Narodno blagostanje — dodatak

88

U upravi akcionarskog društva »Rudnik kamenog uglja Rtani Braće Minh« su g. g.: Adolf Minh, pretsednik, d-r Em. Lesić, Ljub. Vidaković, Aleksandar Minh i SL. Singer.

Nadzorni odbor sačinjavaju g.g. Hinko Blivajs, pretsednik, inž. Rad. V. Nikolić, d-r Cv. Gregorić.

RUDNIK »KOSTOLAC« ĐORĐE VAJFERT A. D. U KOSTOLCU

Akcionarsko društvo »Kostolac« postoji kao a. d. od 1994 godine. Kada se poč. g. Đ. Vajfert u 1924 g. odlučio da pretvori svoja preduzeća u akcionarska društva, zbog lakšeg upravljianja i finansiranja, postao je i »Kostolac« samostalno preduzeće i dobio je glavnicu od 10 miliona dinara. lako se u firmi podvlači da je »Kostolac« rudarsko-ugljienokopno preduzeće, ipak treba napomenuti da ovde imamo u stvari jedan mali trest. Pored ugljenokopa tu je ioš i rečno brodarstvo, parni mlin, kamenolom i velika ekonomija. Brodđarstvo koje igra veoma važnu ulogu u bilansu, pošto je iskazano sa preko 19 miliona u aktivi, ipak ne pretstavlia samostalnu granu privređivanja, već služi uglavnom samo Za ргеnos uglja, od mesta proizvodnje do Beograda i Pančeva, gde je koncentrisana glavna potrošnja. Ugljenokop је stvarno najglavnija grana privređivania u preduzeću. To nam pokazuje i račun gubitka i dobitka. |

Ugali koji proizvodi »Kostolac« je lignit vrlo. dobrog kvaliteta sa prosečno 3500 kalorija, a dobiva se gotovo neposredno na obali Dunava, odmah ispod ušća Morave. Transportni troškovi su minimalni, delom i zbog toga jer se ugalj prevozi na sopstvenim brodovima. Druga povolina okolnost za »Kostolac« je u tome, što je za znatan deo proizvodnie prođa osigurana: potrošači su pivara u Beogradu, mlinovi i druga industrijska preduzeća iz koncerna poč. Đorđa Vajferta. Tek za viškove proizvodnje moraju se tražiti mušterije. Zastoi u mnogim industrijskim granama prouzrokovao je smanjenje potrošnje uglia. Poslednjih godina od toga je trpeo i Rudnik »Kostolac«, a sadašnje pobolišanie opštih privrednih prilika dobro dolazi i ovom preduzeću.

Račun izravnania

Aktiva 1933 1934 1935 1936 u hiljadama dinara

Gotovina 237 483 457 513 Hartije od vrednosti 489 —.— —.— 598 Nepokretnosti 2.616 2.564 2.573 2.521 Копсез! ја. »Козћојас« 5.500 5.500 5.500 5.500 Мазтепје 579 520 468 421 Železnička postrojenja 1.770 1.590 1.431 1.288 Mlinska instalacija 203 180 169 138 Pokretni inventar 502 420 344 287 Plovni objekti 20.589 19.560 19.170 18:595 Inventar plovnih obi. 1.530 1.240 880 630 Novi potkop —.— —.— 212 201 Istražni radovi 1.548 223 —.— === Ugali i materijal 587 499 954 750 Dužnici 4.995 5:038 7.393 6.193 Razna aktiva 370 329 74 76

Pasiva Glavnica 10.000 10.000 10.000 10.000 Rezervni fond 53 58 56 57 8% obveznice 6.500 4.500 4.500 4.500 Menice 10.860 9.915 9.070 8.739 Poverioci 12.707 12.574. 14.343 13:298 Lombard 300 — 204 148 Razna pasiva 679 660 941 1.007 Kaucije, gar., ostave 11.610 11.260 25.093 28.017 Dobitak 315 443 504 36

