Narodno blagostanje — dodatak

ТА

NAL

odatak „„Матобдпот

мабдозапји“

ВКОЈ 37

BEOGRAD, 12. SEPTEMBAR 1936.

Sadržaj:

Прва хрватска творница уља д. д. Загреб Beogradska tekstina industrija a. d., Beograd

Velikokikindska centralna štedionica d. d., Velika Kikinda

HPBA XPBATCKA TBOPHHIIA YyJbA JL JL, 3ATPEB

Питање повећања културе уљарица код нас већ је неколико година на дневном реду. Упркос сразмерно врло повољном рентабилитету културе појединих уљарица, конзервативност нашега сељака била је толика, да смо морали увозити знатне количине разних врста. Меродавни кругови желе битно повишење ове културе. Не само до висине домаће потрошње, него и за извоз. У том циљу је већ концем 1931 године установљен и један фонд за унапређивање културе уљаних биљака, а у 1982 образован је и нарочити саветодавни одбор. Ова акција је добила извесан нови потстрек и од трговачког уговора са Немачком, у коме се предвиђа могућност извоза знатних количина уљарица. Настојања меродавних иду сада за тим, да се обезбеде такве цене које ће уверити сељака да му је рентабилније гајити уљарице него се искључиво посветити култури житарица. У вези с тим израђен је у Министарству пољопривреде, почетком 1985 године, пројект уредбе о оснивању принудног уљарског савеза, у коме би били обавезно учлањени произвођачии прерађивачи уљаног семења, у циљу организовања производње и утврђивања откупних цена. Тај пројект није усвојен, али је већ прошле године уведена делимична забрана увоза уљаног семена, а на извесне уљарице повећане су царине. То је

унело извесну несигурност и у пословање наших фабрика уља.

И прво полгође 1936 године прошло је у знаку разних мера, које су меродавни фактори предузимали у циљу повећања ове културе. Тако је по иницијативи Министарства пољопривреде у мају о. г. поново дошло до састанка са прерађивачима уљаног семена, на коме су утврђене откупне цене за овогодишњи принос уљарица. Како се овај споразум показао као недовољан, донета је 15 јуна 1936 године Уредба о снабдевању индустрије семенског уља уљаним семеном. Уредбом су утврђене откупне цене, регулисан је начин откупа (посредством Призада) и увоза и евентуалног извоза, а основан је и нарочити уљарскосеменски фонд. Међутим, као што смо већ констатовали У чланку „Анархија на тржишту уљарица“ (бр. 25 од 20 јуна 1936) ни тиме још није дефинитивно регулисана производња уљарица код нас нити су створени потребни

предуслави који би требали да потстакну сељака на већу производњу.

Мора се ипак признати да досадашња настојања у том погледу нису остала сасвим без успеха. Ево неколико података, састављених на основу извештаја Народне банке, који нам то полерРУУ.

GODINA. VIII Година Засејане површине Увоз S Е = s уљаних плодова 5 5 S и семења у хиљадама хектара хиљаде MHJHOHH тона динара 1929 озими усеви 24,21 116,97 1930 20,90 100,23 1931 5,00 6,40 6,60 15,81 66,18 1932 3,50 6,08 5,45 25,16 61,16 1933 8,98 6,45 6,36 20,69 54,46 1934 13,44. “ G,5G 8,20 13,18 39,38 1935 92,92 7,88 8,81 20,33 60,39

Нарочито пада у очи велико повећање површина засејаних уљаном репицом. Крајем 1935 имали смо 92,92 хиљаде хектара према само 3,5 хиљаде хектара у 1932 години. Повећане су и површине засејане ланом, маком и другим уљаним биљкама, али у знатно слабијој мери. Иначе, о неком снажнијем развитку производње уљарица код нас не може се још говорити, тако да је и наш увоз уљаних плодова и семења још увек знатан. Прошле године увезли смо 20,33 хиљаде тона у вредности од 60 милиона динара према 24,21 хиљаде тона у вредности од 17 милиона динара у 1929 години.

О приликама у току прошле године Управа Прве хрватске творнице уља вели у свом пословном извештају, поред осталога, и следеће: „Домаћа жетва репице дала је прилично повољне резултате, док је сунцокрет подбацио, тако да смо могли да купимо само минималну количину. Ни бундевске коштице нису дале очекивани резултат. Култура соје, изгледа, не конвенира нашим приликама, тако да је резултат жетве био такође минималан."

Прва хрватска творница набавила је у прошлој кампањи

у земљи око 750 вагона репице, 270 вагона бундевских коштица, минималну количину сунцокрета и око 40 вагона соје. Осим тога увезла је из Бугарске око 240 вагона сунцокрета.

У погледу продаје уља није било знатнијих промена у односу на претходну годину. Продаја уљаних погачица у земљи била је нешто боља, али је отежавање извоза погачица, нарочито у другој половини 1985 године, неповољно утицало на нашу целокупну индустрију уља. Иначе у погледу пласирања споредних производа тенденција је била уопште депресивна, нарочито на средњоевропским тржиштима, тако да је и Прва хрватска творница уља била приморана да извезе извесне количине у Енглеску и да плати веће транспортне трошкове.