Narodno blagostanje — dodatak

пора ка

АЛНАЛИЗА

БИЛАНСА

| Додатак Народном Благостању““

БРОЈ 36

БЕОГРАЛ, 4. СЕПТЕМБАР 1937.

ГОДИНА 1Х

Садржај:

»Zorka« prvo iugoslovensko društvo za hemiisku industriju na deonice, Beograd—Subofica—Šabac

Ческословенска банка д. д. — Загреб

Југословенске текстилне творнице Маутнер M. д., Љубљана

»ZORKA« PRVO JUGOSLOVENSKO DRUŠTVO ZA HEMIJSKU INDUSTRIJU· NA DEONICE, BEOGRAD—SUBOTICAŠAEAC Pretposlednia glavna skupština »Zorke«, prvog jugoslovenskog društva za hemijsku industriju na deonice, koja je održana 28 novembra 1936 godine u Zagrebu, odlučila ie da se društveno sedište prenese iz Zagreba u Beograd. JIstovremeto je rešeno da se izvrši i povišenje društvene glavnice sa 5,75 na 15 miliona dinara. Kao što ie poznato, ioš ranije je bila doneta odluka da se podigne nova fabrika u Šapcu, kako bi se potrošačima omogućilo da se „povolinije snabdevaju

njenim proizvodima. Sve ove odluke su prošloga meseca ob-.

Javljene i u »Službenim novinama«. Međutim, promene koje su time izazvane moći će potpuno da dođu do izražaja tek u bilansu za 1937 godinu.

Poslovanje u prošloi 1936 godini razvijalo se povolino. Uprava je s uspehom nastavila rad na konsolidaciji preduzeća. Usled boljih cena žitarica bila je i potrošnja veštačkih đubriva nešto bolja nego ranijih godina, iako ne u meri koja bi odgovarala porastu cena žitarica. Promet s plavim kamenom i sumpornom kiselinom bio je uglavnom isti kao i prethodne godine. Što se tiče plavog kamena, treba primetiti da je u aprilu i maju ove godine bila izbila živa diskusija o tome, da li su odnosne cene preterane ili normalne. Moramo konstatovati da su tom prilikom sa nekih strana dolazili i potpuno neopravdani napadi na »Zorku«. Mnogi izneti argumenti bili su ne samo iednostrani, nego i očigledno netačni, tako da se na njih ne bismo morali ni osvrtati.

Da spomenemo samo tvrdnju prema kojoj je »Zorka« za poslednje četiri godine zaradila oko 85 miliona dinara, a ove godine dalijh 25 miliona. Samo ne znamo gde su te basnoslovne zarade. Naime, od 1923 do 1934 godine »Zorka« nile uopšte plaćala nikakvu dividendu, a za 1935 i 1936 dividenda iznosi samo po 4%. Dotacije fondovima bile su takode sasvim umerene, kao što ćemo videti malo docnije prilikom detaljne analize završnih računa. Inače, naša ukupna potrošnja plavog kamena jedva dostiže 900 vagona zodišnje. »Zorka« je, istina, naš najveći proizvođač, ali nije jedini. Da bi se ostvarila spomenuta zarada od 25 miliona, trebalo bi da čisti dobitak na svakom kilogramu bude bar 3 dinara. To ne bi dozvolila ni strana konkurencija, jer uvozna carina iznosi samo 1,44 dinara po kilogramu. Uostalom, način proizvodnjie plavog kamena ne pretstavlia nikakvu tajnu, pa se i proizvodni troškovi mogu lako iskalkulisati, kada se zna da je za izradu 1000 ke plavog kamena potrebno 280 kg bakra i oko 400 kg sumporne kiseline, a cena bakra i sumporne kiseline su poznate. Ako se uzmu u obzir današnje cene bakra, videće se da se prodajna cena plavog kamena stvarno kreće čak i ispod današnjih proizvodnih troškova. To ne znači, doduše, da fabrike rade s gubitkom. One su, naime, srećnim slučajem jedan deo potrebnog bakra nabavile ranije. Najveći

deo odnosne koristi one ustupaju potrošačima, jer znaju da je pri nižim cenama i potrošnja veća. Ako cena bakra bude i dalie rasla, s novcem koji su u ovogodišnjoi sezoni fabrike dobile za prodati plavi kamen one neće čak biti u stanju da pokriju potrebu bakra za sledeću godinu, nego će, verovatno biti primorane da zato nabave novi obrtni kapital.

Kao što je našim čitaocima već poznato, »Zorka« spada među naša naiveća preduzeća hemijske industrije. Niena fabrika u Subotici postoji već preko 3 decenije, ali je pre rata proizvodila samo sumpornu kiselinu i veštačka đubriva. Tek posle 1920 postepeno se prelazilo i na proizvodnju raznih drugih hemikalija, koie su od velike važnosti za našu polioprivredu i industriju. Pored plavog kamena, preduzeće izrađuje i druga sredstva za zaštitu biljaka, kao bakarno vapno, artostan, sulikol itd. Za potrebe industrije, a delom i za роtrebe zemaljske odbrane, proizvodi se sumporna kiselina, dimeća sumporna kiselina, akumulatorna kiselina, solna kiselina, Glauberova so, gorka so itd. Od veštačkih đubriva, pored superfosfata, treba spomenuti kalijevu so, nitrofos, nitrofoskal i kas. Ukupni godišnji proizvodni kapacitet »Zorke« iznosi oko 10 hiljada vagona raznih hemikalija. Veliki nacionalnoekonomski značaj »Zorke« je u tome, što smo ranije sve spemenute proizvode morali uvoziti iz inostranstva. Sada smo u biti primorane da za to nabave novi obrtni kapital.

Da se ovde radi i o finansijski odlično fundiranom ргеduzeću, pokazuje nam donja tablica, u kojoi smo uporedili glavne bilansne pozicije »Zorke« za poslednje četiri godine.

Račun izravnania

Aktiva 1933 1934 1935 1936 (u hiliadama dinara) Nepokretnosti 9.025 9.061 9111 8.991 Мачпе 1 патезтај 26.446 26.992 27.303 27.949 Roba i sirovine 15.221 18.571 20.93} 22.340 Dužnici 5.249 12.284 16.276 28.717 Мепјсе 608 1.439 1.342 3.304 Hart. od vrednosti 192 192 230 221 В/агајпа 98 128 141 91 Prelazne pozicije ___ || —.—m— —.— ILI Pasiva

Glavnica 5.750 5.750 5.750 5.750 Red. rez. fond 32 32 32 133 Valorizac. rez. fond 5.105 5.105 5.105 5.105 Fond kurs. razl. novca 2.854 2.884 2.884 2.884 Fond kursne razlike Иг 2.898 2.898 4.519 Кехегуа rs. razl hart —— 338 38 29 Amort. fond nepokr. 2.077 2.490 2.983 3.475 · Amort. fond mašina 12.539 16.036 18.394 20.665 Poverioci i liferanti 27.899 31.814 34.597 45.634 Razna pasiva —-- с 322 198 Dobit sa prenosom 599 1.319 | 2.330 3.931 Zbir bilansa 56.828 68.666 75.334 91.624