Narodno blagostanje — dodatak

210.

када је у Дружби дошло и до извесних имовних промена. Нова група сопственика, који више нису странци као што je то једним делом раније био случај, ставила је предузећу знатна нова средства на расположење. Прво, повеБањем главнице са 13,5 на 45 милиона, а друго — знатним новим кредитима, којима су у извесној мери замењени

_ стари повериоци. Са 39 милиона у 1929/80. повериоци су = порасли до лета 1934 године на 115 милиона, а збир. би-

· крајем 1934/35 биле исказане са 7, 16 милиона, ви фонд за 2

- данса са'74 на 199. милиона -кинара (од чега је отпадало

око 934 милиона на сопствена средства). Инвестиције У 1933/34, после извршених отписа, износиле су око 110 милиона динара према 22 милиона у 1929/30 години.

Биланс од 30 јуна 1986 показује такође неколико знатнијих промена. према оном из претходне Подина Пре свега више, се не јављају „латентне резерве“, које су

инвестиције, који је 30 јуна 1985 износио 15 милиона, а после поделе чистог добитка за 1934/86 годину — 20 милнона динара. Остале резерве су такође смањене са 13 на

10,48 милиона динара. Ове промене су у вези с изврше-

"-ним повишењем друштвене главнице од 45 на 90 милиона

«

- динара према 18,4 милиона у претходној години.

-1920/30

динара. Акционарима су, наиме, нове акције чија номинала износи 150 динара уступљене по цени од 50 динара, а остатак од 100 динара покривен је употребом опорезованих резерви Дружбе. Према томе последње повећање Главнице извршено је новим уплатама од 15 милиона и

"емањењем фондова предузева за 30 милиона динара.

Крајем 1985/86 „повериоци“ износе 913 милиона

према 101,8 милиона крајем претходне године и 115 ми-

лиона крајем 1983/34 године. Од 15 милиона уплаћених у готову од стране акционара за нове акције, употребљене су но прилици две трећине за смањење поверилаца, а једна трећина за нове инвестиције. Прошле године јавила се у пасиви и једна нова позиција — „пензиони фонд намештеника и радника“ од 1,5 милион динара, који је Oбразован дотацијом из чистог добитка за 1984/85 годину:

Укупна сопствена средства на дан 30 јуна 1936 год. износе 103,3 милиона, а туђа 94,2 милиона динара. Однос „је повољан, јер су сопствена средства довољна за покриће свих инвестиција, које су после извршених отписа билансиране са 98,8 милиона динара, од чега отпада 61,5 мил. на машине, 31,7 милиона на фабричке и друге зграде H 5,57 милиона на земљишта. У односу на претходну годину вредност земљишта је порасла за 490 хиљада, а вредност зграда за 6 милиона динара, док је вредност машина, иако су и прошле године набављене неке нове машине, због отписа смањена за 48 милиона динара. Иначе, редовни отпис инвестиција у 1985/36 години износи 19,8 милиона

у Ако се томе дода ванредни отпис од 2,14 милиона, који је изврлшен код фабрике електрода У Јесеницама, излази да укупне нове инвестиције у току 1985/36 износе око 28 милиона динара. То значи да се преду зеће још увек у знатпијој мери проширује и потпуно модернизира.

Вредност сировина и робе је повећана са 49,37 милиона у 1984/85 на 47,61 милнона динара у 1985/36, дакле за 4,24 Мао а дужници и банке за 2,7 милиона, са 46,9 на 49,6 милиона. Благајна је такође нешто већа, ефекти су остали готово непромењени, са 694 хиљаде, а менице ин девизе су смањене за око 2,5 милиона, са 2,76 милиона у 1934/35 на 295 хиљада динара крајем 1935/36 TOдине. Интересантни су и подаци које нам пружа рачун губитка и 'добитка. Бруто-приходн у току последњих 8 година овако су се кретали:

1928/29 40,63 милиона 40,25 милиона

4,06 милиона 17,29 милиона

1932/33 1933/34

1930/91 19,54 милиона 1934/35 "56,17 милиона 1981/32 27,72 милиона 198 PO 60,77 милиона

До 1929 прилике су биле необично тешке. Међутим, после прелаза акцијског мајоритета из руку Талијана у руке фирме Вестени других домаћих интересената, приступило се темељитом модернизовању и проширењу предузећа.

Константни пораст бруто-прихода је природна последица

реорганизације. Додуше пораст чисте добити није ни из-

· далека ишао истим темпом, али се то може лако разумети,

ако се узме у обзир да је проширење предузећа вршено управо у годинама тешке привредне кризе. Бруто-приход У 1935/86 износи 60,77 милиона и већи је за око 4,5 милиона динара него у претходној години, што је последица веће производње и продаје.

Чиста добит у 1935/86 ипак је знатно“ мања него У

претходној години, јер су порасли и сви расходи, изузи-

мајући једино камате, које су за око 900 хиљада динара мање него у 1984/85. Тако на пример порези износе 16,88 милиона према 18,22 милиона у претходној години. То значи да су порасли за 3,66 милиона динара односно за око 27%. милиона, са 8,05 милиона динара у 1984/85 на 10,57 мил. у 1985/86, што је углавном последица намештања новог персонала. Осигурање је порасло за 960 хиљада, на 4,48 милиона, од чега отпада 4,06 милиона динара на социјално осигурање. На разне порезе и социјално осигурање отишло је преко 35% од целкупног бруто-прихода. Да ли наша широка јавност води рачуна о тим тешким теретима кад критикује рад наших индустријских предузећаг

Чиста добит у прошлој години износи 1,99 милион према 5,6 милиона у 1984 85. Ако се дода и пренос добити од 823 хиљаде; види се да је последњој главној скупштини акционара стајао на расположењу износ од 2 милиона 913 хиљада динара. Од тога је употребљено 1,71 милион за повећање резервног фонда, 226 хиљада динара за тантијему а остатак од 877 хиљада пренет је на нови рачун. Као и у току неколико ранијих година, ни за 1985/36 није исплаћена никаква дивиденда. Акционарима је у првом реду стало до тога да предузеће што јаче разгранају H да га поставе на што солиднију базу. Треба признати да су у томе успели, јер је данашње финансијско стање Крањске индустријске дружбе необично повољно.

У управи се налазе Гг. г.: Август Вестен, претседник; Август Прапротник, потпретседник, д-р Милко Брезигар, Јанко Јован, Карл Нот, Илија К. Панић, Јозеф Пфајфер = д-р Фран Виндишер, чланови. У надзорном одбору су Г.Г: Карол Детела, Мван Путик и Феликс Томић. Генерални директор је г. Карл Нот, који је преузео водство овог предузећа пре 930 година, 30 августа 1906 у време када је Крањска индустријска дружба била још малена, више мање незнатна фабрика, којој су тек били положени темељи.

готове СУ корице за годишто 1956

НАРОДНОГ БЛАГОСТАЊА“ | „АНАЛИЗЕ. _ БИЛАНСА“

Цена по комаду Дин. 13.Обе заједно . - - +

0.

Режијски трошкови су такође порасли за 25

| |