Narodno blagostanje — dodatak
76
glavnica je iznosila 550 hiliada kruna, što je u 1922 pretvoreno u 138,5 hiljada dinara. Posle ie glavnica smanjena na 67,5 hiliada dinara zbog amortizacije prioritetnih akcija. Međulim, u 1925 godini ona je opet povišena na 1,8 miliona, podeljenih na 4000 akcija od po 450 dinara.
Оа4 1927 до 1931 росеја se је u јасој теп озесан ruska konkurencija koja je svojim demping-cenama шџргоpastila međunarodno tržište, pa i naše domaće. Pored toga je naišla i konkurencija jute, koja je bila postala tako ievtina da joi naša domaća kudelja niie mogla više konkurisati. U vezi s tim i ovo naše staro preduzeće je moralo gotovo sasvim obustaviti proizvodnju i završilo je u 1928 godini sa gubitkom koji je dostigao polovinu glavnice, odnosno 900 hiliada dinara. Pomišljalo se i na likvidaciju, ali se naizad od toga ipak odustalo. Međutim, doneta je odluka da se preduzeće reorganizuje i proširi i na preradu jute. U vezi s tim firma je u 1930 godini pretvorena u današnju, a sedište društva je preneto u Beograd, dok su industriiska postrojenja i dalie ostala u Bačkoj Palanci. Istovremeno su dobivena i znatna nova sredstva od poverilaca i upotrebliena su delom za nabavku novih investicija, a delom za povećanje lagera sirovina. U toku 1935 godine glavnica preduzeća ie povišena za 9 miliona, sa 1,8 na 10,8 miliona dinara. Fabrika ie jedna od najvećih u Vojvodini i još uvek se proširuje i modernizuje. Danas ona raspolaže motornom snagom od oko 500 koniskih snaga, a ima zaposlenih 300 do 500 radnika. Fabrika proizvodi vlakna i pređu od jute i kudelie, razne užarile, vreće iz jiute, tepihe iz jute i kudelie, kanap svih vrsta i debljina a pored toga se bavi i izvozom konoplje, u koliko je to u današnjim prilikama mogućno.
Bilansi za nekoliko poslednjih godina ovako izgledaju:
Račun izravnania
АКђуа 1982 1934 1985 1936 г u hiliadama dinara
Fabrično zemlji. 19 12 12 12 Торђаске јате 189 189 189 189 Zgrade j 1.551 1.578 1.831 1.35 Mašine i vodovod 6.376 6.549 6.832 7.103 Industr. kolosek 62 62 — Cestogradnia — — — 283 Zaprega 14 14 14 14 Nameštai — — — 15 Hartije od vredn. — — 163 164 Gotovina 49 79 115 133 Dužnici 2.095 1.819 1.334 2.884 Zalihe 2377 4.208 6.950 5.258 Prenos gubitka 783 653 519 1.781 Gubitak tek. g. — — 1.269 951
Рачтуа Glavnica 1.800 1.800 10.800 10.800 Amortizacioni fond 406 1.818 2.597 3.314 Poverioci 11.258 11.500 5.865 7.019 Dobitak 45 142 — Zbir bilansa 13.509 15.266 19.222 21.133
Račun gubitka i dobitka
Rashodi Utrošena pređa 10.039 11.780 13.180 15.410 Plate i nadnice 2.270 2.080 2.188 2.422 Mater. za pogon 1.470 1.528 1.593 1.681 Opšti troškovi 597 1217 1.261 1.307 Војезп. blagaine 124 103 101 119 Osiguranje 13 45 50 25 Porezi 453 843 716 1272 Сиђ. па чтгоу. јин = SEO | 347 Amortizacija 297 705 738 757
Prenos gubitka 783 655 512 1.782
Čisti dobitak 45. 142 — E Prihođi
Od jutenih fabrikata - 15.145 18.365 17.739 22.048-
Od kudelje 163 78 | 704 246-
Razni prihodi — — 119 96-
Gubitak iz ran. g. 783 654 5102 1.781
Gubitak tek. g. = = 1.268 951
ZbDir prihoda 16.091 19.098 25.121
Pada u oči stalno povećavanje investicija. Zgrade su. krajem 1936 bilansirane sa 2,35 miliona; to je za 590 hiljada dinara više nego u 1935 i za 800 hiljada više nego u 1932. Mašine i vodovod iznose 7,10 miliona prema 6,883 miliona <1935 i 6,37 miliona dinara u 1932 godini. Inače, ukupne investicile u 1936 godini iznose 9,97 miliona dinara prema 92,77. miliona krajem 1999. Kao što se vidi, prelaz na fabrikaciji jutenih proizvoda iziskivao je prilične investicije. Razume se,. da su uporedo s time morale porasti | druge pozicije, kao zbir bilansa. Krajem 1929 preduzeće uopšte nije imalo dužnika. Posle toga oni se kreću između 1,3: i 2,3 miliona dinara. U 1936 dužnici iznose 92,88 miliona dinara i veći su za 1,55 miliona nego u 1985. Zalihe su u 1936 sa 5,25 miliona za 17 miliona manje nego u 1935, ali su ipak znatno Veće nego: ranijih godina. Krajem 1999 zalihe su iznosile svega 300 hiliada dinara.
