Narodno blagostanje — dodatak

mo, da je Opšta trgovinska banka bila prva medu: preSstoničkim bankama, koja se jače angažovala u trgovinu hartijama od vrednosti, bilo kupovanjem hartila za sopstven гаčun, bilo kao komisionar. Banka je sada u poiačanoj meri pristupila kreditiranju po tekućim računima.

Na strani prihoda imamo prošle godine samo jednu znatniju promenu: povećanje aktivne kamate za 445 hiljada. Zbog porasta tuđih sredstava i pasivna kamata je za 140 hiljada veća, a troškovi su takođe porasli za 150 hiljada dinara. Međutim, otpis nenaplativih potraživanja mogao je da bude za 30 hiljada manji nego u 19985. U vezi s ovim promenama u ]19936 je i čista dobit za oko 200 hiljada veća nego u prethodnoi godini. -

Iskazana čista doDit iznosi 901 hiljadu, a sa prenosom iz 1985 godine 951 hiljadu. Tome treba dodati dobitak na kursnoj razlici od 117 hiliada i prihod rezervnog fonda od 90 hiljada, koji su uneti neposredno u odnosne fondove. Od iskazane dobiti upotrebljeno je 600 јада za isplatu dividende (ртета 500 ћ јада u 1935), 126 hiljada ха tantijemu, 90 hiliada za dotaciju rezervnom fondu, 100 hiljada spec. rez. fondu, a ostatak od 35 hiljada prenet je na novi račun.

U upravi za 1936 su g.g.: Radisav J. Jovanović, Aleksandar J. Jovanović, Vaso Knežević, Marko Albahari, Jaša Alkalai, Minajlo Lukarević, Dobrivoje T. Lazarević i d-r Dragoslav O. Blagojević, a u nadzornom odboru g. g.: Mića Crvčanin, Aron A. Alkalaj, Milutin Li. Moijović, Jovan D. Živadinović i Dušan B. Živković. Direktor banke je g. Aleksandar S. Borisavljević.

ČINOVNIČKA BANKA A. D„ BEOGRAD

Zavod je osnovan krajem 1898, ali ne kao akcionarsko društvo, nego kao »Činovnička zadruga za uzajamno pomaganje i štednju«. Početkom 1922 firma je pretvorena u današnju, a iz zadruge je nastala akcionarska banka, kojoj je davanje kredita državnim službenicima i penzionerima još uvek najvažnija poslovna grana. Krajem 1922 bančina glavnica iznosila je 2 miliona, a do 1927 povećana je, bez novih uplata, na 10 miliona dinara. Do izbijanja bankarske krize volumen bančinih poslova se stalno proširivao, tako da ie krajem 1930 radila s obrtnim kapitalom od 40 miliona dinara. Panika ulagača i pad kurseva hartija. od vrednosti nisu mogli mimoići ni Činovničku banku. Međutim, gubici na hartijama potpuno su nadoknadđeni docnijim porastom kurseva, a likvidite bančinih plasmana bio je uvek prvoklasan, tako da ie ona mogla da bez ikakvih teškoća i ograničenja odgovara svima zahtevima llagača. Šta više, u najtežoi fazi bankarske krize ona je od svoje volje smanjivala i svoi reeskont kod Narodne banke.

Ulagači Činovničke banke su već odavna uvideli, da ie njihova ranija panika bila potpuno neopravdana. Zbog toga se bančini ulozi u toku nekoliko poslednjih godina više ne smanjuju, uprkos maksimiraniu kamatne stope po ulozima i nienom izjednačenju kod državnih i kod privatnih novčanih zavoda.

