Narodno blagostanje — dodatak

152

Рачун изравнања

Актива 1932 1933 1934 1935 "у хиљадама динара

Инвестиције 45.842 51.982 51.378 51.082 Дужници 38.149 — 5.132 884 Ефекти 18.013 17.104. 17.104 17.146 Роба 95.853 43.228 43.963 45.438 Благајна 916. 1221 720 845

Пасива Главница 36.000 36.000 36.000 36.000 Ред. рез. фонд 4.867 9.006 9.506 10.048 Фонд за пов. главн. 3.360 3.360 3.360 3.360 Фонд валоризације 9.136 9.136 9.136. 9.136 Фонд амортизације 39.396 35.817 39.071 39.071 Фонд пореске рез. — 6.000 6.000 4.500 Повериоци 27.399 1.984 — Неисплаћена дивиденда — — — 2.926 Чисти добитак 14999 11.591 10.804 – 10.354 Збир биланса 198.778 113.535 118.294 115.395

Рачун губитка и добитка

Расходи Трошкови и плате 4.361 3.971 3.422 2.701 Порези 8.484 8.952 8.047 4.256 Дубиоза 915 423 — Курсна разлика 1.142 98 — Пореска резерва — 6.000 — = Амортизација — 3.421 3.254 Добит 14722 11.591 10.304 10.354 Приходи 29.124. 34276. 24662 1731

Дужници и повериоци последње три године не ис казују се засебно, већ се билансира само њихов салдо који је у 1934 и 1935 у активи. Прошле године овај салдо је износио 884 хиљаде према 5,13 милиона у 1934. С обзиром на повољну финансијску структуру предузећа, повериоци сигурно не заузимају веће димензије, а тако исто ни дужници, јер се највећи део трансакција обавља за готовину. Иначе, крајем 1932 повериоци су били 27 милиона, а дужници 38 милиона динара.

Збир биланса износи 115 милиона. Ако погледамо пасиву, видимо да су то скоро све сопствена средства. Главница износи 36 милиона, амортизациони фонд 99 мидиона, остали фондови 27 милиона, а добит која je 31 децембра била још неподељена 10 милиона. На туђа средства, и то на неисплаћену дивиденду отпада само 3 милиона динара. У односу на претходну годину у пасиви имамо само две промене. Редовни резервни фонд је порастао са 9,5 на 10 милиона, а фонд пореске резерве је смањен са 6 на 45 милиона. Види се, дакле, да је један део пореза исплаћен употребом овог фонда. Као што је већ споменуто од амортизације се прошле године одустало. Због тога је и односни фонд остао непромењен.

У активи имамо такође неколико промена. Инвестиције су остале непромењене са 51 милионом. Неке знатније нове инвестиције не треба ни очекивати, с обзиром на ситуацију домаћег и страног тржишта. Резерва робе била је већ у 1933 далеко већа него ранијих година. Крајем 1985 она износи 45,4 милиона према 439 у 1984. У прошлој кампањи је прерађена по прилици иста количина репе, као и у претпрошлој, али је квалитет био бољи,

тако да је произведена и нешто већа количина шећера. У вези с тим, били су нешто мањи и производни трошкови, што је такође омогућило да се у 1935 искаже по: прилици једнака чиста добит као и у 1934. Управа напомиње у свом извештају да продаја шећера ни у 1935 није била задовољавајућа. Она сматра да би смањење трошарине омогућило већу потрошњу. У току прошле године су, додуше, и цене шећера повишене, али та пови– шица није још у никаквој сразмери са повишењем цена репе које се плаћају према Уредби.

Трошкови и плате су и у 1935 редуциране, и износе 9,7 милиона према 3,4 милиона у претходној години. Трошкови и плате биле су у 1982 4,36 милиона, а у 1930 чак 5,8 милиона. Ово је најбољи доказ да је последњих година. вршена најригорознија штедња. Порези износе 425 мил. према 8,04 мил. у 1934. Предузеће је прошле године на име пореза исплатило знатно већи износ, али се то из рачуна губитака и добитака не види, јер је разлика исплаћена употребом фондова.

- Мсказана добит износи 9 мил. 944 хиљ. а са преносом од 410 хиљ. из 1934 год. 10 мил. 354 хиљ. она је овако подељена: редовном резервном фонду 500 хиљада, на име тантијеме 994 хиљаде, за дивиденду 8,4 милиона, а остатак од 459 хиљада пренет је на нови рачун.

У управи Велико-Бечкеречке фабрике шећера налазе се господа: гроф Александар Чеконић, претседник;. барон д-р Марцел Мадараши-Бек и Хуго Елбоген, потпретседници; д-р Драгољуб Аранђеловић, д-р Ото Франгеш, Јосип Бун, Емил Фрајнд, Х. Блас, Милутин Лазаревић, Рудолф Елбоген, Артур Ледерер, Ђорђе Ледерер и Х. Торман, чланови. У надзорном одбору су TT. Гг.: д-р Миша Матић, Едмунд Попер, Андор Мартон, Роберт“ Тројш и д-р Славко Жупански.

CE ПАК

DER OESTERREICHISCHE

IVOLKSWII

HERAUSGEBER Mi. L. KLAUSBERGER

Die inhalisreichste wirlschaftspolitische Zeitschrift der Nachfoldestaaten, Erscheint jedem Samstag in Wien — Gegrindet 1908

Der Oesterreichische Volkswirt ist [dr

jeden unentbehrlich, der die Gescheh-

nisse in Oesterreich und den Nachtolgestaalen verstehen will.

Glossen, Aufsatze, Notizen, Bilanzkriti-

ken des Oeslterreichischen Volkswirts

sind als zuverlšssige Fihrer durch den

verwickelten Aufbau der Nachfolgestaaten anerkanni.

Seine gesammelten Jahrgange bilden eine unerschopiliche Fundgrube sonst nur schwer erreichbaren wirtschaftspolitiscthen und statistischen Materials.

Bestellun6en nimmt jede Buchhandlung sowie die Verwaltung des Oesterreichischen Volkswirls in Wien IX, Porzellangasse 27, епфбеgen, Der Bezugspreis betragt viertelj. Din, 190mit Zustellun6. Das Abonnement kann jederzeit bepinnen, Probenummern kostenlos,