Narodno blagostanje — dodatak

| | 4 1

208. ·»JELICA« A. D, ČAČAK

zJeličac. MM 0 društvo za ен ена i jndustriiska preduzeća. i Čačku, osnovana je početkom 192} godine. Prvobitna 'glavnica iznosila je samo pola. miliona dinara. Medutim, već. u- toku 1922 glavnica je povišena na 1 milion dinara, u 1923 godini na 1 i po milion, a u. 1924 na 2 miljona. Naizad, u 1999 došlo ie do ponovnog povišenja glavnice па 5 miliona dinara. Preduzeću su, osim toga, stavlieni na raspoloženje znatni dugoročni krediti od kojih je НЕ 1935 bilo iskorišćeno preko 30 miliona dinara.

. Odmah posle osnivanja društva nabavljena su potrebna postrojenia i elektrogeneratori. Rad je počeo s uvođenieni električnog osvetlienja u Čačak. 1927 godine preuzeta je kalorična centrala u Kragujevcu, a sredinom 19933 uzeta је род tridesetogodišnii zakup i električna centrala u Jagodini Na taj način »Jelica« a. d. raspolaže danas sa tri kalorične centrale. Međutim, razvitak ovog preduzeća nije time ni izdaleka završen, pošto ono ima nameru da iskoristi pad Zapadne Morave:u Owčarsko-kablarskoj klisuri za podizanje velike hidro«сеп гаје. Одпоспа dozvola. je već dobijena, a gotov ie i projekt građevinskog dela za podizanje ove hidrocentrale; isto tako je već izgrađen i mašinski deo, ali se zbog deviznih ograničenja do sada nisu mogla još nabaviti potrebna noV_ Сапа sredstva za probijanie tunela kojim bi. voda trebala da ide do hidrocentrale. Značai »Jelice« za elektrifikaciju Šumadije ie već danas ogroman. Kada se preduzeće potpuno izgradi, kad dovrši hidrocentralu i podigne rezervne Kkalorične ćentrale, koje bi pri nižem vodostanju dopunjavale hidrocentralu, elektrifikacila Šumadije biće potpuno izvedena. A time će biti stvoren i iedan od naivažnijih uslova i za njen industriiski napredak. | Bilansi »Jelice« a. d. za poslednie tri godine ovako izgledaju: ;

Račun izravnanja

Račun gubitka i dobitka ~

Ukupni kapital kojim je »Jelica« a. d. raspolagala krajem prošle godine iznosi Tavno 40 miliona dinara, prema38,4 miliona u 1933. Sopstvena · sredstva, uračunavši rezervntE fondi fond amortizacije, iznose 6,67 miliona, kaucije | рагапсјје su bilansirane sa 1,95 miliona, a poverioci sa oko31,4 miliona. - - 8

Ako razgledamo aktivu, vidimo da je preko 95% raspoloživih sredstava, odnosno 34,2 miliona dinara, uloženo investicije. Ove se sastoje iz hidrocentrale, koja je bilansirana sa 14,8 miliona, zatim iz centrale Čačak (7,38 miliona),

iz postroienia koja pripadaju centralama u Kragujevcu (2,6-

miliona) i u Jagodini (3,67 miliona) i naizad iz dalekovoda visokog napona od 6.000: v. i 35.000 v. (5,66 miliona dinara). U toku nekoliko poslednih godina nile bilo većih novih investicija. . Interesantan je i račun аса i dobitka. Prihodi od struje .za osvetljenje postepeno rastu. U 1935 oni iznose 2,36 miliona prema 2,14 miliona u prethodnoi godini i 1,93 miliona dinara u 19933. Pri tome treba imati u vidu, da je u toku 1934 snižena cena struje u Čačku, a početkom 1935 godine i u Jagodini. Prihodi od industrijske struje iznosili su u 1935. godini samo 518 hiliada. a u 1934 godini 1,95 miliona dinara.

Aktiva 1933 1934 1935 LM 5 Е пи GL Diljagamaj dinara А Пе 0 E а - _ 5 _ _jndustrijsku struiu uz tako povoljne uslove, da su se idu-: O 0 Па пе strijska preduzeća koja su imala sopstvene električne pogoCotta RO u icvać 2.549 2.606 9 606 ne priključila njenim centralama u ciliu nabavljanja elek coda JOE da 3577 3.600 3.676 trične struje od »Jelice«, pošto im ie ova struia znatno ječVто 5.803 5 804 у 5.669 tinija. Prihodi od industriiske struie u 1935 Su samo пеRO 0 dd | 96 i 68 znatno manji od onih u 1934 godini. Gotovina 3 90 147 Proizvodnja, razvodđenje i naplata struie u 1935. koštaHartiie, od. vrednosti · 919 168 168 la je 3,3 miliona prema 3,1 топа и ргетћодпој 1 2,5 miDužnici za struju, instal. "1485 1571 9.459 liona u 1983 godini. Drugih rashoda gotovo nije ni bilo.. МЕНЕ | 1 84 ___ Pada u oči da rashodi na ime kamata iznose samo, po nekoMaterijal ; 1.139 1,347 1.011 liko hiljada dinara godišnie. Da ie poveriocima odabrena КОНА а 9.069 1.950 1.950 odgovarajuća kamata, preduzeće bi moralo da zaključuje Gubital 5. 54 68 71 svoje bilanse sa znatnim gubicima. U 1933 ij amortizacija јеbila neznatna.-U 1934 i 1935 ona iznosi po 350 hiliada dinara Pasiva godišnje. Glavnica | 5.000 5.000 5.000 U upravi su g.g:: Ljubomir Mihailović, Ilila P. MihaiRezervni fond 634 652 665 lović, Inž. Vasa Ristić, Dragoslav V. Gavrović, Dr. Rudolf Amortizac. fond 490 648 1.000. Štal, Johan Braunajs, Aleksandar Knepfler i Ferdinand Oršić. Poverioci 30.303 20.950 31.997. U nadzornom odboru nalaze se v.g.: Božidar P. Popović, Kaucije i garanc. 9.062 1.950 ~ 1.950 Inž. Milan Miodragović, Rihard Dic, Feliks Pacau i Majer Zbir bilansa 38.419 39:900 ~ 40.015 Kajon. | | Ji M JJ

АЛЕПСЈЛО- ЧЕ ЗО СОЊА чл и Ерани Кредити Бенка

Филијала >У БЕОГРАДУ — Пошт. фахж 17.

Рачун Поштанске штедионице, Беогрегд 51005,

· Телефон 23402, 23403, 23404, 23405, 23406.

Прима улеге на штедњу по Ба камати, Врши све банкарске послове у земљи н иностранству Издаје сефове под закуп, _

Ziki uini repa

прву и