Narodno blagostanje — dodatak

194

у пасиви, већ непосредно смањењем вредности односни»>. инвестиција у активи.

Крајем 1985 све инвестиције претстављају вредност од 3,58 милиона, за око пола милиона више него крајем 1934. Прошле године нарочито због радова код фабрике у Загребу, вредност фабричких зграда је увећана за 335 хиљада, а вредност злата за 64 хиљаде. Набављене су и неке нове машине, а предузеће има сада и свој ауто. Као што се види, фабрике се и даље проширују и модернизују. Како су све инвестиције билансиране са 3,58 милиона, а сопствена средства, урачунавши и неподељени добитак, износе 5,86 милиона, очигледно је да је предузеће финансијски необично снажно, пошто сопственим средствима покрива и велики део прометног капитала. Уосталом, не треба заборавити да оно има и ванредно јако залеђе, па се може много лакше и повољније него многа друга предузећа пласирати у нашој металургијској индустрији.

У активи имамо још две значајне промене: пораст дужника и смањење складишта робе. До краја 1933 складиште робе кретало се константно око 4 милиона динара. У 1934 је опало на 3,35 милиона, а прошле године на 2,4 милиона. Насупрот томе дужници показују знатан пораст. У 1985 они су у односу на претходну годину утростручени и крајем 1935 године износе 3,43 милиона. Смањење залиха робе и пораст дужника је потпуно у складу с Бећим и повољнијим пословањем. Иначе, јаче кредитирање не мора да има за последицу и повећање дубиоза, јер су прилике већ толико сређене, да се данас опет готово тачно зна ко је способан за кредит, а ко није.

На крају треба напоменути да Југословенско индустријско трговачко д.д. има и генерално заступство познатих специјалних електротехничких производа фирме Роберт Бош, Штутгарт, као и заступство фирме Мазећпенfabrick Augsburg und Nurnberg A. G. (M.A.N. дизел-мотори, теретни аутомобили и аутобуси) и Џенерел Моторс Континентал, Анверс, (аутомобили Кадилак, Буик, Опел и Блиц). У Загребу, Гундулићева 17, предузеће продаје све Бошпроизводе, Бош-акумулаторе и сваковрсни прибор за аутомобиле, а има и специјалну радионицу за поправке Бошпроизвода. ИМ у овој грани пословања Југословенско индустријско трговачко д. д. ради с успехом.

~

ОПШТА ПРИВРЕДНА БАНКА Д. Д. ПЕТРОВГРАД

Мако има релативно малу главницу (1 милион линара), Општа привредна банка д. д. ипак долази у ред наших најважнијих новчаних завода Војводине. Благодарећи поверењу које банка ужива код петровградског становништва и одличним банкарским везама у Загребу и Београду, послови су јој необично разгранати. Велико поверење клијентеле најбоље илуструје чињеница, да банка још увек управља улозима од преко 16 милиона, дакле износом који је за петнаест пута већи од главнице. Пре банкарске кризе улози су износили чак преко 30 милиона динара. Па ипак, Општа привредна банка је сјајно прошла кроз тешкоће с којима се последњих година морало да бори цело наше банкарство. То је последица необичне предострожности с којом је веома способна банчина управа увек обављала све своје послове. Благодарећи тој предострожности у току 1981 и 1932 године враћено је улагачима готово без икаквих потешкоћа око 13 милиона динара. После тога су се и улагачи примирили. Иначе, банци није било потребно да тражи заштиту, јер се увек држала принципа потпуног мобилитета.

Биланси за три последње године и за 1930, која је

била последња година пре избијања опште банкарске кризе, овако изгледају:

Рачун изравнања

Актива . 1930 1933 1934 1985 : | у хиљадама динара Благајна 988 643 484 400 Потраж., код банака 5.003 203 219 87 Валуте 162 17 33 7 Хартије од вредности 1.064 832 635 626 Менице 21.693 18.817 13.124 13.094 Дужници 3.567 4.597 4.568 4.498 Хипотекарни зајмови 806 800 799 798 Непокретности Ol. 31 31 31 Пасива Главница - 1.000 1.000 1.000 1.000 Резервни фондови 971 1.106 17121 1121 Латентна резерва — — - 337 Улози 30.251 16.980 16.578 16.185 Цедиране хипотеке 749 749 749 749 Разна пасива 143 459 . 424 82 Кауције и депозити 287 215. 215 215 Чисти добитак 200 76 28. 46 Збир биланса 98.552 20.586 20.110 19.687 Рачун губитка и добитка Расходи . – Камати 2.788 1.228 830 _ 676 Плате и трошкови 409 449 384 531 Порези 97 56 54 59 Отписи 83 172 Чисти добитак 200 76 25 46 Приходи Пренос добитка 1 | 1 28 Камате и провизије 3.488 1.975 1.290 925 Од непокретности 88 — — 165 Збир прихода - расхода 3.577 1.976 1.291 1.119 Дивиденда 16% 6%

Као што је већ споменуто, улози су у 1981 и 1982 смањени за око 13 милиона, са 30,25 на 16,98 милиона. У

вези с тим пао је збир биланса са 38,5 милиона у 1930 на

20,5 милиона крајем 1932 године. У 1933, 1934 и 1985 улози су даље смањени само за 855 хиљада динара, што значи да се вратило поверење које је било поколебано паником улагача у септембру 19831 и законом о заштити земљорадника донетим у априлу 1982 године. Остале промене у пасиви немају већег значаја. Треба само споменути да су банчини резервни фондови порасли и крајем 1985 они износе 1,45 милиона, односно 145% од главнице.

· ИМнтересантне су и промене у активи. Банкарска криза најјаче је утицала на есконт меница, који је у 19831 и 1932 пао за 8,85 милиона, а у следеће три године за даљих 220 хиљада динара. Готовина у благајни и код банака износила је у 1930 години 6 милиона, што доказује да је банчина управа већ у оно време била припремљена за сваку евентуалност. Крајем прошле године готовина износи око пола милиона динара, што је такође огроман износ. Највећи део хипотекарних зајмова, који износе 798 хиљада, даље је цедиран, а само је незнатан проценат меничних кредита и дужника замрзнут, тако да банци не прети уопште никаква опасност. Напротив, постоје сви услови за даљи снажни развитак овог угледног новчаног завода који је основан још 1902 године.

У рачуну губитка и добитка дошли су до изражаја прописи о максимирању каматних стопа. У 1935 приходи износе 1,09 милиона према 3,5 милиона у 1980. Паралелно су се кретали и издаци на камату, који су пали са 2,78 милиона у 1930 на 676 хиљада у 1935. Позиција плата и трошкова указује на ригорозну штедњу.

У управи су гг.: Мајер Аурел, генерални директор, д-р Варади Имре, д-р Ердељанов Пера и д-р Нојман Јулије, а у надзорном гл. Грунчић Душан, д-р Картал Арпад и д-р Хајдушка Стеван. - —