Narodno blagostanje — dodatak

118

Otpisi investicija 122 —.— 2.259 4.770 Dubiozna potraž. | 283 === 5 = |. Kursna razlika i87 —.— —.— —.Dob. odbiv gubit. r. с. —=—= —— —.— 110 Prihodi Brodogradilište —.— —.— 667 9236 Druza odelenja 1.804 6.029 6.231 10.257 Od efekata | 125 167 51' 44 Razni prihodi —.— 525 193 59 Gubitak sa prenosom 5.827 5.675 5.469 —.Zbir prihoda ili rashoda 7.756 12.397 12.611 10.596

Obrtni kapital je porastao za 7,26 miliona, na 99 miliona dinara. Toliko je otprilike iznosio i juna 1933. U pasivi imamo nekoliko promena. Pre svega — sniženje glavnice za 5 miliona. Sve ostale pozicije su povećane. Poverioci iznose 24,16 miliona prema 22,78 miliona dinara krajem 1985. Prošle godine se javila na pasivnoj strani bilansa ioš jedna pozicija — račun .zadružnica. Radi sniženja troškova proizvodnje u valjaonici bleha bile su potrebne nove investicije koje će društvu omogućiti, kao što je već spomenuto, da proizvodi potrebne sirovine i polufabrikate. U vezi s tim dobiven je od jedne nove grupe vrlo povolian 10-godišnji obligacioni zajam od 6 miliona dinara. Prema našem saznanju, kamata ovog zajma iznosi samo 5%.

Povećan je i fond amortizacije sa 12,55 miliona u 1935 na 17,32 miliona. Prosečni procenat amortizaciie u odnosu na ukupnu vrednost investicija iznosi 7,8%. 10 nije preterano, jer je u 1995 godini u fond amortizacije uneto samo 2,25 miliona, a u toku četiri prethodne godine zbog slabijeg poslovanja nije vršena nikakva amortizacija, ni kod nepokretnosti ni kod mašina. Inače, ukupne investicije iznose 61,14 miliona, od čega otpada na nove investicije, izvršene u 1936 godini, 7,2 miliona dinara. Uprkos smanjenju glavnice, investicije su potpuno pokrivene sopstvenim sredstvima. To је neobično povoljno, tim pre što je i znatan deo tuđih sredstava dugoročan odnosno srednjeročan.

Pored računa investicija, u aktivi imamo još dve Važnije pozicile: dužnike i materijal na stovarištu. Dužnici iznose 12,5 miliona i u odnosu na 1935 godinu samo su пеznatno veći. U 1933 godini dužnici su iznosili 25 miliona, a u 1930 oko 35 miliona dinara. Vidi se da ie poslednjih godina društvo ipak bilo u mogućnosti da postepeno likvidira stara potraživanja od javne ruke. Inače, kod prodaje lima preduzeće ne mora da odobrava duže rokove kreditiranja. Od dužnika u 1936 otpada samo manii deo na državu. Neka državna nadleštva. plaćala su dobro, a kod drugih se moralo

još uvek duže čekati. Vrednost materijala na stovarištu po-

većana je za oko 4,5 miliona, sa 13,99 miliona u 1935 na 17,9 miliona dinara krajem 1936 god. To ie u vezi sa proširenjem poslovanja. Hartije od vrednosti, kolje su u 1930 godini bile bilansirane sa preko 7 miliona, postepeno su smanjene na 585 hiliada u 1935, a prošle godine su opet nešto povećane na 958 hiljada.

Prilikom upoređivanja podataka iz računa gubitka i dobitka treba imati u vidu da je poslovna godina ranije zakliučivana 30 juna svake godine. 1933/34 obuhvata u stvari 18 meseci, ti. period od 1 jula 1933 do 31 decembra 1934. Dve poslednje godine obuhvataju opet periođ od po 12 meseci, a zaključene su krajem decembra svake godine. Posle 1932/33 bruto-prihodi postepeno rastu. U 1986 prihodi od brodogradilišta su manii nego u prethodnoi godini, ali ie kod drugih odelenja porast znatan, tako da ukupni bruto-prihodi od proizvodnje i prodaje u 1986 iznose 10,49 miliona prema 6,9 miliona dinara u 19935 g.

