Narodno blagostanje — dodatak

174

· Administrativni troškovi 1.548 ~ 1.3Gi 1:124 2709

Кгајет 1930, dakle pre bankarske krize, obrtni kapital Crnogorske banke iznosio je 32,6 miliona dinara, a odnos tudih sredstava prema sopstvenim bio je po prilici kao 3,5 prema 1, što je bilo dokaz veoma zdrave strukture bančine. Krajem 1935 bančin obrtni kapital iznosi 21,5 miliona dinara. To znači da je on u toku poslednjih 5 godina reduciran za jednu trećinu. Ako se uzmu u obzir i kapitalizirane kamate, vidi se đa je banka u tom razdoblju isplatila ogromni iznos od naimanje 15 miliona dinara.

Poverioci, koji su krajem 1930 iznosili oko 5,8 miliona, u bilansu za 1935 iskazani su sa samih 7665 hiljada dinara. Banka je sama nastojala da što više reducira svoje skuplje obaveže. Krajem 1985 naiskuplja io| je obaveza reeskont kod Narodne banke, koji iznosi 3 miliona prema 1,36 miliona Кгаjem 1980. Reeskont је bio naiveći u 1934 sa 3,37 miliona, odnosno samo za 2,5 puta veći nego u 1930 godini. U 1935 reeskont je smanjen za 365 hiljada dinara.

Ulozi su u 1980 bili dostigli rekordnu visinu od 18,57 miliona. Krajem 1931 oni su bili samo za 90 hiliada dinara manji, u 1932 iznose ioš uvek preko 18 miliona. Najjači odliv zabeležen je u 1933 i 19834 godini. Krajem 1935 ulozi iznose 12,39 miliona, što znači da su tačno za jednu trećinu manji nego u poslednjoi godini pre bankarske krize. Inače, prošle godine ulozi su opali za oko 600 hiliada dinara.

Sopstvena sretstva bančina bila su najjača u 1933 gođini sa 6,57 miliona. Od toga je otpalo na glavnicu 4 miliona i na fondove 2,57 miliona dinara. Prilikom prećišćavanja bilansa fondovi su smanjeni za nešto ispod 2 miliona, tako da su krajem 1934 iznosili 688 hiljada dinara. U 1935 oni su smanjeni za daljih 90 hiljada dinara i krajem te godine iznose 596 hiljada dinara.

Pre nego što pređemo na analizu aktive, treba spomenuti da na novim računima ima krajem 1935 uloženih 771 hiljada dinara, što pretstavlia porast od 591i hiljadu prema 1934 godini. Dakle, novo poslovanje pokazuje lep napredak. Jedan deo novih uloga plasiran je u državne hartije od vrednosti, a ostalo se drži u cotovom novcu.

Aktiva nam pokazuje da je najveći deo obrtnog kaDitala plasiran u formi meničnih kredita. To je i razumljivo, jer je menica gotovo jedini kreditni instrumenat koji se može upotrebljavati za kreditiranje sitne radinosti, seljaka, malog trgovca i malog zanatlije. Menični krediti iznosili su krajem 1930 godine 16,6 miliona. Do kraja 1935 reducirani su na 19,6 miliona. U 1930 su bili srazmerno dosta znatni i dužnici po iekućim računima, koji su tada iznosili 9,05. miliona. Krajem prošle godine ova pozicija iznosi samo 3,5 miliona, što znači da je u toku poslednjih 5 godina reducirana Skoro za dve trećine. Inače, prošle godine banka je naplatila Do menicama i tekućim računima oko 950 hiljada dinara.

Nepokretnosti su znatno porasle. Prošle godine one su bilansirane sa 3,34 miliona prema 1,3 miliona u 1933. Prilikom prečišćavanja bilansa krajem 1934 g. banka nije učinila upotrebu od mogućnosti valorizacije nepokretnosti pošto joj to nije bilo potrebno. Porast nepokretnosti potiče otuda, što je banka preuzela izvesna imanja od svojih dužnika. Ova nose

dobru rentu, a delom su opterećena i hipotekarnim dugom,.

