Narodno blagostanje — dodatak

32

ZOBDOVITIL KS KREDITNA BANKA A. D., BEOGRAD |

с Тапа ока kreditna banka iz Beograda spada Ul, red onog malog broja srednjih i manjih novčanih zavoda, koji su зјајпо prošli kroz sve teškoće s kojima se poslednjih godina naše bankarstvo moralo da bori. I kod nje je u svoje vreme bilo odliva uloga, alisu se ulagači dosta brzo prim:rili, jer su sve zatražene isplate izvršene bez teškoća i bez odugovlačenja. Inače, banka se nalazi u rukama vrlo sposobnih i veštih bankara, koji su umeli da plasiraju poverena im sredstva sigurno i likvidno. I u prošloj godini naiglavnili bančin poslovi bili su eskont menica i zaimova na podloži zaloga hartija od vrednosti i dragocenosti. :

Na bančino poslovanje povoljno je uticala i činjenica, što je ona uvek radila pretežno sopstvenim sredstvima. Tako је, na primer, u 1930, poslednjoj pre izbijanja bankarske krize, odnos između njenih sopstvenih i tuđih sredstava bio 3 prema 2. Ulozi na štedniu iznosili su tada 3,45 miliona, a bančina aktiva je bila uvek dovolino likvidna, tako da su se bez teškoća mogli podmiriti svi zahtevi ulagača. U 1934 došlo je zbog maksimiranja kamatnih stopa opet do izvesnog odliva

uloga. Međutim, već u 19935 imamo ponovni priliv. uprkos sma-

njeniu kamatne stope.

Kretanje glavnih bilansnih pozicija Zanatliiske kreditne banke za poslednje četiri godine pokazuje nam sledeća tablica: Račun izravnanja

Aktiva 1933 1934 1935 1936 u hiljadama dinara

Gotovina 370 422 671 401 Menice 3.3, 2.579 3.214 3.749 Žaimovi na zaloge 2.729 2.845 2.667 2.367 Nepokretnosti 9.574 3.574 3.574 5.577 Nameštaj 91 75 70 64 Hartije od vredn. 351 366 228 245 Hartije rez fonda 485 649 700 691 Razna aktiva 83 8 1 5

Pasiva Glavnica 5.000 5.000 5.000 5.000 Fondovi bančini 1.682 1.748 1.846 1.846 Fond za osig. služb. —— 18 20 28 Ulozi na štednju 1.485 976 1.330 1.678 Reeskont 1.764 1.610 1.934 2.644 Drž, hip. banka 655 632 605 1.420 Ме!зр!. фудепда 9 4 4 15 Porez na rente 3 2 2 2 Prenosna kamata 44 89 90 85 Tantijema 61 51 43 43 Dividenda 300 250 250 250 Razna pasiva —— —— 1 · 100 Zbir bilansa 18.972 17.517 19.576 21.678 Obrtni kapital 11.014 10.511 11.136 13.100

Bančin obrtni kapital, koji je krajem 1930 iznosio 11,8 miliona i koji ie do kraja 1934 godine bio pao na 10,5 miliona, u 1936 je dostigao rekordnu visinu od 13,1 miliona dinara. Povećanje prema prethodnoj godini iznosi 2 miliona. Ako najpre posmatramo pasivu, videćemo da su prošle godine sopstvena sredstva ostala nepromenjena sa 6,87. miliona dinara. Ulozi su za 348 hiliada dinara veći. Reeskont je takođe povećan za 710 hiljada na 2,64 miliona, jer bančina uprava nije htela da ostavi bez kredita trgovce i druge privrednike, koji su ga tražili dajući sigurna pokrića. I potraživanje Državne hipotekarne banke je za 800 hiliada veće. To ie uglavnom ро-

sledica činjenice, da je Zanatlijska kreditna banka u. toku prošle godine trampila svoje imanje u Kneza Pavla НЕ imanjem u Knez Mihailovoj бг. 16 1 ска Ејиђпој бг. 5.

