Narodno blagostanje — dodatak
Бе =
Penzioni fond · 2.845. = —.— о "Tek. rač. osig. društava 574 346 · 461 412 "Depoi osig. društava · 574 346 461 412 ·. "Razni poverioci 69 106 106 125 "Polagači kaucija 115. 115 115 115 :Dobitak :871.. - 536 · 278 499
Zbir bilansa 54.491 59.443 61.734 65.638
Obrtni kapital koji je sa neznatnim korekturama identičan sa garantnim sredstvima »Rosije-Fonsier« u 1936 godini “iznosi 65,6 miliona. Od toga otpada ravno 55 miliona dinara na rezervnu premiju, prenosne premije i rezervisane štete Ži·vofa, 1,9 miliona na rezervnu premiju i rezervisane štete Do-žara i 832 hiljade dinara na rez. premiju i rezerv. štete ostalih grana elementara. Glavnica sa rezervnim fondom i nepodelje·nim dobitkom iznosi 5,48 miliona, a sva ostala pasiva (tek. rač. osig. društava, depoi, polagači kaucija i razni poverioci) samo '29,4 miliona dinara. U toku nekoliko poslednjih godina gotovo _sve promene u pasivi bile su neznatne. Jedino je rezervna premija života neprekidno rasla, i to mnogo bržim tempom nego -što to odgovara porastu osiguranih glavnica u životnom Oosiguraniu. To nam pokazuje i sledeće upoređenje (u milionima „dinara):
Озе. · Rezervna Оче. Кехегупа
“Godina „glavnica premija „Godina с гјаупса premija 1929 178,5 20,94 1933 200,1 37,29 1930 210,6 24,86 1934 204,1 44,46 1931 215,9 30,93 1935 210,0 47,49 1932 201,6 34,32 1936 203,1 51,06
•Osigurana glavnica u 1936 је čak i nešto manja od one u 1930 godini, a rezervna premija života je preko dva puta vweća. To ukazuje na izyesne promene u kvalitetu portfelja i na „smanienje udela reosigurača, ali ie to u još većoi meri znak neobičnog jačanja »Rosije-Fonsier«, što ističemo sa velikim za„dovolistvom. | Plasman premijskih rezervi i ostalih sredstava kojima upravlja Društvo je veoma interesantan i pokazuje da je uprava strogo Vodila računa o potrebnom likviditetu aktive i o što većoj sigurnosti i podeli rizika. Gotovina u blagajni i kod banaka iznosi skoro 10 miliona dinara. To je znatno više nego što bi bilo potrebno za pokriće kratkoročne pasive. Međutim, TRosija-Fonsier ima i hartija od vrednosti koje se mogu bez ikakvih teškoća pretvoriti u novac, i to za 6,3 miliona. Nepo'kretnosti su bilansirane sa 22,84 miliona, hipotekarni zajmovi sa 2,55 miliona, a zajmovi na polise života sa 8,9 miliona. Dug “filijala i zastupnika je iskazan sa 9 miliona, tekući račun osiguravajućih društava sa 3,2 miliona, a depoi osig. društava sa "1,47 miliona, dok na celu preostalu aktivu (razni dužnici, in“ventar, kaucije) ne otpada više od 1,35 mil. Kao što se vidi, interes osiguranika očuvan je u najvećoj meri.
U upravnom odboru su g.g.: d-r Bogdan Marković, pret·sednik; A. Bilinin, Josip Janović, prof. d-r Leon Којег, Ј. Poselt, d-r A. Mridesi di Ratalma, M. Anić, Sv. Gođevac, Ti'homir Panić i Đura Paunković. U nadzornom odboru nalaze se gospoda: Goiko Đermanović, Karlo Kun i Velimir Ristić. Generalni direktor je g. Đura Paunković, a direktor je g. Miluin Tešić.