što će banci znatno olakšati da nađe kupce.

Od 1952 banka пе plaća dividendu. 1931. godine ova je iznosila. 5%, a 1929 i 1930 po 10%. Inače, gotove svi prihodi | jednako kao i rashodi u opadanju 50. Priod od kamata je.

iznosio još 1932 godine 3,39 miliona, dok je u 1935 bio samo

972 hiljade. U istom razdobliu smanjen de 5 prihod od pro- ·

vizija na jednu trećinu, a prihod od hartija od vrednosti je

gotovo iščezao, jer je poslednjih godina i bančin portfeli

hartija od vrednosti usled realizacije i otpisa iako smanjen (sa 2,24 miilona dinara u 1930 na 455 hiljiada krajem 1935). Jedino su prihodi od nepokretnosti porasli.

Na strani rashoda vidimo, da je bančina uprava primenjivala naistrožiju štednju. Tako na primer administrativni troškovi u 1935 iznose 709 hiliada prema 1,12 miliona u prethodnoj godini, dok su u 1930 iznosili 1,8 miliona. I pasivna kamata je znatno opala, delom zbog smanjenia poslovnog obima, a delom zbog maksimiranja kamatnih stopa. U 1935 rashodi na ime kamata iznosili su 453 hiljade prema 919 hiljada u 1934, dok su u 1980 iznosili 1,9 miliona, a u 1931 ravno ·2 miliona dinara.

19935 godina završena je sa dobitkom od 107 hiliada dinara. Pošto je iz ranijih godina preostao gubitak od 146 hiljada, prošlogodišnji dobitak je upotrebljen za delimično pokriće tog gubitka, tako da se preostatak gubitka od 39 hiljada dinara prenosi na novi račun.

U upravnom odboru se nalaze sledeća gospoda: Lale N. Zuber, pretsednik; Milovan Džaković, potpretsednik; Marko Vujović. Rudolf Đunijo, Radomir P. Nikolić, Krsto I. Pejović, Božidar Radanović i Jevto Spasić, članovi. U nadzornom odboru nalaze se g. g.: Nikola Knežević, Savo Jovičević, Risto Gordić, Filip Martinović i Marko Đurašković. Direktor banke je g. Glanc.

„ТИТАНИТ" Д.Д. ЗА КЕМИЈСКУ ИНДУСТРИЈУ, ЗАГРЕБ

„Титанит' је основан 1919 године са главницом од 100 хиљада круна. Касније је повећана на 16 милиона круна, а 1922 године на 8 милиона динара, колико износи и данас. Као што видимо, развитак је врло рапидан. Предузеће се бави производњом експлозивних средстава за руднике, каменоломе и велике теренске радове, а делом и за потребе народне одбране. Иначе, друштво је заинтересовано и код фирме „Лабор д. д.' која поседује више каменолома; затим код фирме „Југославенско индустријско трговачко д. д.“, које у својим фабрикама у Загребу и Карловцу израђује метална дугмета и разне друге гвоздене предмете потребне кројачима.

„Титанит“ је једно од ретких наших индустријских предузећа, која су сразмерно врло добро радила и у најтежим годинама опште привредне кризе. Додуше, због кризе у рударској индустрији угља која треба знатне количине експлозива, промет је последњих година био нешто слабији него раније, а и цене су биле ниже него што је то био случај у годинама пре избијања опште привредне кризе. Благодарећи ригорозној штедњи, као и чињеници да „Титанит' има у неку руку монополни положај, јер је наше највеће приватно предузеће за производњу разних експлозива, коначни финансијски ефекат рада био је ипак скоро увек ванредно повољан. Од 1923 до 1985 дивиденда је стално износила по 10% годишње. Једино у 1932 години она се морала смањити на 8%.

Главне билансне позиције за четири последње године овако изгледају:

Рачун изравнања

Актива i 1982. 1933. 1934. 1935. у хиљадама динара

Земљиште | 115 110 104 101

Творничке зграде 94820 2.078 1.969 1:910

Стројеви | 615 554 868 781