Narodno blagostanje — dodatak

'68

стрији боја и лакова, потпуно средиле. Иначе, управо друштво „Мостер" било је у своје време изложено свим тезшкоћама око афирмирања, јер се морало борити истовремено с иностраном конкуренцијом и предрасудом у самој земљи. Било је чак и момената, када је изгледало да ће „Мостер' да клоне. Губици су били знатни. Али је управа имала довољно снаге да их елиминира отписом главнице са 7,5 на 1,5 милиона динара. Одмах је проведено и поновно повишење главнице са 1,5 на 4,5 милиона. После успешне санације која је извршена у 1927 години ниједна пословна година није завршена с губитком, упркос смањењу потрошње лака и боја у годинама опште привредне кризе. | . |

Данас је „Мостер" наше највеће предузеће за производњу боја и лакова, а с обзиром на своју финансиску структуру може се слободно убројити међу наша најсолиднија предузећа. Мначе „Мостерови' производи стекли су већ такву репутацију, да их потрошачи изричито траже због њиховог познатог доброг квалитета. Због тога за ову фабрику није толико ни опасна конкуренција других сличних предузећа. Успех у њеном пословању више зависи од развитка општих привредних прилика него од јаче или слабије конкуренције.

У

Биланси за 4 последње године овако изгледају:

Актива 1983. 1934. 1935. 1936. у хиљадама динара Земљиште 31 all 31 31 Зграде 4.764 4.764 4.764 4.924 Машине и постројења 3.420 3.420 3490. 3752 Инд. пруга 139 159 139 139 Аутомобили — — — 160 Инвентар · 338 338 338 373 Благајна 1.188 428 281 86 Ефекти 85 138 138 155 Дужници 4.770 4.704 6.037 5.927 Менице 22 = —

Залихе | 4.330 5.138 3.944 5.623 Џасива | Главница ; 4.500. · 4.500 4.500 4.500 Резервни фонд. 86 86 86. ~ 86 Фонд аморт. 6.757 7.159 7.409 7.649 Повериоци 3.267 3.326 8.278 5.323 Акцепти 4.595 4.045 3.565 3.080 Прелазни Пи 37 118 112 Добит за прен. 170 226 417 705

Збир биланса 19336 19.381 19.373. 21.452

Збир биланса који је исказиван од 1982 до 1935 готово непромењено са 19,3.милиона показује у 1986 пораст од 2 милиона динара. Додуше, у пасиви видимо да су акцепти смањени за пола милиона динара, са 3,56 милиона у 1985 на 3,08 милиона динара у 1986. Међутим, повериоци су порасли за 2,05 милиона динара, са 3,27 мили. она у 1985 на 5,32 милиона у 1936. Уместо да се ради с меницама, подржава се интензивнији контокорентни поcao. To значи да и новчани заводи који финансирају „Мо: стер“ д.д. имају све мању потребу да се служе реесконтом“ код Народне банке. Иначе, већи пораст поверилаца указује и на живље пословање фабрике. Фонд амортизације повећан је за 236 хиљада и крајем 1936 износи 7,6: милиона. Треба нагласити да је предузеће ранијих година издашно дотирало свој фонд амортизације, тако да је он данас достигао 80% од билансне вредности инвестиција и намештаја. Иначе, сопствена средства не покривају само

МС БИРАНИ Е 8 ; 20 : етар

аАа ава Па: Е

о вашн 6 на

све инвестиције него и знатан део потребног обртног капитала. - - | Укупне инвестиције износе 9,66 милиона. Од тога;

отпада на земљиште 311 хиљада, на зграде 4,92 милиона, ·

на машине, постројења и алат 3,75 милиона, на индустри|ску пругу 139 хиљада, на аутомобиле 160 хиљада и на намештај 373 хиљаде динара. У односу на претходну и не– колико ранијих година једино су индустријска пруга и земљиште остали непромењени. Позиција „аутомобили“ јавља се у 1936 први пут у билансу, а све остале инве-

стиције, које су кроз неколико претходних година иска--

зиване такође непромењеним износима, у 1936 су повећа не, и то: зграде за 160 хиљада, на 4,92 милиона, а машине и постројења за 332 хиљаде, на 3,75 милиона. То значи да се фабрика проширује. С обзиром на побољшање општих привредних прилика то се могло и очекивати. Дужници су

у 1986 са 5,9 милиона за 110 хиљада мањи него у прет-

ходној години, али су ипак за око 1,2 милиона већи него у 1934 години. Залихе крајем 1936 износе 5,6 милиона, што значи да су за 1,7 милиона веће него у 1935. То је делом“ знак јачег пословања, а делом је изравнано поскупљењем сировина. Мначе, опадање продаје због кризе заустављено је већ у првој половини 1934 године.

Ево рачуна губитка и добитка за 3 последње године“ у хиљадама динара

Расходи 1934. 1985. 1936. Грошкови 993 12887 1.579“ Плате 1.355. 1.647 1.787. Камата ~. 865 802 447 Порез 497 878 987 Отпис дубиоза 155 65 100 Амортизација 402 250 236. Jlo6Hr paH. pr: 170 226 417 Добит тек. г. | | 56 191 288

Приходи Пренос добити 170 226 ИЕ Купони ефеката 15 1 ju Курсне „разлике ___ == 17 Од робе 4.308 5.158 5.396 Збир прихода 4.494 5.396 5.842

Бруто-приход од робе у 1936 износи, 5,839 милиона, за 238 хиљада више него у 1935 и за 1,09 милиона више него у 1934. То је последица појачања грађевинске делатности у земљи. На страни расхода видимо да су трошхови и плате такође у порасту. Међутим, издаци за камате у 1986 износе само 447 хиљада и у односу на претходну годину су готово преполовљени, иако су крајем 19386 год. укупна средства за преко 20% већа него у 1985. Издаци за порез у 1936 износе 987 хиљада према 878 хиљада XV 1635 и само 497 хиљада у 1934. Изгледа да се преко овог рачуна књижи и порез на пословни промет, који је У априлу 1936 опет повећан. 3

Првих година свога рада предузеће. је плаћало дивиденду од 6—10%, а после санације, која је извршена у 1927 години, дивиденда није дељена. Иначе, чиста добит: у. 1936 износи 288 хиљада и већа је за 100 хиљада него у претходној години. Заједно са преносом добити: из разијих година, последња главна скупштина имала је на расположењу износ-од 705 хиљада динара. Тиме би се-могла исплатити дивиденда од 15%. i

У управи су гг.: д-р Пливерић, д-р Блис, д-р:Радован Мравунац, Гвоздановић,. инж. Шлајмер и д-р Посиловић) а у надзорном одбору налазе се господа; Шен, Кол-

"ман и Златко Пуклер.

а ара ан aa;