Narodno blagostanje — dodatak

АНАЛИЗА

БИЛАНСА

Додатан „Народном Благостању““

БРОЈ 10

Садржај:

Trgovačko-industriiska banka, Beograd Elektro-Makiš a. d., Beograd

TRGOVAČKO-INDUSTRIJSKA BANKA, BEOGRAD ·

Analizirajući završne račune Trgovačko-industriiske banka za 1935 (u broju 9 od 29 februara 1986), konstatovali smo da poslovni izveštaji njenog „Upravnog odbora spada uvek među naibolje od sviju akcionarskih izveštaja kod nas. ] bančin codišnji izveštai za 1936, koji je podnesen 27 februara o. g. XVII redovnom zboru akcionara, pretstavlja stilski i logički iedno majstorsko delo, u kome se sa dubokim razumevanjem i retkom iskrenošću govori o svima najvažnijim problemima koji se odnose na naše bankarstvo uopšte i na poslove Trgovačko-industrijske banke napose. Izneto je mnogo tačnih konstatacija i kritika, koje se u potpunosti poklapaju i sa našim gledanjem na stvari, 1! šteta je, što se zbog oskudice mesta moramo ograničiti na reprodukciju najvažnijih, koje su interesantne baš u Vezi S ovom analizom.

U pogledu rešenja pitanja zemlioradničkih dugova napominje se da je ono donelo veliko olakšanje privredi čitave zemlje, ali je namefnulo teške žrtve našem bankarstvu iz unutrašnjosti, zbog čega je ono sada upućeno uglavnom ma likvidaciju, što predstavlja veliku štetu i za celinu. Dalie se kaže, da je koncentracijom državnih novčanih zavoda ојакšano izvođenjie javnih radova koji su takođe doprineli ožiV-

ljiavaniu prometa u zemlji, ali se ipak preporučuje da se dr-”

žava mane poslova u kojima joj privatna inicijativa može pružiti svoia korisnu zamenu. Interesantno je i gledište bančine uprave o uticaju sankcija na našu privredu. „izgledalo je — Veli ona — kao da idemo u susret potpunom privrednom debaklu. Italija, glavni faktor naše uvozne i izvozne irgovine, bila je potpuno zbrisana iz spiska zemalja, sa Mkojima obavliamo razmenu dobara. Ali su je u širokoj meri odmenila druga — nova — bliža i dalja tržišta. Nije trebalo mnogo vremena da se priberemo i nađemo svoj put spasenja baš kao i za vreme carinskog rata malene Srbije protiv moćne Habzburške imperije 1906 godine”.

Našim čitaocima je poznato, iz ranijih prikaza i analiza Trgovačko-industrijske banke, koji položaj i kakvu sjajnu reputaciju ona uživa među beogradskim bankama i u privrednom životu naše prestonice. Poznato im je dalje i to, da ona nije interesantna samo kao novčani zavod, nego i kao veliki industrijalac. Ona je već odavna u znatnoi meri angažovana u šumskoj odnosno drvarskoj industriji i u elek·tričnoj industriji. Prvo je došla strugara kod Makiša zbog zgodnog položaja prema Savi. Od toga se stvorila električna

energija; Višak električne

BEOTPAJ, 6 MAPT 1937,

Ona je davala jevtino POTIVO.

TOJBHHA IX

energije dat je beogradskoj opštini; zatim је obezbedeno isključivo pravo prodaje električne energije na teritoriji Žarkova i Čukarice i naizad je došao ugovor sa beogradskom opštinom o osvetljenju topčiderskog i čukaričkog rejona. Tako je od jedne male strugare postalo veliko industrijsko preduzeće. Podizaniem nove električne centrale u Beogradu (od strane Švajcaraca), ekspanzija električnog preduzeća Trgovačko-indusirijske banke upućena је na drugu stranu. 1930 Elektro-Makiš dobija oblik samostalnog akcionarskog društva, ali se gotovo sve akcije nalaze u rukama Trgovačkoindustrijske banke. Strugara „Makiš” je još uvek u strukturelnom sastavu banke i u njezinoji neposrednoj režiji.

U toku 19934 banka je ušla i u industriju kamena, alt se još nikako nije mogla rešiti da se i za nju jače Veže. Njen angažman ostao je tu neznatan, a ni poslovi nisu bili naročito obilni, pa je verovatno da će ona taj pOsao napustiti, čim joj se ukaže zgodna prilika. Međutim, u toku prošle godine Banka je ušla u jedan novi neobično važan posao — u rudarsku industriju, upravo eksploataciju lignitskih naslaga. Otkupila jie koncesiju »Baroševac i Junkovac« sa prostranim terenima isključivih istražnih prava. To ima svoju logiku, a, veoma su povolini i izgledi na uspeh. Već su izvršena i opsežna ispitivanja sa potpuno pozitivnim rezultatima. Glavni potrošač uglja biće za prvi početak sopstvena električna centrala. Docnije će se znatne količine moći baciti i na tržište, i to uz neobično povoline uslove, s obzirom na moćnost naslaga, malu udalienost od Beograda i racibnalna tehnička sredstva za eksploataciju.

Кад bi se sva bančina industrijska preduzeća pretvorila u akcionarska društva, kao što je to već učinjeno sa Elektro-Makišem, Trgovačko-industriiska banka bi se približila tipu jednog „holdinga”, jer bi joj od 38, miliona ukupne aktive u 19936 godini bilo preko 34,5 miliona u akciiama i dugovanju njenih industrijskih preduzeća. Doduše, ona danas vodi i samostalni bankarski posao, ali ioj upravljanje njenim industrijskim preduzećima postaje sve Više — glavnim zanimanjem.

Račun izravnanja

Aktiva 1933 1934 1935 1936 u hiljadama dinara Gotovina 1.191 2.811 1.687 775 Menice 235 255 358 291 Tekući računi 2.608 9.555 4.087 2.141 Hartije od vrednosti 15.008 15.006 14.904 14.904 Mrednosti rez. fonda 591 669 715 799