primila niena privredna preduzeća. Time je i opštinsko knjigovodstvo i budžetiranie znatno uprošćeno, a preduzeća su postavliena na strogo komercijalnu bazu.

Razvoi prilika ie pokazao da je ova solucija bila dobra. U toku ovih ]4 godina Štedionica je obnovila i modernizovala postrojenja u električnoj centrali, znatno je proširila električnu i vodovodnu mrežu, a stvorila je i znatne fezerve. Opština ima, pored toga, i besplatno javno osvetljenje elektrikom i plinom, besplatne iavne česme itd. Da bi se bar približno mogla oceniti korist koju opština ima od svoje štedionice, spomenućemo da je na primer u prošloj 1935 godini opštini isplaćeno 3,6925.000 dinara za iskorišćavanje puteya i trgova za vodovodne, električne i plinske vodove, kao i za upotrebu ceste od strane framvaja; troškovi za javnu rasvetu i javne česme iznosili su 3,869.000 dinara; udeo opštine u dobitku štedionice iznosio je 247 hiliada. U 1935 godini Štedionica je, dakle, ukupno pridonela opštini 7,74 miliona i time je pokrila nien godišnji budžet sa oko 95%. Opština ie imala i druge koristi. Pre svega u vidu jevtinijeg kamatniaka na svoje dugovanje, a zatim velike budžetske ušte(de usled toga, što je Štedionica uposlila iz · Socijalnih obzira

znatan broi radnika ı nameštenika, koji bi inače pali na teret opštinskog budžeta.

Evo nekoliko podataka o privrednim preduzećima.

štedioničnim komunalno-

Električna centrala ima u svemu 4.700 k. v. raspoložive snage, i to dva moderna turboagregata sa ukupnom sna-

.gom od 4200 k. v., jedan vodeni agregat od 500—600 k. v. i

jedan agregat koji služi samo za rezervu. Oko 25% proizvedene energije pretvara se u istosmernu u translformatorima koji se nalaze u kaloričnoi centrali, gradskom kolodvoru + gradskoj većnici. U 1935 proširena je cleMkhtrična mreža za 22.729 metra, i krajem iste godine iznosila ie 563 hiljade metara. Ukupna proizvodnia u 1935 iznosila je 6,668.970 kilovatčasova, i to u kaloričnoj centrali 29,91 miliona E. v., a u hidrocentrali 3,76 miliona kvč. U odnosu na 1934 proizvodnja le opala za 3,84%. U 19531 godini ona ie iznosila 8,07 miliona kvč. To znači da je u 1995 potrošnja električne struie za oko 1,4 miliona kvč. odnosno za 18% mania nego pre 5 godina. Smanjenje potrošnje izazvano le privrednom depresijom, a dobrim delom i zavođenjem državne trošarine na električnu struju. Ipak, električna centrala daje još uvek naiveći део dobiti.

Tramvaj je ranije odbacivao lep prihod. Međutim, od 1930 do jula 1934 konstantno le opadala frekvencija putnika. U julu 1934 snižene su cene tramvaiskim kartama, za 20 do 50%. U vezi s tim opet se povećava i broi prevezenih putnika. Ali su prihodi ovog preduzeća u 1935 ioš uvek manji nego u toku nekoliko ranilih godina i jedva pokrivaju rashode, jer su zbog ukidanja gradskog kolodvora otpali znatni prihodi iz teretnog saobraćaja, a snižena je 1 tarifa za Drevoz pošte, tako da su i ti prihodi smanjeni. Vozni park ostao je i u 1935 nepromenjen. Većih radova na tramvaju nije bilo, ali ie već sve pripremljeno da se u toku 1936 izgradi nova centralna radionica i tramvaiska remiza na zemljištu. .električne centrale u Gundulićevoj ulici.

Vodovod daje mali višak. U 1935 je izveden čitav niz radova u ciliu boljeg iskorišćavanja vrela i. održavanja уоdovoda. Kupljena su i izvesna nova zemljišta. Povećan je kapacitet vodovoda Momatin kaptiraniem tri nova mania угеla, čime je osigurana dovolina količina vode i za vreme najvećih suša. Položeno je novih cevi u raznim ulicama u ukupnoj dužini od 4115 metara, usađena su 54 nova харопа, 8 nadzemnih hidranata i 4 ispušta. Postavljeno ie. i 10 novih. javnih česama. Krajem 1935 vodovod je imao ukupnu. dužinu cevi od 142.577 m (prema 138.900 m u 1934), od čega je otpadalo na spoljne pruge 395.806 m, a na gradsku mrežu 106.741 m. Na ovoi mreži se nalazilo 220 javnih česama, 284. hidranta, 596 zapora i 4971 komad · kućnih instalaciia. Sva vrela daju oko 10 miliona m vode.

· Plinara služi prvenstveno javnoi rasveti, ali se и 1985 povećao i privatni konzum za oko 920.000 mš3. Ukupna proizvodnia u 1935 bila je 791.100 m* plina od 4 hiliade Kkaloriia prema 737.800 m? u prethodnoi годи. Као Со зе vidi, pro-