Narodno blagostanje — dodatak
у
АКЕХА
AN
Dodatak INA Odmori Blagostanju“
BROJ 39
Sadržai:
3anpyxHa rocnomapcka GaHka AB. 7, Љубљана
· „Драх“, индустрија дрва д. /., Загреб—Напраг
ЗАДРУЖНА ГОСПОДАРСКА БАНКА Д. Д, ЉУБЉАНА
Везе између словеначких. задруга и Задружне го-
Жсподарске банке су тако тесне, да се често јавља мишље-
ње да је она матица словеначког задругарства. Међутим, то није сасвим тачно, јер је претежна већина задруга У Дравској OBODU организована и учлањена у „Задружној звези“, која је њихова права. матица. Иначе, Задружна господарска банка је благајна свих тих задруга, учлањених у Задружној звези. Ова последња ју је као једини акционар и основала 1920 године. Поједине задруге, које не могу пласирати вишкове својих штедних уложака међу властите задругаре, полажу их на текући рачун Задружној господарској банци. А оне задруге, чије потребе за капиталом прелазе прилив уложака, траже и у нормалним приликама добијају кредит код ње. Задружна господарска банка постала је на тај начин за претежни број словеначких задруга — новчана централа, односно кровна финансијска установа. Задружна господарска банка, која је иначе акционарска банка, има и знатан број пословних пријатеља ван задругарских организација. Њени улози на књижице долазе првенствено од незадругара. А ни есконтиране менице нормално не потичу од задружних установа.
Све до избијања банкарске кризе развитак Задружне господарске банке био је управо сјајан. У релативно кратко време она је успела да се подигне у ред наших водећих банака. Мако са малом главницом (12 милиона динара), ипак је могла да закључи десету годину свог постојања — 1930 — са билансном сумом од скоро 550 милиона динара, чиме је била постала друга од трију највећих љубљанских банака. Задружна господарска банка није ограничила своју делатност само на Словенију, већ је имала своје филијале и у другим крајевима, као на пример у Новом Саду, Сомбору, Ђакову, Сплиту и Шибенику. Као што је познато, Словеначка је раније изложила знатне капитале у друге делове наше државе, добијајући за то далеко повољније укамаћење него што се то могло постићи у Словеначкој. У томе погледу играле су врло важну улогу и поменуте филијале Задружне господарске банке, а овај новчани завод је тиме постао не-
> обично важан фактор не само у новчарству Словеније, већ и у целој земљи.
Разуме се да се после навале улагача на шалтере банака у септембру 1931 године и Задружна господарска банка морала борити с огромним тешкоћама, сличним онима с којима су се борили готово сви наши новчани заводи. Она им је ипак одолевала без икакве заштите скоро 3 године. Њена управа се надала да ће се прилике
BEOGRAD, 26. SEPTEMBAR 1936,
GODINA УШЕ
на новчаном тржишту постепено нормализовати и попра• вити. Међутим, како се на то узалуд чекало, морала је и Задружна господарска банка да прибегне заштити. 10 априла 1934 затражено је од Министарства трговине и индустрије. одобрење за извођење санације и одлагање плаћања. После пречишћавања биланса и прегледа од стране нарочите комисије, решењем од 15 августа 1985 заводу је одобрено:
1) одлагање плаћања за 6 година;
9) претварање 40% улогаи поверилаца у специјални резервни фонд; |
3) отпис старе главнице за 90% и емисија нове приоритетне главнице од 18,8 милиона динара, с тим да упис изврши Задружна звеза у Љубљани;
4) валоризација банчиних непокретности и
5у смањење каматне стопе на старе улоге по књижицама и текућим рачунима на 2%.
Као што се види, санација је извршена готово искључиво жртвом акционара, који губе 90% капитала уложеног у банчине акције. Улагачи и остали повериоци трпе само извесан губитак на каматама, јер се са сигурношћу мбже очекивати да ће им постепено бити враћен и онај део потраживања који је претворен У бескаматни специјални резервни фонд. За покриће овог фонда служе У пр“ вом реду банчина потраживања која су издвојена и посебно резервисана приликом састављања пречишћеног OHланса, а затим чиста добит која преостане после исплате 4% дивиденде на приоритетну главницу. Целокупву вову приоритетну главницу уписала је „Задружна звеза“, која је и пре тога била главни акционар са око 75% Па
У наредној таблици доносимо главне билансне позидије задружне господарске банке за 1930 и за три последње године. Односне цифре нам најречитије говоре >
· тешким приликама под којима је банка радила у току по-
следњих пет година, као и о огромним напорима које је учинила да испуни своје обавезе и да се оспособи за нови плодни рад. Пре него што пређемо на детаљну анализу свих цифара, морамо напоменути да су у билансу за 1983 исказани пословни резултати пре заштите. Биланс за 1934 показује пречишћено стање завода после извршене реконструкције. Иначе, обим пословања у 1934 и 1955 био је врло ограничен, јер се није тачно знало како ће меродавни решити питање заштите. Треба, наиме, имати У виду да је санација одобрена тек 15 августа 1935, а одлука Ре: гистарског суда о потврди извршене реконструкције достављена је банци тек крајем прошле године, односно тек 50 децембра 1985. Због тога су истовремено објављени биланси за све три последње године. Ново пословање по-