U aktivi imamo samo tri znatnije promene. Pre svega, zbog pomenute trampe, nepokretnosti su za 2 miliona veće nego u 1935 i iznose 5,57 miliona dinara. Menice pokazuju takođe porast od 585 hiljada na 3,75 miliona, ап зи хајтом! па zaloge pali za 300 hiliada dinara, na 2,37 miliona. I gotovina je za 270 hiljada manja nego u. 1935, ali je još uvek veća nego u 1939. godini. Kao što se vidi, nepokretnosti pretstavljaju najveći plasman i na njih otpada 42,5% od celokupne: aktive. Bančina mobilnost je ipak znatna, jer su kredifi koje je ona podelila sasvim kratkoročni i potpuno sigurni (u toku 1936 utužena su samo dva dužnika u ukupnom iznosu ođ 6.210 dinara), a raspoloživom gotovinom se može odmah isplatiti 25% svih uloga na štedniu. Banka ima, pored toga, i hartija od vrednosti u iznosu od 986 hiljada dinara. U slučaju potrebe ove bi se hartije mogle bez ikakvih teškoća založiti ili prodati sa znatnom zaradom.

Račun gubitka i dobitka

Rashodi 1933 1934 1985 19356: u hiljadama dinara | Kamata 286 247 180 271 "Troškovi 689 590 587 257 Otpis nameštaja 9 8 8 (| Otpis nenapl. potraž. 316 303 340 78. Čista dobit 405 338 329 329: Prihodi Орогег. рић. 1938/34 = = 228 == Kamate i proviz. 1.288 745 739 769: Катја 348 378 316 414 Razni prihodi 70 65 — Od hartija od vredn. — 55 27 20 Kursna razl. hartija — 948 85 O Napl. otpis. potraž. —— — 50 39: Zbir prihoda-rashoda 1.786 1.487 1.445 1.949

Do kraja 1935 bruto prihodi su opadali, uglavnom Zbog" smanjenja prihoda od kamate, što jie u vezi s maksimiranjem kamatnih stopa. Zbir prihoda je i u 1936 opet manji. Ali treba imati u vidu, da se u 1935 među prihodima javila i pDozicija »oporezovani prihod iz 1933/34« od 228 hiljada. Poreske vlasti prilikom revizije razreza poreza nisu bile priznaleotpise nekih dubioza, koje je banka izvršila u toku 19932, 1933. i 1934. Zbog toga su se ti otpisi morali stornirati, tako da su. se u 1935 javili na strani prihoda. Međutim, kako su ta Dotraživanja stvarno nenaplativa, banka ih je u istoj godini opet unela kao otpis među rashode. U 1986 nema među prihodima: ni dobitka na kursnoj razlici. Inače, prihodi od kamate. su za. 30 hiliada veći, a oni od kirije zo 100 hiliada. · |

Na strani rashoda vidimo, da su otpisi nenaplativih potraživanja znatno manji, a troškovi su takođe reducirani za: 30 hiliada dinara. Međutim, izdaci za kamatu su za 90 hiljada. veći, što je posledica većeg priliva tuđih sredstava. -

Čisti dobitak iznosi 399 hiliada dinara i jednak je s onim: iz prethodne godine. Od toga je, upotreblieno za 5% dividendu 9250 hiljada, za povećanje rezervnog fonda 93 hiljade, za: penzioni fond 3 hiljade, a za tantijemu 43 hiljade dinara.

U upravi su gospoda: Radomir Milaćević, pretsednik;Oto Lorenc, Dušan Stojadinović, Stojan Veliković, Velizar Barić, Krsman Vitorović i Tadija V. Ilić. U nadzornom odboru: su g.g.: Isidor D. Vitorović, Borislav B. Todorović i Sreten Milaćević. Direktor banke je g. Tadija V. Ilić.