Narodno blagostanje — dodatak
26
зиције у активи. Крајем 1930: “укупна сопствена- средства.
Градске штедионице износила су само 19,3 милиона: То значи да су се у годинама банкарске кризе: више него удвостручила. ;
Ипак се мора приметити да су се снага и експанзија Штедионице увек заснивале на приливу туђих средстава, нарочито на приливу улога. Такав је случај и сада, дер јој се по прилици 1213 обртног капитала састоји из туђих средстава. Да је у питању нека акционарска банка, могло би се рећи да однос између сопствених и туђих средстава није најповољнији. Међутим, као што је већ споменуто, Градска штедионица је комунална установа. То значи да јој сопствена средства не би била уопште потребна, јер за њене обавезе јамчи Загребачка општина са целом својом имовином. С обзиром на то да је на развитак Штедионице у толикој мери утицало кретање улога, у доњој таблици износимо неколико података који нам најбоље илуструју њен грандиозни развитак, нарочито од 1919 до септембра 1931 године:
Стање улога (у милионима динара)
концем 1919. 12,10 93-IX-1931 502,47
|. 1054 85,15 концем 1981 487,60 | 1925 · 136,00 ~ | 1932 377,30 ~ 1926 206,01 | 1933 379,94 5 1927 975,23 | .) 1934 373,40 | 1928 323,20 | ~ 1935 43422 ·. 1929 402,89 |, 1936 513,83 .. 1930. 475,94
Градска. штедионица је основана непосредно пре светског рата, у марту 1914 године, са улогом од 240 хиљада круна, што је претстављало и њен почетни обртни капитал. По свршетку светског рата, крајем 1918, улози износе 31 милион круна односно 7,8 милиона динара. После тога непрекидно расту необично брзим темпом. Концем 1924 достигли су 85 милиона динара, концем 1929 године 402 милиона, а 23 септембра 1931 године преко пола милијарде динара. Због банкарске кризе овај нагли пораст се привремено обуставља. Одлив улога ипак престаје 1934 године, а темпо развитка у току 1985 и 1986 је опет исто онако брз, као што је био и пре избијања банкарске кризе.
У поређењу са фондовима и улозима, остале позиције у пасиви су готово безначајне. Највећу претстављају „чланови синдиката за зајам опћини града Загреба", који се јављају као евиденциона позиција у активи и пасиви. Крајем прошле године ова позиција износи 18,75 милиона према 23,57 милиона у 1985. Разна пасива, преко које су књижени, примљени и обрачунати износи за регулисање меница и разни привремени рачуни, износи 12,3 милиона, за 2,6 милиона мање него крајем 1935. „Пословни пријатељи" износе у 1936 години 3,7 милиона. Градска штеди: оница се више не служи реесконтним кредитом код Народне банке.
Укупно повећање обртног капитала у односу на претходну годину износи око 81 милион динара. Као што смо већ споменули, по прилици за једнак износ су повећани и улози. То значи да је смањење позиције „пословни пријатељи" компензирано повећањем фондова Штедионице. Интересантне су и промене које су повишењем обртног капитала изазване у активи.
Готовина је порасла за 43,25 милиона и износи 236,5 милиона динара. Од тога има у благајни 178,5 милиона, на жиро рачуну Народне банке и чековном рачуну Поштанске штедионице 27,5 милиона, код осталих новчаних завода 650 хиљада, а у благајничким записима Министарства финансија 35 милиона динара. На готовину отпада Токо 39% целог обртног капитала односно 45% од свих улога. Као што се види, ликвидет Штедионице је огроман;
Менични портфељ је такође порастао за 24 милиона, на 97 милиона динара. Код дужника по текућим ра: чунима повећање износи нешто испод 3 милиона, а код зајма Општини града Загреба. —- 7,5 милиона. И рачун
властитих предузећа је за 7,3 милиона већи. Позиција
учланови синдиката“ је за око 5 милиона мања. Поред
есконта краткорочних трговачких и занатлијских меница и нозајмица градској општини, Градска штедионица пла-'
сира знатан део расположивих средстава и у хипотекарне кредите, првенствено у грађевински кредит којим се финансира грађевна делатност. У току 1936 подељено је нових кредита уз хипотекарно осигурање за 40 милиона, а уз посебна јамства за 18 милиона,
У фебруару 1936 Градска штедионица је отворила и своју модерну залагаоницу у згради пензионог фонда. Странкама се излазило у сваком погледу у сусрет. Чак је и каматна стопа за 2% испод максимално дозвољенг. Број примљених залога износи 13.722, а број искупљених 7.196, тако да је крајем 1936 било још 6.526 неискупљених залога у вредности од 2,52 милиона. У септембру 1936 је
започела с пословањем и дражбоваоница Градске штеди- |
онице. Пословање залагаонице и дражбоваонице завршено је с извесним губитком, али се оно све јаче развија, тако да се може очекивати да ће се у 1987 моћи покрити сви режијски трошкови. 5
Као што је нашим читаоцима већ познато, Градска штедионица је и власник Загребачког електричног трамваја. Односна позиција билансирана је у активи биланса са 40,84 милиона према 20,54 милиона у 1934. Нове инвестиције биле су нарочито велике у току 1935 и ми смо о њима већ известили (Бр. 38 од 19 септембра 1936). Прошле године су довршени последњи радови на новом модерном спремишту, које може да прими 180 кола. Осим тога су вршени поправци на разним пругама. У октобру 1936 закључен је нови споразум са особљем Електричног трамваја, на основу којег је намештеницима, поред осталих погодности, признато право на сталност и пензију. Пословање трамваја у 1936 завршено је с добитком од 1,45 милиона према 1,81 милион динара у 1985.
Рачун губитка и добитка Градске штедионице у Загребу овако изгледа:
Расходи 1933 1934 1985 1936 у хиљадама динара
Камата 19.024 17.837 15.163 18.455 Плате 2.115 2.007 2.045 9.059 Управни трошкови 942 885 919 899 Порез 2.798 9.691 2.643 3.154 Дот. пенз. фонду 64 62 62 66 Курс. разл. ефеката 1.008 = — Отписи 3.816 1.960 1.478 1.997 Губитак аутобуса 1.876 1.590 —— Чисти добитак 5.429 4.378 4.378 4.290
Приходи Камата : 98.122 22.367 19.725 24.260 Провизије и разни 6.969 7.519 5.635 4.837 Од непокретности 1.982 11525; 1927 1.12% Збир прих. или расхода 37.073 31.412 26.688 30.221
Укупни бруто приходи износе 30,22 милиона и већи су за око 3,5 милиона него у 1985. Приход од непокретности као и приходи од провизија и разни приходи су, додуше, нешто мањи него у претходној години, али је активна камата за око 4,5 милиона већа, што је последица проширења пословног обима. Због пораста туђих средстава за преко 80 милиона динара већа је и пасивна камата, која износи 18,45 милиона према 15,16 милиона у 1985. Порез је такође за пола милиона већи, а отписи непокрет“ ности и инвентара су за око 200 хиљада динара мањи.