20.342
Kao što je već spomenuto, glavnica iznosi danas 10,8. miliona dinara. Fond amortizacile dostigao je 3,3 miliona, što znači da su investicije već amortiizovane sa jednom trećinom. Ukupna sopstvena sredstva, računajući tu i amortizacioni fond, iskazana su sa 14,1 miliona. Ako se od toga oduzme gubitak iz 1936 i ranijih godina, vidi se da ona još uvek "iznose 11,4 miliona dinara. Nasuprot tome poverioci su iskazani sa 7 miliona. To znači da sopstvena sredstva prema tuđim stoje kao 63 prema 37. Odnos ie vrlo povoljan, pogotovuako se uzme u obzir da su sopstvenim sredstvima pokrivene. sve investicije i dobar deo obrtnog kapitala u užem smislu.
O samom procesu proizvodnje daje nam račun gubitka. i dobitka vrlo lepe podatke i u vezi s tim moramo konstatovati da je neobično pregledno sastavlien. Malo je preduzeća: u našoj zemlji koja primenjuiu ovako odličan publicitet. Prihod od jutinih fabrikata u 1936 iznosio je 22 miliona prema 17,74 miliona u prethodnoi i 18,36 miliona dinara u 19834 godini. Prihod od kudelje u 1936 iznosi samo 246 hiliada dinara, što pretstavlja samo oko 1% od ukupnih prihoda. Vidi. se, dakle, da je fabrika skoro potpuno preorilentisana na preradu jute. Rezultat poslovanja u 1936 nile u onoi meri nepovoljan kao što je bio u prethodnoj godini, ali ipak ne zadovoliava i znatno je nepovoliniji nego u 1934, iako je U međuvremenu porasla i proizvodnja i prihod od prodatih fabrikata. 1935 i 1936 godina završene su gubitkom koji potiče“ otuda, što su cene sirovina, nadnice i porezi u mnogo јасој meri porasli nego prihodi od proizvodnje i prodaje. Cene gotove robe su čak i smanjene. Dok su u 1936 prema 19934 prihodi od proizvodnje povećani samo za 20%, vrednost utrošene pređe je porasla za 31%, nadnice i plate takođe za 31%, a porezi za 51%. Gubitak u 1935 i 1936 bio bi čak i veći,. da nisu ostvarene uštede kod troškova pogona i opštih troškova, koji su u 1936 samo za oko 8% veći nego u 19834 godini, dok su prihodi, kao što je spomenuto, porasli za 20%..Inače, u toku poslednje tri godine ostao je i procenat amoTtizacile gotovo nepromenjen.
Članovi upravnog odboru su g.g.: d-r Vinko Zorc, inž. Nikola Đurić, Drag. M. Stojadinović, Aleks. K. Daskalović, Viktor Vikenhauzer i Robert von Kronholz. U nadzornom odboru su g.g.: Dušanek Emil, Stanko Lazić i Makso Horovic..
= вео