Тако su tuđa sredstva u 1936 za oko *J. veća nego, u prethodnoi godini, ipak su izdaci za kamate smanjeni sa 1,68 miliona u 1935 na 976 hiliada u 1936. Upravni troškovi su nešto povećani, što je i razumljivo s obzirom na porast obrta

~

i proizvodnje. Međutim, vrlo je znatno povećanie poreza. To je verovatno zbog toga, što društvo plaća znatne iznose skupnog poreza na poslovni promet. Odnosna poreska stopa na crni lim i na gvožđe ie vrlo visoka, a na pocinkovani lim je upravo nepodnošliiva. Treba, naime, uzeti u obzir da je ovde u pitanju pretežno građevinski materijal, dakle — sirovina. Skupnim porezom se znatno povećavaju proizvodni troškovi u onim granama koje te sirovine upotrebljavaju. A to bi se moralo izbegavati. Ovim poreskim oblikom država sama izaziva skupoću. Poreska stopa koja se naplaćuje na pocinkovani lim mogla bi se smatrati preteranom čak i onda, kad bi bio u pitanju porez na luksuz.

lako je prošle godine izvršena odgovarajuća amortizacila investicija, što je ranijih godina zbog slabiieg poslovanja propušteno da se učini, ipak je konačni neto-efekat rada u 1986 povoliniji nego ranijih godina. Čista dobit iznosi 583 hiljade. Od toga su upotrebljene 478 hiljade za pokriće gubitka, prenesenog iz 19935 godine, 47 hiliada jie uneto u rezervni fond, a 46 hiliada je stavlieno na raspoloženie upravnom odboru.

U upravnom odboru »Sartida« su sledeća gospoda: d-r Ferdinand Gramberg, pretsednik; Stevan Karamata i Maks Ausnit, potpretsednici; Maks Antić, Edgar Aušnit, Duzglas Vikers, inž. d-r Georg Ginter, Pol Gotie, Dimitrije Živadinović, inž. . Vladimir Mišković, Oskar Polak, Andrija Radović, Knjaz Barbu Stirbei, Kosta L. Timotijević, Georg Tic, Dušan Tomić, inž. Žorž Faj, Kurt Frenkel, d-r Milan Bartoš, Dragan Milićević i inž. Otmar Hen, članovi. U nadzornom odboru su gg.: Aleksa Božičković, d-r Đ. Jovanović, Ferdinand Medek, Živojin Nešić, d-r Dim. Perović i d-r Andrija Stranski.

ПРВА ЈУГОСЛОВЕНСКА ТВОРНИЦА ВАГОНА, СТРОЈЕВА И МОСТОВА Д. Д., СЛАВ. БРОД

Финансијски резултат рада Бродске фабрике вагона није ни у 1936 години могао да буде задовољавајући, иако је прошле године тежина ошште привредне депресије знатно попустила. Додуше, одељење за израду мостова и леваоница били су нешто боље запослени него у претходним годинама, али је незапосленост у другим одељењима, нарочито у вагонском и локомотивском, била врло слаба, тако да се искористила једва једна четвртина укупног капацитета фабрике. Највећа је незгода у томе што се фабрици не даје могућност сталног запослења путем редовних поруџбина од стране Министарства саобраћаја. Она је, наиме, по свом уређају у првом реду упућена на израду железничких и других превозних средстава. Међутим, у току целе прошле године од Министарства саобраћаја није добивена ниједна нова поруџбина за израду превозних сретстава, тако да ни запослење фабрике није никако осигурано.

Има ствари које граниче са апсурдом. Бродска фабрика вагона има све модерне инсталације и све потребне услове за градњу локомотива. Међутим, она до данас није направила ни једне локомотиве, јер их ми стално поручујемо у иностранству, плаћајући страним фабрикама често веће цене од оних које би рачунала Бродска фабрика. То се може рећи и за извесне предмете који интересују Министарство војно. Сличну судбину има и вагонско оделење. Оно је прошле године довршило једну серију курсних кола за међународни саобраћај Државних железница. Израда је првокласна и најсолиднија. У извесном погледу су кола још и боља од оних која су набављана у Немачкој, а цена није скупља него у иностранству. |

У целом свету младе индустријске гране, а нарочито оне које изискују велике капитале и велике инвестиције, увек су уживале нарочите привилегије, а добивале су чак и субвенције у готовом. Бродска фабрика није < тим рачунала, али је с правом могла очекивати да ће се с њом поступати бар на исти начин као и с предузећима

~