Narodno blagostanje — dodatak
4
Сопствена средства Пиваре на дан 30 септембра 1986 године“ износе преко 30: милиона динара, од чега отпада 90 милидна на главницу, 7,77 милиона на фонд амортизаuHje H 2,32 милиона динара на остале фондове. У односу на: претходну годину укупна сопствена средства су повећана за 860 хиљада, и то, као и ранијих година, редовни резервни фонд за 50 хиљада динара и фонд амортизације за 810 хиљада динара. За покриће свих инвестиција и целокупног инвентара не треба ни две трећине сопствених средстава, тако да се велики део обртног капитала у ужем: смислу финансира такође сопственим средствима.
= Укупна туђа средства износе- 15,7 милиона динара, од чега отпада на акцепте непромењено као н у току неколико претходних година 5 милиона динара, на повериоце. 8,12 милиона-и на потраживање финансијске управе 1,57 милиона динара. У односу на претходну годину: повериоци су смањени за око 300 хиљада динара, али је по прилици. за исто.толико веће потраживање финансијске управе, тако да су укпна туђа средства у 1985/86 готове једнака као ни у 1934/85. Иначе, од 1929/30 акцепти су износили, као и данас, 5 милиона динара, а повериоци само 1 милион према 8,3 милиона у следећој години и 8,1 милиона на дан 30 септембра 1936: Однос између сопствених и туђих средстава је врло повољан, пошто су сопствена средства два пута већа од туђих.
· У активи видимо употребу · ових средстава. Инвестиције и инвентар билансирани су са 19,7 милиона, од чега су машине и фабрички уређај 5,29 милиона, једнако као и у току неколико ранијих година, а зграде н земљишта 13:67. милиона према 10,84 милиона динара у 1934/35. Повећање ове последње позиције изазвано је већ споменутом куповином једне нове зграде у Загребу.
| Залихе: износе 5,4 милиона према 4,5 милиона у претходној години, Залихе крајем 1985/36 су. вероватно због тога веће, што је Управа пиваре очекивала да ће с обзиром на побољшање општих прилика знатније порасти и продаја пива; па је због тога произведена већа количина. Међутим, очекивање у погледу повећања продаје није се остварило. Већ читав низ година „разни дужници“', преко којих се не књиже само потраживања за робу, него = улози код банака, кретали су се око 20 милнона динара. крајем 1934/85 они су били порасли на 23,7 милиона, ала на дан 30 септембра 1936 опет износе само 20,56 милиона. Ово смањење потиче сигурно у првом реду отуда, што је један део расположиве готовине код банака употребљен за већ споменуту куповину нове зграде.
Остварени добитак у 1985/86 износи. | милион 664 хиљаде односно 30 хиљада мање него из прошле године добитак је 2 милиона 15 хиљада динара. Од тога је употребљено за повећање резервног фонда 50 хиљада, за 7% дивиденду 1,4 милион, за тантијему 191 хиљада, за добротворне сврхе 20 хиљада динара, а остатак од 354 хиљаде преноси се на нови рачун. Како је настао поменути добитак најбоље се- види из Рачуна yoga и добитка, који овако изгледа:
Рачун губитка и добитка
'Расходи 1930/81 '1933/34 1934/35 1936/37 _ Александер, д-р Бранко Александер и д-р Ватрослав Рај- : - у хиљадама динара нер, чланови. У надзорном одбору се налазе T. Г.: Инж. Управни трошкови 20.630 8.248 8.864 8.465 Драго Александер, д-р Рене Хирцлер, Антун Стан и Трошарина 13.845 5.899 5.853 5.999 Отон Вински. а вева
9.577
Порез o 1 2.346. | 2200 225 6 · Осигурање 11.18.2808. | 7” 90 195 Ненаплаћ. потраживања — 326 193 _ 437 Добитак 3.164 2.037. 2.031 2.015
Приходи и 0 i о Пренос добитка 5 | | 281. | 328 337– 351 Од робе 729.704 16.862 17.065. --17:809 Од кућа | | 611 1.497. 1.406 1.739 Разни приходи о 359 538 374. Збир прихода — расхода 40. 596 19.041. 20.273
00040
Поред цифара за последње три године наводимо и
оне за 1930/31, јер се на основу упоређења могу донети
врло интересантни закључци. Ако се најпре задржимо на страни прихода, видимо да се бруто приход од робе у току последње три године кретао око 17 милиона годишње према 39,7 милиона динара у 1930/31. Kao што се види, данашњи приходи од робе не износе чак ни. половину од оних из 1930/31 године, односно они су за око 22 милиона
динара мањи. Приходи од кућа су у односу на 1930/31 за око 1 милион већи ну 1935/36 | износе 47 милион динара. . Разни приходи у току 1935/36_ били су 374 хиљаде. Збир свих прихода у току прошле. три године износи нешто · мање од 90 милиона годишње према 40 милиона у. 1930/31. |
Да се на. страни расхода. није примењивала ·-најри- · горознија. штедња, свака година завршила би се с огро- · Међутим, учињени су огромни напори да
мним губитком. до тога не дође; Управни трошкови, који су у 1930/31 из-
носили 20,63 милиона радикално су редуцирани за око 12 -
милнона динара, на 8,5 милиона. Мначе, приликом одобравања кредита гостионичарима Управа је била необич-
но опрезна. Благодарећи томе.и отписи ненаплативих по--'
траживања могли су да буду релативно. незнатни.
Опадање потрошње пива и одговарајуће смањење. продаје није остало без утицаја ни на трошаринске при.
ходе државе и самоуправе. Упркос повећању трошаринских стопа, односно, могли бнсмо рећи, у првом реду због повећања тих стопа, државни и самоуправни приходи од трошарине су више него преполовљени, бар онн који се наплаћују од Загребачке пиваре. Тако је, на пример, ова
Пивара у 1935/36 исплатила на име трошарине 5,9 милиона |
према 13,8 милиона динара у :930/31 години. То потврђује нашу стару тезу да су високе трошаринске стопе необично штетне и по фискалне интересе. Интересантни су н подаци о пореским расходима. Мако је пословање много сла-
бије него раније, ипак је порез знатно већи. У 1935/36 го- ·
дини расходи за порез били су 3,22 милиона према 2,57 милиона. динара у 1930/31. Прошле године. порез. је: тачно два пута већи од чистог добитка. То је још један доказ слабог разумевања надлежних за тешкоће у којима се налази наша пиварска индустрија. .
У управи Загребачке дионичке пивоваре ни творнице :
слада су г. г.: Сам. Д. Адександер, претседник;. Мирослав пл. Лобе, потпретседник; Мво Александер, д-Р Божидар
ОПШТЕ ЈУГОСЛОБЕНСКО БАНКАРСКО ДРУШТВО А.Д.
Главни заводи: БЕОГРАД — ЗАГРЕБ Филијале: ЉУБЉАНА — НОВИ САД
Телефон интерурбан Београд: 21-801, 21-802, 21-803, 21-804.
- телеграми: · БАВКФЕРАЈН
"Клаеавнитка ш резерве 75.000.000 динара
~ Телефон интерурбан Загреб. 5442, 5443, 5444, 5145, 5446, 5447. |