'ХРВАТСКА КАТОЛИЧКА БАНКА Д. Д. — ЗАГРЕБ
Хрватској католичкој банци полазило је увек за ру KOM да својим акционарима плаћа доста високу дивиденду. Међутим, упркос повољном рентабилитету она је увек туспевала да одржава и сразмерно врло висск ликвидитет. Завод се бави скоро искључиво есконтом меница, и то претежно оних које гласе на мање износе, а имају сасвим есигурне потписнике и врло кратак рок. Новац пласиран у
зесконт обрнуо се је у току прошле године соко пети по.
спута. То значи да су есконтоване менице биле просечно
91
са роком од око 2 месеца и неколико дана. Иначе Банка
"_није-ни са једни предузећем тако везана да-би њена судбина била у зависности од прилика или неприлика у односном предузећу. М улагачима Хрватске католичке банке
je познато да је у њој оваква кредитна песлитика постала већ традицијом. Због тога су они били углавном потпуно мирни и у најтежим фазама наше банкарске кризе. Тако су, на пример, у 1931 години, кеја је била најтежа за наше банкарство, улози Хрватске католичке банке показивали и извесан пораст.
У току прошле године пословање је обављано с великим успехем као и раније, а завод је углавном радио и с непромењеним средствима, као што нам то показује и доња таблица. Ипак је чисти добитак у 1936 знатно мањи него ранијих година, углавном због тога, ште је банка прошле године била приморана да плати 1,22 милиона динара на име пореза према цирка 400 хиљада динара у ранијим годинама. У вези с Уредбом о ликвидацији земљсрадничких дугова, која приморава новчане заводе да попусте 25% од својих земљорадничких потраживања, претрпљен је свде даљи губитак од 1 милион 356 хиљада динара, што је за средњи новчани завод типа Хрватске католичке банке знатна свота. Међутим, њена је срећа што је тај губитак прокњижен већ у прошлим годинама, јер је њена необично обазрива управа одмах отписивала сва утужена сумњива потраживања. На земљорадничким дуговима који су сада предати Аграрној банци отписано је чак за окс 60 хиљада динара више него што је било потребно. Због тога се у рачуну губитка и добитка за 1936 тај износ јавља међу приходима.
Кретање банчиних послова најбоље се види из следеће таблице, у којеј доносимо главне билансне позиције за четири последње године:
Актива 1933. 1934. 1985. 1936. у хиљадама динара
Благајна и жиро 5.565 6.691 "6.833 5.052 Менице 92.892 93.057 97.662 22.009 Дужници 3.777 9.488 1.817 6.853 Ефекти 1.466 1.466 1.466 1.466 Непокретности 370 370 370' 370 Разна актива | —— 9 33 —
Пасива Главнице 5.000 5.000 5.000 5.000 Резервни фонд 3.200 3.250 3.500 3.600 Пензиони фонд = — — 926 Улози 22.404 21.962 26.161 23.896 Повериоци 1.929 1.500 1.416 1.422 Разна пасива = — — 375 Чисти добитак . 924 954 848 495
Збир биланса 34.071 34.081 98.181 35.644
Збир биланса у 1936 је за 2,5 милиона мањи негс у 1935 години. У пасиви видимо да су улози смањени за 2,26 милиона, али су према 1934 још увек за око 2 милиона већи. Других значајнијих промена у пасиви нема. Једино треба споменути да су резервни фондеви у порасту, што је у вези са уобичајеним дотацијама.
У активи има такође мало промена. Готовина износи 5,05 милиона према 6,83 милиона у претходној години. Дужници су повећани са 1,8 милиона у 1935 на 6,35 милиона крајем 1936. Насупрот томе менице показују пад, Ca 97,66 милиона у 1935 на 22 милиона у 1936 години. Ов« промене код меница и дужника су углавном последица већ споменуте предаје земљорадничких меница Аграрној банци. Иначе на менице отпадају и после ове предаје око
· две трећине од целе активе. Види се, дакле, да је Хрват-
ска католичка банка типичан есконтни завод. Исказани чист добитак износи 425 хиљада динара и мањи је скоро за 50% него у 1985 години, због утростру-