Narodno blagostanje — dodatak

78

се; цифре из последна три биланса могу упоређивати без тешкоћа. Збир биланса у 1936 г. износи 155,7 милиона, што значи да је за 5,5 милиона мањи него крајем претходне године, али је ипак за око 3 милиона већи него у 1984 r. Иначе, посматрањем пасиве долази се до закључка да прошлогодишње смањење збира биланса претставља повољну чињеницу, јер је углавном изазвано смањењем поверилаца за 20 милиона у 1985 на 8,5 милиона динара крајем 1936 год. Сопствена средства „Јадранске пловидбе“ су ни про" ашле године повећана. Главница је остала непромењена са 72 милиона, али су фондови порасли за преко 6,2 милиона, на 70,37 милиона. Фонд амортизације, који је за 4,38 милиона већи него у 1935, достигао је 44% од исказане вредности пароброда и износи 45,59 милиона према 36,8 милиона крајем 1934. На туђа средства не отпада ни 6% · од укупних. Према томе, однос је необично повољан. Да држава није у заостатку с исплатом субвенције, Јадранска пловидба не би уопште морала да се служи туђим средствима. Преко 95% обртног капитала отпада на бродове и "дужнике, као и крајем 1985 године. Дужници су за 5,6 милиона мањи него у 1935, али износе још увек 44 милиона динара. Од тога су разни дужници 19,2 милиона, а доспела и неисплаћена субвенција 31,8 милиона (према 43,4 милиона у 1935). Бродови су билансирани са 1042 милиона, готово једнако као и у току две претходне године. Иначе, друштвено бродовље је, као и увек раније, редовно поправљано, а пароброд „Загреб“ је потпуно реконструисан и обновљен, тако да сада потпуно одговара савременим захтевима конфора за путнике. У току 1935 исто тако „су реконструисана и обновљена и друга два друштвена пароброда: „Карађорђе“ и „Љубљана“. Ако се од исказане вредности бродовља одузме фонд амортизације, види се, да права билансна вредност целе флоте не прелази 58,64 милиона динара. А стварна вредност је знатно већа, јер ту има и неколико нових објеката који сами толико вреде. Поред тога треба узети у обзир да је у последње време бродовље знатно поскупило. Прошле године и непокрет·ности показују повећање од 280 хиљада динара, што је у вези са изградњом друштвеног магацина у сушачком пристаништу. Код осталих позиција у активи није било знатнијих промена.

Приход пословања у 1936 био је 27,2 милиона, само за 870 хиљада динара више него у претходној години. Као друштво које посвећује сву своју пажњу обалној пловидби „Јадранска пловидба“ се није могла користити знатним побољшањем прилика на светском поморском тржишту. M у току 1936 њено се пословање развијало под притиском контингентирања и клиринга. На промет робе неповољно су утицале и санкције према Италији, а путнички промет је трпео због слабих временских прилика кроз читаво пролеће и због наглог захлађења у почетку јесени. На одржавање и преправке бродовља издато је 12 милиона, за пола милиона мање него у 1985. С друге стране су управни трошкови порасли за око 560 хиљада динара. М амортизација је била нешто већа него у претходној го_ дини, тако да је чисти добитак за 325 хиљада динара мањи. Он износи 4 милиона 93 хиљаде, а са преносом из 1935 године, 4 милиона 413 хиљада. На име 5% дивиден_ де исплаћено је, као и у претходној години, 3,6 милиона динара. За тантијему употребљено је 409 хиљада, за резервни фонд 194 хиљаде, за фонд обнове бродовља 205 хиљада, а остатак од 5 хиљада динара пренет је на нови _ рачун.

У. управном одбору Јадранске пловидбе су гг.: д-р „Едо Гргић, претседник; Светислав Милосављевић и Божо Банац, потпретседници; Максо Антић, д-р Александар: Го-

руп, Стеван Карамата, Марко Лучић-Роки, Љубомир-Мирковић, д-р Бранко Пливерић, д-р Стјепан Посиловић, Анте Рисмондо, д-р Јосип Смодлака, д-р Светислав Шумановић,

„Анте Шврљуга, Божидар Шврљуга и Стеван Тубић, чла-

нови. У надзорном одбору су глг.: Милан Гремер, д-р Ни-

ко Бонетић, инж. Петар Брадановић, д-р Максо Дујмовић,.

Антун Хубер, Ствјепан Ковачевић, д-р Винко Микуличић, Ђуро Милош, Звонимир Рихтман и д-р Петар Рисмондо. Чланови дирекције су гг.: Анте Рисмондо, генерални директор, и Богомир Гркинић, д-р Божидар Смодлака и Милан Шврљуга. |

ЈУГОСЛАВЕНСКИ ЛОЈД А.Д, Сплит

Управни одбор Југославенског лојда наглашава У свом последњем пословном извештају да се свршетак 1936 године може сматрати прекретницом у развоју прилика на поморском тржишту. Многе чињенице потврђују ту констатацију. После неколико година које су биле необично тешке како за наша тако и за готово сва остала парсбродарска друштва у свету прилике су се нагло побољшале. Додуше, први значи олакшање у кризи светског паробродарства јавили су се већ почетком 1935 г. благодарећи лондонском споразуму о најнижим превозним ставовима, који су тада била закључила сва већа паробродарска друштва, међу њима и југословенска. У току 1985 и у првој половини 1936 г. поправљање прилика се продужило, али ипак не у толикој мери, да се могло говорити с престанку кризе.

До стварног и потпуног преокрета на боље дошло је тек у септембру и октобру 1936 године због неколико узрока. На првом месту због пораста међународне трговине руда и других сировина потребних за наоружање. Затим, због ужурбаног снабдевања животним намирницама оних држава које оскудевају домаћим производима. И најзад, због пораста готово свих цена и поскупљивања материјала и радне снаге за градњу нових бродова. У вези с поменутим чињеницама пред крај 1936, после много година, десило се да је тражња за бродским простором била већа од понуде. Због поскупљења градње нових бродова изгледи слободне пловидбе су и даље необично повољни. Мако је упоредо са порастом превозних цена дошло и до повећања трошкова пловидбе, ипак је за Југославен-

„ски Лојд прошла година била много боља од претходне,

у којој је пословни резултат био сразмерно такође задовољавајући. Пре него што пређемо на детаљну анализу завршних рачуна морамо са похвалом истакнути да је друштвена управа желела да и њени намештеници осете побољшање прилика на поморском тржишту. У вези с тим она им је прошле године у два маха повећавала плате, тако да те повишице претстављају за Друштво повећање издатака на плате за око 20%.

Завршни рачуни за последње четири године овако изгледају: Рачун изравнања Актива 1933 1934 1935 1936

у хиљадама у хиљадама златних динара папирних динара

Пароброди 24.178 12.004. 126.916 124.826 Инвестиције | 931 931 6.604 15.931 Непокретности | 229 229 850 850 Намештај те 186. 17 138 126 Банке и благајна. M ag 490 4.403 "8.364 Дужници разни 2.819 „4174. (17.363 '20:106. Губитак 1.995 = | 5