Narodno blagostanje — dodatak

На

НАЛИЗА

Додатан зПародном Благостању“

ГОДИНА 1Х

БРОЈ 8 БЕОГРАГ, 20 ФЕБРУАР 1937. Садржај: industrijska kreditna banka a. d., Beograd Mesarska banka, Beograd INDUSTRIJSKA KREDITNA BANKA A. D., BEOGRAD Čista dobit 915 917 214 179 Zbir bilansa 34.496 32.839 32.621 31.515 Industrijska kreditna banka postoji već punih 35 го- (Obrii kapital 14.033 19.839 19.459 10.669 dina i zauzima prvo mesto među malim novčanim zavodima Пала 6% 6% 6% |ISO prestonice. Njeni poslovi su uvek vođeni s velikom obazrivošću, tako da je ona pretrpela relativno malo štete i od Račun gubitka i dobitka opšte bankarske krize. To se vidi i iz kretania njenog ODICI | Iearata 703 505 544 965 nog kapitala. lako je banka svim svojim obavezama OdEO TLOŠIOVi 455 459 398 398 varala uvek na vreme i u celosti, ipak joj ie od kraja 1930 Otpisi 318 905 102 40 do kraja 1933 — dakle u fazi naiteže krize poverenia — = CG btak na efelt. 74 | Пе НЕ ође Карта! зтапјеп зато ха 1,7 miliona, sa 15,7 na 14 čista dobit 915 917 914 179 miliona. U toku poslednje tri godine obrtni kapital se i dalje smanjuje, i to za 1,2 miliona u 1934, za 400 hiljada u 1935 Prihodi i za 1,8 miliona dinara u 1936. Ali to nije prouzrokovano ne- Kamata · 1.909 1.194 938 745 poverenjem u Industriisku kreditnu banku, nego postepenim | Provizije 367 58 15 22 pobolišavaniem opštih privrednih prilika, maksimiraniem ka- Od nepokretnosti 125 92 89 ил matne stope po ulozima i njenim izjednačenjem kod državnih Napl. otpis. potraž. 39 36 14 4 odnosno privilegovanih ustanova i kod privrednih novčanih „Prihod od efekata 26 — == = zavoda. Zbir prihoda-rashoda 1.765 1.379 1.057 882

U vezi s pomenutim činjenicama jedan deo slobodnih kapitala se plasira u nepokretnosti, u hartije od vrednosti, u industriju i uopšte u poslove koji daju veći prinos, a drugi deo se upućuje u vidu uloga u prvom redu privilegovanim novčanim zavodima. Razume se da to ne može ostati bez uticaja na poslovanje privrednih banaka, naročito manjih i srednjih. U kojoj je meri ovakvim razvojem prilika otežan i rad Industrijske kreditne banke, пајђојје пат роkazuie donia tablica, u kojoj donosimo njene glavne bilansne pozicije za četiri poslednje godine.

Račun izravnatnja

Aktiva 1938 1934 1985 1936 u hiliadama dinara

Вјатајпа 414 290 327 240 Menice 8.337 6.959 6.849 5.344 Zaimovi na zaloge 364 589 · 514 186 Tekući računi 2.895 '8.250. 9.552 2.709 Hart. od vrednosti 273 282 345 348 Eksploataciia 800 800 800 800 Nepokretnosti 945 705 1.060 1.030 Nameštai 7 6 5 4

Pasiva Glavnica 3.000 3.000 53.000. 3.000 Fondovi 1.436 1.510 1.614 1.645 |Ulozi i tek. rač, 8.959 7.654 6.954 . 5.141 Poverioci 256 297 518 585 Razna pasiva = = == 111

Bančina sopstvena sredstva su i prošle godine porasla i dostigla su 4,64 miliona, od čega otpada 3 miliona na glavnica, a 1,64 miliona na bančine fondove. U 1936 su i poverioci za 67 hiliada dinara veći nego u prethodnoi godini. To znači da je smanjenje obrtnog kapitala iskljiučiva posledica odliva uloga. Sa 10,46 miliona u 1930 oni su pali na 5,14 miliona krajem 1936. Odliv u toku 1936 iznosi 1,8 miliona i veći je nego u ma kojoj raniioi godini.

Ravno 50% obrtnog kapitala je plasirano u eskont menica, koje su krajem 1936 iskazane sa 5,34 miliona prema 6,85 u prethodnoj i 8,33 miliona u 1933 godini. U odnosu na 1935 i 1936 krediti po tekućim računima pokazuiu porast od 150 hiliada, na 9,7 miliona. Nasuprot tome, zaimovi na zaloge su smanjeni za preko 300 hiliada, sa 514 hiljada u 19% па 186 ћШ ада u 1936. Ostale promene u aktivi su neznatne. Sredstva koja su uložena u eksploataciju mineralne vode i banjie »Milan Toplica« u Viči kod Prokuplja bilansirana su i prošle godine nepromenjeno sa 800 hiljada dinara. Nepokretnosti su za 30 hiliada manie i iznose 1,093 miliona, a заstole se iz bančine zgrade u Beogradu, imania u Skoplju i jednog imanja kupljenog na licitaciji.

Bruto prihodi, koji su u 1930 iznosili 2,00 miliona, morali su i prošle godine opasti za 175 hiljada, na 882 hiliade dinara. Aktivna. kamata u 1936 je za 193 hiliade manija nego u prethodnoi godini, ali su provizije i prihod od nepokretnosti nešto porasli. Ako se uzme u obzir da ie od 1930 do 1936 iznos svih kredita reduciran za oko 40%, a prihodi od Каmata u 1936 iznose 745 hiljada prema 1,44 miliona u 1980, vidi se da banka ni ranije nije naplaćivala visoke kamate. Smanjenie prihoda od provizije je znatno: od 5920 hiljada u 1930