Narodno blagostanje — dodatak

OSIM

inventar : (23723 25718. Ррцуое“ ~ | = 207 | 3053 | | Hidzna iva. ___O. ба 00. Жачећје "____-100 230.0 ·Neuplaćena glavnica E -500.0 osi Pasiva O o. ____OGdavnićal : 0 1000 _ 1000 _ PRozervni fond: 0 NI 0 — 40,2 ХЕопа :та amort. inv. 110,7' 7347 -СРоуепос! 2.994.9 1.176,6 | "Razna pasiva | 2070) 2620 ____Ројака kaucija · ___ 3100 230.0 · :Dobitak ŠOU == 00 ci 1120 · · :Zbir računa izravnanija 3.375,6 3.555,7 - Račun dobitka i gubitka Rashodi | _ "Porezi, takse i dr dažbine 447,4 1.774,5 · Plate, kirije, filmovi, reklame, go'TiVO, Osvetljenje itd. 1.449,1 6.264,3 'Dobitak 29,0 1197 : Prihodi Prenos dobitka 0 26,1 'Od restorana, kafana i bioskopa 2.006,3 8.748,9 Zbir računa dobitka i gubitka 2.006,3 8.775,0

Obrtni kapital društva bio je u 1936 g. 2,9 mil. prema 72,7 mil. u prethodnoj godini. Smanjenje dolazi od pada po“traživania poverioca sa 2,2 mil. din. u 1995 g. na 1.2. mil. vu 1996 g. Društvo je u 1936 g. uplaćeni drugi deo glavmice od 500.000 din. isključivo upotrebilo za isplatu poveri“oca, a osim toga i druga raspoloživa sretstva iskoristilo u tu svrhu. U tekućoi godini društvo je odlučilo da povisi glavmicu za 1 mil. na 2 mil. din. Nova sretstva treba prvenstveno da posluže za isplatu poverioca, ali i za proširenje po·'Slova. Upravi služi na čast da svu svoju brigu koncentriše na smanjenje poverioca. Istina na prvi pogled po odnosu tuđih i sopstvenih sretstava, koji je u 1935 с. bio 4,4:1, a u 19836 g. 2:71, činilo bi se površnom posmatraču, da bi od toga zaVisila sudbina preduzeća. Sasvim drugu sliku ćemo dobiti ako posmatramo druge pozicije bilansa. Najveći deo obrtnog kapitala je u inventaru, koji je u 1936 2. izneo 2,6 mil. din. prema 2,4 mil. u 1935 g. Procena inventara je najteži zadaчак kod preduzeća kao što je »ika«. Da se tu postupilo 'figorozno, po načelima urednog i dobrog trgovca vidi se po obilnom dotiranju Fonda za amortizaciju inventara, koji je “krajem 1936 g. bio 734,6576 din. prema 110,708. Vrednost in'ventara je dakle svega 1,8 mil. din. Ako se uzme u obzir da žika« ima dva dobro uređena bioskopa, »Kolarac«, koji je пајуеа и državi, i »Vračar, kao i da su njene kafane snabde“vene sa prvoklasnim nameštajem, mora se konstatovati da je · Drocena inventara apsolutno realna, šta više pre se pribli'Žuje nižoi nego višoj granici prometne vrednosti. Zaliha robe "Ба је Кгајет 1936 с. 433.236 din. prema 337.659. Dužnici izmose 303.330 din. prema 293.690. Kaucije, koje pretstavljaju neutralnu poziciju, bile su 230.000 prema 310.000. Kao štc "se vidi obrtni kapital je, uglavnom, u inventaru, zatim u manioi meri u robi i kod dužnika. Likviditet preduzeća u ugostiteliškom 'poslu i u položaju koje zauzimaju radnje »ikeć ceni se po zalihi robe. Ona je u porastu. Dužnici sačinjavaju “u 1996 g. 13,7/% obrtnog kapitala prema 10,9% u 1995 g. "Požićija :dužnika "је ртојагпе prirode, ona pretstavlja apso-

