Narodno blagostanje — dodatak
мина
требљена су за исплате улагачима и повериоцима "(46,3 = милиона), за смањење обавезе по реесконту (116 милиона), за откуп издатих заложница и комуналних обвезница (5,6 = милиона) и за исплате имаоцима специјалног резервног __фонда (8,44 милиона).
Рачун губитка и добитка
_ Расходи 1933 1934 1935 1936 у хиљадама динара
"Пренос губитка 117.184 = = "Трошкови управе 12.209 11087 13.811 14.566 "Порези 1.328 1.296 1212 2.861 Камата 13.444 — 11.048 7.585 10.200 "Курс. разл. отписи 108.466 6.521 501 1.107 Кразни губици 2.125 — = __ Добитак . — 144 6.469 6.750
Приходи :Тренос добитка = — 144 471 Жамата 21.736 17.601 18.008 19.937 - Разне провизије 7.750 12.323 11.058 14.693 -" Мепокретности ~ 1.586 100 Е 378 383 5 убитак 223.684 — = Збир 254.756 30.096 29.583 35.484
Банчин добитак у 1936 износи 6,75 милиона динара према 6,47 милиона у 1985. Међутим, како је и пренос до«битка у 1936 за око 300 хиљада динара већи него у 1982, "види се да је прошле године остварен готово једнак чиости добитак као и претпрошле. Додуше, бруто приходи „су знатно већи него у претходној години. Провизије по=казују, на пример, пораст од 3,64 милиона, а приходи од жамате вишак од 1,93 милиона. Али су с друге стране повећани и расходи, и то трошкови за 755 хиљада, порези за "3,64 милиона, пасивна камата за 2,62 милиона и отписи за 500 хиљада динара.
Од постигнутог добитка дато је на име 5% дивиден„ne на приоритетне акције 2 милиона 75 хиљада, 675 хи„љада је додељено редовном резервном фонду, а 1 милион 42 хиљаде преноси се на нови рачун; остатак од 2 милиона 958 хиљада има се исплатити имаоцима Специјалног трезервног фонда. Поред ове дотације из добити исплатиеће им се даљих 706 хиљада, колико је наплаћено од из: _двојених дужника тога фонда, а исплаћено им је раније, #7 току 1985 и 1936 године, 8 милиона 989 хиљада. Специдални резервни фонд смањен је на тај начин већ у току прве две године за преко 23%, односно за 12 милиона 653 хиљаде динара, тако да сада износи 42,14 милиона према 54,79 милиона крајем 1934 године.
У управном одбору Југословенске удружене банке кналазе се господа: Михајло Терешченко, претседник; д-р „Станко Шверљуга и Дамјан Бранковић, потпретседници; „Оскар Барт, Максо Антић, Артур Махник, д-р Теодор „Бошњак, Ернст Ерлих, Стеван Павловић, Золтан Хајду, Роберт Ханкар—Солвеј, д-р Јулиус Рајнер, Жига Штерн, "Стеван Коен и Влада М. Теокаревић, чланови. У надзорном „одбору су г. г.: Ј. Р. Калпин, Стеван Гершић, д-р Мирс=елав Даничић, Ханс Лохнер, инж, Карло Шанцер.
·PROMETNA BANKA A. D. — BEOGRAD
Čitaocima naših ranijih analiza je poznato da Promet"та banka nije samo veliki novčani zavod, već je i jedan 'između najvećih industrijalaca na području bivše Kraljevine “Srbije. U stvari, ona je prva srbijanska banka koja je po-
"čela da uvodi mešoviti bankarski sistem. Njeno učestvovanje
u industriji nije ograničeno samo na jednu granu industrijske delatnosti već obuhvata više njih, što je važno kod pro-
učavanja volumena njenih poslova kao i zbog :podele rizika.
пасе, Ртотепа banka nije angažovana u industriji samo
45
putem kreditiranja raznih preduzeća. Odnosna industrijska preduzeća nalaze se u njenom sastavu i ona njima upravlja neposredno kao i svojim ostalim čisto bankarskim одејеnjima. Najveći je bančin angažman u šumskoi odnosno drvarskoj industriji, zatim onai u fabrici vagona i gvozdenih konstrukcija (u Kruševcu); odmah posle ovoga dolazi rečno broedarstvo i naizad poljsko dobro »Topoljak«. Posredno putem afiliranih preduzeća — Prometna banka ie zainteresovana i u građevinarstvu, u rudarstvu, osiguranju itd.
Bankarska kriza i opšta privredna depresija nisu mogle ostati bez uticaja i na poslovanie Prometne banke. Ali treba odmah istaći, da je ona kroz sve te neprilike sjajno prošla, zahvaljujući znatnim sopstvenim sredstvima, povoljnoj strukturi passive i solidnim aktivnim plasmanima. Prometna banka nije tražila moratorijum, a nije se njime nikada ni via facti koristila, već ie svojim obavezama uvek tačno i na Vreme odgovarala. Inače, i za 1931 ie bila isplaćena dividenda od 10%, nepromenjeno kao i u toku dve prethodne godine. Dividenda za 1939 iznosila ie još uvek 4%, a gubici u 1938, 1934 i 1935 godini eliminisani su bez ikakvih teškoća delimičnim otpisom osobenog rezevnog fonda. Rezultat poslovanja u 1936 znatno se popravio, tako da je Banka pristupila i ponovnoj isplati dividende.
Glavne bilansne pozicije Prometne banke za poslednie četiri godine ovako izgledaju:
Račun izravnanja
Aktiva 1933 1934 1985 1936 : u hiljadama dinara Gotovina, zapisi i bonovi:
Blagaina 866 1.107 949 1.108 Žiro kod N. banke 669 599 1.100 1.812 Blag. zapisi — 750 — 2.000 Drž. bonovi 1.276 3.976 3.552 4.314 Ukupno 2.811 6.362 5.601 8.729 Zaimovi: DO menicama 9.679 9.465 7.797 7.158 ро хаогата , 234 38 74. 86 Do tek. računimria 17.013 13.491 17.423 26.559 Ukupno 26.926 22.994 25.294 33.798 Bančina preduzeća: Strugare 15.796 14.997 12.824 12.834 Brodarstvo 6.126 6.529 6.605 8.200 Fabrika vagona 8.956 8.169 8.726 10.062 Poljsko dobro »Topoljak« — 1.908 1.941 1.855 Ukupno 30.878 31.604 30.096 32.951 Nepokretnosti 10.690 9.380 9.935 9.935 Hartije od vrednosti 16.609 16.765 17.665 17.525 Vrednosti гехегуп. fonda 13.355 15.644 18.323 19.455 Nameštaj } din: 1 din. 1 din. 1 дат. Kaucije, ostave, таг. 87.923 73.134 80.911 75.881 Gubitak 2.085 2.955 3.525 Pasiva Glavnica 20.000 20.000 20.000 20.000 Fondovi: stalni rezervni 5.000 5.000 5.000 5.000 osobeni rezervni 14.787 14.212 19.483 9.356 valorizacioni 2.710 92.70 | 2710 2.710 kursne razlike 506 2.919 — 5.426 6.414 Ukupno 23.008 '24.841 25.619 28.480 Obaveze: i Ulozi na štednju 16.056 11.097 15.818... 16.856 Tekući račun 34.531 :: 42.917 42.700 50.836: Reeskont . 9.878 6.059 5.790. „ 9.514 'xUkupno 60.465 60.066 64.308 77.906