Narodno blagostanje — dodatak

184

aparat, jer mora voditi računa i o budućim jačim paslovnim godinama. ;

Bruto-zarada na robi iznosi 7,94 miliona prema 14,8 miliona u prethodnoi godini. Čisti dobitak je 174 hiliade, a sa prenosom iz 1934/35 godine 308 hiljada. Ovaj dobitak ie iskazan nakon otpisa kursnih razlika od oko 4 miliona, nastalih pri likvidaciji klirinških potraživania iz nemačkoz i talijanskog kliringa, i posle restitucije troškova oko intervencije na tržištu iz preferencijala.

Iz završnih računa se jasno vidi, da jie faza уестог eksperimentisania završena. »Prizad« je ušao u fazu зуог риnog unutrašnjez sređivanja. Posle otpisa velikih gubitaka i dubioza u toku ranijih godina, danas je stanje »Prizada« odlično. Velike rezerve kojima on sada raspolaže pružaju mogućnost za njegovo efikasno funkcionisanje.

U upravi društva nalaze se sledeća с. о.: Milan Novaković kao pretsednik; d-r Sava Obradović kao potpretsednik; inž. Sreten Vukašinović, Zaharije Starčević, d-r Stiepan Poštić, d-r August Pavletić, Bećir Đonlagić, Milija Pavlović, Voja Petković i Jože Basai, kao članovi. U nadzornom odboru su g. g.: d-r Milutin Bošković, Dimitrije Krsmanović, Đoko Perin, Milan Pavlović i d-r Havliček. Generalni direktor је g. Edo Marković, a komesar ge. d-r Boško Mašić.

ИНТЕРКОНТИНЕНТАЛЕ # КАРО И JEJIHHEK, ЈУГОСЛАВЕНСКО ТРАНСПОРТНО Д. Д., ЗАТРЕБ

Отпремање робе, нарочито за иностранство, је посао који изискује стручну спрему. Обичан трговац па и веће извозничко предузеће нема могућности да стално прати промене железничких тарифа и услова под којима бродарска предузећа врше превоз робе. Исто се може рећи и у погледу разних необично компликованих царинских, трошаринских и полицијских прописа који важе за различите врсте робе, нарочито при прелазу државних граница. Међутим, без детаљног познавања свега тога немогућа је тачна калкулација подвозних трошкова и тачно предвиБање времена кад ће роба стићи примаоцу. Због тога су међународна транспортна предузећа необично важна за развитак спољне трговине, поготово у моментима као што су садашњи, кад међународна трговина наилази на толике препреке.

Код нас има већи број таквих транспортних предузећа. Али су за нашу спољну трговину најважнија она која имају разграђену мрежу филијала, афилијација или пословних пријатеља. Извозници не воле да раде са више транспортних предузећа, већ дају предност ономе које има најраширенију пословну организацију, јер ће тако моћи да буду најбоље послужени. Разуме се да је у вези с тим код транспортних предузећа знатно напредовала и идеја концентрације. Разна предузећа долазе у уже пословне везе, које често узимају облик потпуне фузије, нарочито ако се тиме могу смањити и режије. И код наших транспортних предузећа дошло је до спајања. Тако се и Каро и Јелинек, познато међународно отпремничко друштво, већ 1932 фузионисало са МИнтерконтинентале, југословенским транспортним и прометним друштвом. Седиште новог друштва је у Загребу, а филијале се налазе У Београду, Љубљани, Новом Саду, Марибору, Суботици и Сушаку, дакле у местима која су готово најважнија како за нашу извозну, тако и за увозну трговину. Интерконтинентале « Каро и Јелинек је, осим тога, у уским пословним везама са читавим низом угледних отпремничких предузећа у иностранству, тако да је у стању да чини велике услуге нашој трговини.

Биланси овог предузећа за четири последње годи"не показују следећу слику:

Актива 1932. 1988. 1934. 1935. У хиљадама динара

Благајна 123 83 77 827 Ефекти 69 62 56 50. Дужници 4.009 3.845 4275 4.342 Инвентар 150 133 184 177 Губитак 186, — — Пренос губитка — 186 — — —

Пасива Главница 2.500 2.500 2.500 2.500 Резерве 40 40 40 40: Повериоци 1.998 1.567 1.966 1.961 Добитак 203 87 148: Збир биланса 4.538 4.310 74.598 4.649:

У структури биланса нема битних промена. Инвестидија нема. Постоји једино канцеларијски инвентар. То значи да се фирма у случају потребе служи јавним склалиштима. „Дужници“ су главна позиција у активи. Обично“ се кредитира возарина, која се наплаћује од купца приликом предаје докумената. У односу на претходну годину дужници су у 1935 само незнатно већи. То би могло да значи да је и пословање у 1935 било само незнатно интензивније него у 1934 години.

Повериоци су остали готово непромењени. Иначе, треба напоменути, да властита средства подмирују око 60% прометног капитала, што је необично повољно. Главница Каро и Јелинек износила је првобитно 250 хиљада динара, али је после повишена на ! милион динара. Главница Интерконтинентале је била 1,5 милиона динара. Тако: је 1932 главница фузионисаног предузећа утврђена на 2 и по милиона динара, колико износи и данас.

Главне позиције рачуна губитка и добитка овако изгледају (у хиљадама динара):

Приходи Управни Година од шпедиције трошкови Добитак Губитак:

1930 1.409 1.348 65 1931 1.363 1.303 63

1932 1.178 1.427 —— 187 1933 1.492 1.289 203 1934 1.477 1.405 87 Po 1935 1.570 1.429 148 ——

Приходи од шпедиције, а то су главни приходи, износе у 1985 год. 1,57 милиона, односно за 100 хиљада динара више него у претходној години. Пораст прихода у прошлој години био би и знатнији, да пред крај годиненије обустављен промет са Италијом, због примене санкција. Иначе, приходи су били најслабији у 1932. Међутим, управо у тој години и спољна трговина је наилазила на: највеће тешкоће. .

У 1933 било је могуће снизити управне трошкове,. али су се ови прошле поново попели на ранији ниво пи у 1935 су готово једнаки као и у 1982 години.

Чисти добитак износи 148 хиљада динара према 87. хиљада у 1984 и 203 хиљаде у 1983. Једино је 1932 година. завршена са губитком.

У управи су господа: Артур Гвоздановић, Арнолд. Фрис, Јаков Косер, Крешимир Бровет, Рихард Кевин-Липер, Лео Банет, Данило Картагин, Павле Алтштетер, Жига. Штајнер и Роберт Радо. На -