но

latno sigufno potraživanje, koje je samo'za kratko vreme vezano. Priličan deo tuđeg kapitala je pokriven potraživanjima od dužnika, u 1936: g. 26% prema 13% u prethodnoj. Ovi brojevi pokazuju da se pobolišao položaj »Ike« u prošloj godini. Još je bolja slika ako je upotpunimo sa brojevima iz računa dobitka i gubitka. Prihod od restorana, kafana i bioskopa bio je 8,8 mil. din. Raspoloživi kapital se obrnuo ravno četiri puta, ako uzmemo prihod za merilo. A to znači da ne samo što nije previsok upotrebljeni tuđi kapital, nego da bi on mogao biti još veći, naravno ako bi se abrt dao povećati

· u istoj razmeri. .

Iz računa dobitka i gubitka se vidi da je »Ika« vrlo važan poreski objekt. Na ime poreze, taksa, socijalnih i drugih dažbina plaćeno je u 1936 g. 1,8 mil. din., ravno 20% ukupnog prihoda. Troškovi i izdaci za robu iznosili su 6,3 mil. din. Postignuto je u prošloj godini 86,070 din. čistog 'dobitka, što sa prenosom iz prethodne godine čini 112.174 din. Podela dobitka izvršena je na sledeći način: 11.217 din. dodeljeno je rezervnom fondu, čime se on povećava na 51.450 din.; 6.057 u ime tantijeme članovima uprave, 3.099 članovima nadzornog odbora, 50.000 za 5% divdendu i 41.870 din. će se preneti u 1937 godinu.

Analiza koja se odnosi na prošlost daje vrlo dobru sliku »Ike«. Iz izveštaja, pak, može se zaključiti da će njena budućnost biti još lepša. Sprovedeno povećanje kapitala, čija je uplata osigurana, daje mogućnosti za proširenje poslova, za što je stvoren i formalni preduslov promenom čl. 2 društvenih pravila, čime je dopunjena društvena svrha sa nekim novim granama poslovanja. Vrlo je verovatno, a članovi upravnog i nadzornog odbora, ugledni pripadnici beogradskih privrednika, pružaju jemstvo, da će se uskoro podići nove radnje, koje će pretstavljati najmodernije tekovine na polju ugostiteljske struke.

Članovi upravnog odbora su gg.: Dušan T. Popović, pretsednik; Živojin D. Živković, Mladen S. Milojević, Ilija Ž. Đorđević, Josip Kopjar. U nadzornom odboru su ggr.: Milan Č. Paunović, pretsednik; Milovan Gođevac i Lazar Simović.

НОВОСАДСКА ФАБРИКА КАБЕЛА Д.Д., НОВИ САД

Новосадска фабрика кабела је релативно доста младо предузеће, јер у свом садашњем обиму постоји тек неколико година. До 1928 она је била продајна организација. познатог немачког концерна за производњу кабела, фирме Рефеп и Ош еаште у Келну на Рајни. У оно време много се говорило о извођењу великих електрификационих радова у Југославији, а и тадашње прилике оправдавале су оптимистичко гледање на развој догађаја. У вези с тим донета је одлука да се и код нас оснује нарочита фабрика. Због тога је дотадашње заступство поменутог светског концерна уз учешће домаћих капиталиста и инжењера реорганизовано н проширено. Уређај фабрике у Новом Саду је довршен 1932 године. Подигнуте су нове зграде, набављене су модерне машине и учињене су све потребне инвестиције, тако да се производи овог предузећа по квалитету могу да мере са одговарајућим произво“ дима најмодернијих страних фабрика.

Новосадска фабрика кабела врши извлачење и изоловање жица, гајтана и жичаних ужета, врши кабловање голих бакарних, челичних и осталих жица, а у погледу производње голе бакарне жице она је једини произвоbau у нашој земљи. Поред тога, она и даље добавља све специјалне производе концерна Еебеп и Си еаште, који се због слабије-тражње још не израђују код нас. Благодарећи Новосадској фабрици каблова и Фабрици кабела из Загреба, у овој важној привредној грани могли бисмо