Zbir bilansa 53.025. 49.406 64.711 60.798

Iz gornje tablice, u koioi smo uporedili glavne bilanse”

pozicije za poslednje četiri godine, vidimo da preduzeće ni-

kada nema većih lagera uglia. Ova pozicija varira između. 500: ада 1 1 milion dinara. Kraiem 1936 iskazana je sa 750. hiljada. Kad se pristupi elektrifikaciji Vojvodine i gradova na.

vodenom putu Dunava i Save, i »Kostolac« će imati veće mogućnosti za plasman svog lignita. U aktivi je najveća pozi-

cija »plovni objekti«, koji su bilansirani sa 18,6 miliona, a:

zajedno sa inventarom ovih obiekata sa 19,2 miliona prema 29,1 miliona u 1933 g. Sve ostale. investiciie, uračunavši i kon= cesiju »Kostolac«, iskazane su sa nešto više od 10 miliona. Smanjenje vrednosti »Plovnih objekata« i ostalih investicija

je posledica izvršene amortizacije, koia je u 1936 za sve instalacije, inventar i plovni park iznosila 1,2 miliona. Dužnici.

su iskazani sa 6,19 miliona prema 7,839 miliona u 1935. Znači da su za 1,2 miliona manji. Ovde možemo napomenuti da su pro-

šle godine sumnjiva potraživanja otpisana sa 527 hiljada di-

nara. Ostale promene u aktivi su neznatne.

Zbir bilansa iznosi 60,7 miliona. Ako se od toga oduzmu kaucije, garancije i ostave, kao neutralne pozicije koje su

iskazane sa istim iznosima u aktivi i pasivi, vidi se da obrtni.

kapital preduzeća iznosi ravno 37,7 miliona, od čega otpada

10 miliona na glavnicu, a ostalo su tuđa sredstva (obveznice,.

menice, poverioci i lombard). Prema 1935 poverioci su sma-

njeni za 1,12 miliona, a menice za 3830 hili. -din. Kao što se“ vidi, i aktiva 'i pasiva pokazuju veliku stabilnost. Smanjenija ·

u aktivi idu uporedo s onima u pasivi, ali su podeljena 'na mnogo više računa.

Račun gubitka i dobitka

Rashodi 1933 1934 1935 1936 Admin. i opšti troškovi 3.595 4.742 3.983 4.142 Amortizacija 316 407 309 328 Otpis зштиј. рока2. —.— | —.— —.— 597 Kamenolom —-— — — 152 —.—” Brodarstvo 138 —.— —.— —.Ekonomija —.— 15 —.— — Dobitak 315 443 504 36:

Prihodi _ Prenos dobitka 283 315: 440 508 Rudnik 3.674 5.275 4.436 4.502 Brodarstvo 97 13 34 10 Milin 5 4 7 7 Ekonomija —.— —.— 30 6.

Zbir prihoda ili rashoda 4.059 5.607 4.947 5.028

Kao što su u računu izravnania raščlaniene pojedine pozicile, da bi se dobila jasnija slika, tako ie i u računu gubitka i dobitka naveden dobitak pojedinih grana poslovanja.

Prihod rudnika u 1936 g. bio je 4,5 miliona, samo za 66 hi--

liada više nego u 1935. Prihodi ostalih grana su neznatni. Opšti troškovi su nešto porasli. Međutim, s obzirom na či. njienicu da je preduzeće i prošle godine radilo pri vanredno teškim prilikama, postignuti poslovni rezultat je ipak zadovoljavajući. Naime, sve poslovne grane bile su aktivne a izvršena je i redovna. amortizacija na instalacilama, inventaru i

plovnom parku. U računu rashoda pokazana je amortizacija“

sa 393 hilj., ali uprava napominie u SVOm izveštaju da je, ona iznosila 1,2 miliona. Čisti dobitak iznosi samo 36 hiliada . dinara i prenosi se na novi račun.

U upravi su g. g.: d-r Ferdinand Gramberg, zastupnik · pretsednika; d-r Dragutin K. Protić, Žorž Faj i Herman Gramberg. U nadzornom odboru: bila su gospoda Rudolf Pilc,.

Milan Parivodić i Oto Vaifert:. Direktor je g. Đ. Nešić.