Narodno blagostanje — dodatak

SE a

АЛНАЛИЗ

Додатак „Народном Благостању“_

БРОЈ 26

Садржај:

Прва „хрватска штедионица, Загреб

БЕОГРАД, 26 ЈУНИ 1937.

ГОДИНА. x

Rudnik kamenoz uglja »Rtani« Braće Minh a. d. Beograd

Rudnik »Kostolac« Đorđe Vaifert a. d. u Kostolcu

ПРВА ХРВАТСКА ШТЕДИОНИЦА, ЗАГРЕБ

Пошто смо прегледали биланс Прве хрватске штедионице за 1936 и упсредили га .са цифрама из закључних рачуна за неколико ранијих година, могли смо са задовољством констатовати да се и ова наша најразвијенија приватна депозитна установа прилично брзим темпом споравља од последица банкарске кризе. Развитак новог пословања је потпуно задовсљавајући, а знатно је напредовала и ликвидација свих старих рачуна, тако да се може: мо надати, да ће и Прва хрватска штедионица, много брже него што се то раније мислилс, моћи да игра у нашој привреди онакву улогу какву је имала пре банкарске кризе.

На кулминационој тачци свога развитка као и развоја нашег целокупног приватног банкарства, у првој половини 1931 године, Прва хрватска штедионица имала је

уложака 2 милијарде 174 милиона динара; поверилаца 643 35 3) или укупно 2 | 817 9 »

Крајем 1936 године њени улози и псвериоци из старог пословања износе 1 милијарду 333 милиона, што значи да је она за време банкарске кризе исплатила својим улагачима и повериоцима оке 1,5 милијарду динара, односно 52,7% поверених јој средстава. То је велики успех и указује на релативно високи бонитет старог послевања. Када се узме у обзир да је највећи део тог износа могао да буде реализован у периоду стште привредне депресије, застоја у пословима, заштите земљорадника и монетарне дефлације, може се са сигурношћу рачунати да ће се убудуће услед побољшања коњунктуре мобилизовање активе из старог пословања и убрзати. Тиме ће се убрзати и ликвидација старих банчиних обавеза.

Уредбом о ликвидацији земљорадничких дугова, која је сбјављена пред крај прошле године, нашим банкама су наметнуте нове жртве. Као што је познато оне су морале да смање главницу својих потраживања од земљорадника за 25% и да редуцирају каматну стопу на остатак на 3%, с тим да ће им тако снижене износе исплатити Аграрна банка и држава тек у року од 14 година. У вези с тим снижењем земљорадничких дугова. и Прва хрватска штедионица је имала губитак од 20,5 милиона динара. Од тога је она већ отписала 17,48 милиона динара, и то 6 милисна на терет резервног фонда старог пословања, а 11,48 милиона динара на терет прихода из 1986 године. Остатак од 3,02 милиона отписаће се, нема сумње, већ у току 1937 године. Ако Народна банка и остали мередавни фактори омогуће да се ова снижена потражива: ња мобилизују и пре поменутог рока од 14 година, знатно ће се допринети даљем сређивању прилика.

Као што показује доња таблица, прошле године је дошло до знатнијег побољшања и у погледу мобилизаци~

Збир новог песловања

5

ја осталих старих пестраживања Прве хрватске штедионице. Банчина управа констатује у свом последњем послов: ном извештају да су у 1936 боље плаћали и банчини приватни дужници — привредници и јавно-правне установе. Ове последње нису, додуше, још исплатиле сва своја стара ду“ говања, али су уредније удовољавале дужностима оброчног отплаћивања. Ефекат у погледу сабирања готовине био би знатно повољнији, да Банка није Уредбом приморана да прима на име наплате својих необезбеђених потраживања 50% у сопственим уложним књижицама, а тек осталих 50% у готову новцу. Прилив готовине био је ипак толики, да је Банка била у стању да улагачима појача исплате за социјалне потребе, које су у 1936 достигле 25 милиона динара према 20 милиона у 1935 години. Поред тога су ослобођени од свих ограничења улези по текућим рачунима до 10 хиљада и улози на књижице до 2000 динара. Код улога на књижице који не прелазе 5 хиљада динара ослобођено је 4%.

Развитак старсг пословања за четири последње године видимо из следећег упоређења:

Рачун изравнања Актива 1933. 1934. 1935. 1936. у хиљадама динара Благајна и банке 99.852 17.498 32.828 31.814 Бонови Мин. финансија 866 866 866 866

Хартије од вредности 294.099 268.001 295.840 224.598 Сопствене заложнице 47.070 47.070 47.070 47.070 Менице 515.979 465.268 410.933 319:418 Ломбард и репор 38.403 36.014 35.982 95.616 Дужници 755.135 739.177 708.530· 680.565 Општински зајмови 79.908 74.610. 70.850 55.849 Хипстекарни зајмови 79.309 72.492 66.454 52:97 4 Конзорциј. послови 139.615. „139.996 138.202 137.986 Непокретности 249.660, „248397 241.731 216.386 Разна актива 56.835 48.856 50.873 59.806

Пасква Приор. главница — — — 20.000 Главница 75.000 75.000 75.000 75.000 Резерве 81.702 77.858 71.378 68.767 Пенз. фенд 25.769 26.406 26.538 28.464 Улози 1,326.849. 1,270.432 1,204.431 1,101.958 Повериоци 337.938. 304.874 282.365 231.542 Реесконт 389.448. 296.429 267.598 242.582 Заложнице и ком. обв. 98.142 96.102 91.042 87.960 Разна пасива 2.390 —— i Добитак — 5.805 11.827 6.675 Збир старог

пословања 9.286.734 2,152.407 92,030.109 1,862.950

70.786 99.886. 184.612 263:572

Збир биланса 2,357.520 2,252.293 2,214721 2,126.522