Račun izravnania

Penzioni fond. 1205 215 290 295

Шол 9.047 7.159 6.523 6.138 Tekući računi 3177 2 2.260 2.591 Reeskont · 3.856 2.770 3.589 3.490 Hipot. zaiam 437 437 282

Razna pasiva 11084. |. 1.067 949 1.271 Тапијета 96 96 96 96 Dividenda . - 700 500 500 500 Ostave i obaveze 19.181 17.968 16.230 14.478 Zbir bilansa 50.417 45011 „483330 41.676 Obrtni kapital 31.236 27.043 27.109 27.198

Rashodi Kamata 1252 71 612 615 Troškovi 960 708 810 1.067 Otpisi 1.116 480 464 58 Dobitak 801 601 601 601 Prihodi

Kamata 2.342 1.682 1.478 1.675 Provizije 475 22 — = Od hart. od vrednosti 200 286 588 296 Od imanja 514 212 220 315 Мар!. otpis. potraživanja 284 142 122 88 Razni 302 156 79 32) Zbir prihoda "4.129 2.500 2.487 9.341

Obrtni kapital koji je od 1930 do kraja 1934 bio pao za 13 miliona, na 28 miliona, ostao je u toku poslednje tri godine gotovo nepromenjen. Ulozi po knjičžicama su prošle godine smanjeni za oko 400 hiljada dinara, ali su oni po tekućim računima za jednak iznos porasli. Banka je u 1996 potpuno isplatila i hipotekarni zajam, koji ie krajem 1935 iznosio još 289 hiliade. | reeskont je za 100 hiliada manji nego u 1935. Bančini fondovi su porasli za 196 hiliada, na 2,89 miliona. Diugih znatnijih promena u pasivi nema. Inače, odnos između sopstvenih i tuđih sredstava je neobično povolian (1 prema 1).

Nepoltretnosti iznose 5,2 miliona, odnosno za 683 hiljiade manje nego u 1935. Banka je prodala neka manja imaпја, Која је гапшје bila preuzela za svoja potraživania. Akfivni tekući računi su takođe za 806 hiliada manji i kraiem

"1936 iznose 92,5 miliona. Sredstva dobijena smanjenjem Do-

menutih dveju pozicija upotrebliena su na povećanje meničnov portifelia, koji iznosi 14,67 miliona prema 13,14. miliona u 1935. To su u prvom redu činovničke menice. Prema poslednioi Uredbi o zemlioradničkim dugovima i Činovnička banka je prijavila Agrarnoi banci svoje potraživanje po zemljoradničkim menicama, koje — sa kamatom i troškovima iznose 649 hiliade. Veći deo ove sume bio je već ranijih Sodina otpisan, tako da će se posle isplate javiti na računu dobitka. Bančini troškovi u 1936 su za 257 hiliada veći nego u prethodnoi godini, ali su otpisi za 406 hiliada manji. S druge strane su porasli i prihodi od kamate za 200 hiliada, a od nepokretnosti imania za 95 hiliada. Razni prihodi su za 47 hiljada manji, a oni od hartija od vrednosti za 952 hi-

НЕ 1939 u M a 1380 | liade. Uprkos pomenutim promenama, iskazani čisti dobitak Gotovina: 585 498 313 308 ić ravan опоте iz 1935 ili iz 1934 godine. On iznosi 601 hiMenjee 15.179 13.393 15.146 14.670 ljadu. Rezultat za prošlu godinu је ipak povoljniji, ier je u ZOIMIONJ па зајове 1.988 549 599 490 1935 kursna razlika efekata bila knjižena preko računa doЕКС PLOČU 4.188 3.195 3.390 9.514 bitka, a u 1936 uneta ie neposredno u bančin fond kursne Hart. od vrednosti 2535) 2000 | 20070 „076 U. | Мерокге този БОА А Со 155 2200 | ODO M а ПБ ротора ИО 4 Kurana Foplijua 375 187 0 _-__ пета 2уапомте, potpretsednik; Pera Petrović, Mihailo 0.

cić, Petar Mladenović, Dragić Soldatović, Svetislav Đorđević,

Pasiva članovi. U nadzornom odboru su 2. g.: inž. Đorđe. Mijović, Glavnica 10.000 10.000 10.000 10.000 Jovan Dravić, d-r Stevan Sagadin i Jakov Davičo. Direktor Bančini fondovi 2.683 2.687 2.696 9.800 je Petar Mladenović, |

ваева