Narodno blagostanje — dodatak

_ „средстава и у хипотекарне кредите, првенствено у граЂевински кредит којим се финансира грађевна делатност. "Иначе, на дугорочне амортизационе хипотекарне зајмове «отпада само 10,6 милиона, а на обичне 7 милиона динара. Дужници по текућем рачуну износе 46 милиона према 58 милиона у претходној години и 73,9 милиона динара крајем 1938. У току прве половине 1936 године Градска штедионица је одобрила нових зајмова за 60 милиона динара, =од чега су готово сви краткорочни (према 54 милиона у -току целе 1935 године). На име отплата по старим зајмосвима примљено је у првом полгођу 1936 преко 26 милиона динара.

Портфељ хартија од вредности повећан је у току 1934 за 4 милиона, на 11,88 милиона. У току 1935 употребњено је даљих 8 милиона за куповину државних и градских папира, а и курсеви су нешто порасли, тако да су хартије од вредности крајем 1935 достигле износ од -2388 милиона динара. Непокретности, после отписа, би"лансиране су са 26,5 милиона, а састоје се из једне петоспратне, две четвороспратне и две троспратне палате, све -у центру Загреба, и 52 једноспратне зграде и приземне -куће за намештенике Штедионице и загребачког елек-тричног трамваја.

Као што је нашим читаоцима већ познато Градска штедионица је и власник електричног трамваја. Односна "позиција билансирана је у активи биланса са 33,58 милигона према 20,54 милиона у 1984. Радови на трамвају у -току 1935 својим обимом и значењем надмашују све досадашње. Нови и досада удаљени делови града изград-

· "њом нових пруга дошли су у тешњу органску везу са "средиштем града. Затим је подигнуто ново спремиште за 180 кола са свим потребним нузпросторијама. То је један "од најлешших и најмодернијих техничких објеката у чи-тавој држави, а надмашује и најновија спремишта мнотих великих градова. Пословање трамваја у 1935 завр"шено је с добитком од 1,8 милиона динара.

Рачун губитка и добитка Градске штедионице у "Загребу овако изгледа:

Расходи 1932 1933 1934 1935 у хиљадама динара

Камата 24.598 19:024 17:887 15:163 Плате 2.378 21115 2.007 2.045 Управни трошкови 1.895 942 885 919 Порез 1.829 2.798 2.691 2.643 Дот. пенз. фонду 62 64 62 62 "Курс. разл. држ. папира 2.798 1.008 — =OrnucH * 2.519 3.816 1.960 1.478 "Губитак аутобуса 1.757 1.876 1.590 Тантијема 107 __ =o 3 "Чисти добитак 6.191 5.429 4.378 4.378

Приходи ; Камата 38.516. 28.199 929.367 « 19.726 Од непокретности 1,662 1.982 1.525 1.827 Провизије и разни 4.928 3.877 52179 3.822 _Добитак трамваја 3.529 3.092 2.346 1.813" Збир прих. или расхода 43.685 37.078 31.412 26.688

Укупни бруто-приходи, који су у 1982 били 43,6 милиона, прошле године су износили 26,7 милиона динара. Најјаче су опали приходи од камате, са 33,5 милиона у 1932 на 19,7 милиона у 1935. Добитак трамваја је у истом граздобљу такође готово преполовљен: у 1985 износи 1,8 милиона према 35 милиона у 1982 години. Приходи од непокретности у 1982 били су 1,66 милиона, у 1938 cy порасли на 1,98 милиона, али се у току следеће две го„дине опет смањују и за 1935 износе 1,32 милиона.

Док је активна камата у 1985 за 13,79 милиона мања тинего у 1982, дотле је пасивна камата у истом раздобљу "пала само за 9,4 милиона, са 24,59 милиона у 1932 на 15,16

167

_ милиона динара у 1985. То је неизбежна последица др-

жања велике готовине. Позиције плате и управни трошкови показују да је последњих година вршена ригорозна штедња. Порез у 1985 износи 2,64 милиона, готово једнако као и у току две претходне године. Међутим, у поређењу са 1930 или 1981, расходи на порез у 1985 су готово утростручени. Отписи су били нормални. У 1985 они износе 1,48 милиона. Од тога отпада 1,39 милиона на амортизацију непокретности и 83 хиљаде на отпис намештаја. Чисти добитак у 1985 износи 4 милиона 378 хиљада, једнако као и у 1984, али за 18 милиона мање него У 1932 години. Од чистог гобитка за прошлу годину упо-' требљено је 219 хиљада за тантијему, 1,5 милион стављен је на расположење Општини, 579 хиљада је дотирано пензионом фонду, а 2 милиона 79 хиљада редовном резервном фонду, који после тога износи 39,39 милиона динара. |

У управи се налазе претседник и главни директор г. Рудолф Ербер, претседник Загребачке општине, затим као чланови г. г.: Јово Бањанин, д-р Мван Јуриша, Јосип Крчелић, д-р Стјепан Сркуљ, Армин Шрајнер, Валентин Човић, Стјепан Дебељак, Љубомир Хаџић, Густав Хут, Ладислав Јагић, д-р Мво Крбек, Јакоб Павлина, д-р Драгутин Павлинић, Иван Першић, инж. Матија Снелер и д-р Лујо Талер. У надзорном одбору су г. г.: Стево Опачић, инж. Иван Цертин, Теодор Кантоци и Теодор Кауфман. Владин комесар је г. Младен Узоринац.

„МИНЕРВА“, НАКЛАДНА КЊИЖАРА Д. Д., ЗАГРЕБ

Као акционарско друштво „Минерва“ је основана крајем 1929 године. У почетку је поклањала највећу пажњу трговини књигама, првенствено немачким стручним књигама, које код нас највише и иду. Поред добро сортиране сопствене књижаре „Минерва“ је имала и велико централно складиште које је опет покривало потребе других књижара. Одмах се приступило и изградњи одговарајуће продајне организације. Управа књижаре је знала да ће резултати продаје вити далеко повољнији, ако приступи смишљеној пропаганди и појединачном обраБивању муштерија путем способних агената. Искуство је показало да мало ко купи књигу коју види у излозима књижара, поготову с обзиром на тешке привредне прилике. „Минерва“ је увела и давање књига на отплату. Са месечним уплатама од 100 до 200 динара могу се набавити књиге које коштају и по неколико хиљада. Тиме је омогућено и мање имућним да дођу до потребних књига.

Пошто је створила одличну продајну организацију, „Минерва“ је почела обраћати све више пажњу домаћој литератури и књигама на нашем језику. Она се све више испољава као издавачка књижара, па је данас морамо убројити међу наше највеће издаваче. Благодарећи сразмерној јевтиноћи њених издања, сјајној опреми књига и смишљеној продајној организацији, која је вођена делом из Загреба, а делом из филијала у Београду и Сплиту, „Минерва“ успева да пласира своја издања и у неколико хиљада примерака.

То је за наше прилике необично повољан резултат, јер на издавање и пласман књига код нас утиче још увек доста неповољно чињеница, да у нашој држави имамо у ствари три књижевна подручја. Један део публике чита искључиво или бар претежно само латиницу, а други ћирилицу. Поред тога постоји опет словеначки језик као посебно наречје. Разуме се да то битно поскупљује свако издање и отежава продају. Мако „Минер-

" ва“ издаје своје књиге латиницом, ипак јој све више по-

лази за руком да своја издања пласира у свим крајевима