Narodno blagostanje — dodatak

=

Биланси за последње 4 године овако изгледају:

Актива | 1938 | 1954. | 1955 | [06 II ~ У хиљадама динара

Тотовина 2.094 2.363 2.384 2.756 Новчани заводи о 3.392 2.557 4.667 4.251 Девизе _ _ ____ [А — 76 58 "Харт од вредности - 790 1.734 1.204 957 Менице | _ 21155 21.081 21.586 93.550 "Текући рачуни 16.309 16.721 16.956 20.641 Непокретности 767 3.337 3.337 3.363 "Разна актива 1.627 1.782 9.373 1.673

Пасива Главница 7.000 7.000 7.000 7.000 "Резервни фонд |_ 1708. 1708. | 1708. 1750 Пензиони фонд 200 200 200 221 „Улози на књижице 97.939 95.740 | 27.894 30.201 Улози по тек. рач. 6.809 11.081 11.825 12.017 Разна пасива 2.394 3.118 3.628 5.593 "Пренос добити 385 423 363 306 Добит тек. год. | 388 360 475. - 162 "Збир биланса 46.118 49.575 52.588 57.250

Крајем 1981 банчин обртни капитал био је достигао "рекордну висину од 66,1 милиона, али је до краја 1933 опет =смањен на 46,1 милиона. У току следеће три године до„лази до знатног новог прилива туђих средстава и Банка "наставља с нормалним радом и проширењем пословног во-

"лумена. Темпо којим расту поверена средства је углавном

"раван ономе из година пре кризе. Улози су прошле годи"не порасли за равно 3 милиона динара, и то они на књижице за 2,3 милиона, а улози по текућим рачунима за 700 хиљ. динара. Збир улога крајем 1936 износи 42,2 милиона, од чега отпада 30,2 милиона на оне по књижицама. Разна пасива је прошле године такође порасла за 1,97 милиона, "на око 5,6 милиона динара. Иначе, извесно мало! повећање имамо и код сопствених средстава, што је. последица до"тације из добитка за 1985 годину. Укупна сопствена средства износе округло 9 милиона динара. i

У активи видимо да je ликвидитет завода знатан. Готовина у благајни, код Народне банке, Поштанске штедионице и код осталих банака крајем 1936 износила је 7 милиона динара, готово једнако као и у претходној години. Одржавање високог ликвидитета постало је у Ческосло"венској банци већ традицијом. Врло велика је обазривост управе и приликом одобравања нових зајмова. Банка одобрава само зајамчено краткорочне кредите. Иначе, прошле "тодине је банчина кредитна делатност знатно проширена. "Крајем 1935 портфељ меница је био 21,58 милиона; у 1986 примљено је у есконт нових меница за 78,27 милиона, а "наплаћено је за 76,3 милиона, тако да је стање портфеља до краја 1936 повећано за 2 милиона динара. Исплате по "текућим рачунима у току прошле год. износиле су 106,87 милиона; стање дужника је у вези с тиме повећано за 3,7 "милиона.

Проширено пословање донело је већи приход и омо"тућило је Банци да без тешкоћа изврши ликвидацију својих потраживања од земљорадника. Извршени отниси неће имати никакав неповољан утицај на даљи нормални разви"так завода. Услед ових отписа је једино прошлогодишњи "билансни резултат понешто измењен. Чиста добит је ипак толика да омогућује исплату 6% дивиденде. За потпуни "отпис губитка на земљорадничким потраживањима остаје Још износ од 327 хиљ. динара. То ће се отписати следећих година, јер управа није хтела да смањује банчине резер-

вне фондове. Напротив, дотацијама из добити они су чак и нешто повећани.

Претседник управног одбора је г. Јарослав Навратил, а чланови су г. г.: Андреј Бобош, инж. Рудолф. Јунгман, арх. Лев Калда, Адолф Кралик, Јан М. Лацко, Ђуро Микуш, Вацлав Петр и Флориан Седлачек. У надзорном одбору су господа: Јиндрих Прохаска, д-р Ћирил Абафи, проф. Франта Буриан, Војта Режни, проф. д-р Фрат. Сметанка и Даниел Шох. Директор Ческословенске банке је г. Јосиф Бездичек.

ЈУГОСЛОВЕНСКЕ ТЕКСТИЛНЕ ТВОРНИЦЕ МАУТНЕР Д. Д, ЉУБЉАНА

Анализирајући биланс Маутнерових фабрика за претпрошлу годину (бр. 35 од 29 августа 1936), констатовали смо да су оне у првом полугођу 1985 биле сразмерно још доста слабо запослене, док су се прилике у другом полгођу те године знатно поправиле. Због санкција увоз пређе из Италије је био престао, тако да је јаче порасла и тражња за домаћом пређом. У вези с тим и Маутнерове предионице у Литији могле су да потпуно искористе свој капацитет, а знатно боље су биле запослене и ткачнице као и текстилна штампарија у Св. Павлу код Преболда. У току 1936 побољшање се наставило. Предузећу је пошло за руком да знатно повећа своју производњу и продају. Због тога је у 1936 и добитак био већи него у претходној години. Ово: повећање послова омогућено је једним делом и порастом куповне снаге сеоског становништва. Иначе, оно нам још једном доказује да се у погледу текстилне инду“ стрије све јаче еманципујемо од иностранства.

Наша текстилна индустрија покрива већ преко 90% потреба народа у готовој памучној роби. И остале гране наше текстилне индустрије показују врло леп напредак. Од коликог је то значаја по нашу народну привреду и наш платни биланс види се из тога, што. смо 1985 године само за извоз памука, памучне пређе, памучних тканина и готове робе платили иностранству 2 милијарде 105 милиона динара, а прошле године само 790 милиона. Приход од оплемењивања сировог материјала остаје све више у земљи, чиме се повећава народни доходак и даје зарада нашем радништву. Увоз тканина и готове робе све више отпада, а увоз сировог памука расте. Почео је осетно опадати и увоз памучне пређе, што значи да се наша индустрија све више оспособљава и за израду тог полуфабриката. Најзад, Уредба о откупу памука, која је објављена пред крај прошле године, има за циљ да смањи нашу зависност од иностранства и у погледу памука, који је основна сировина наше помучне индустрије.

Маутнерове фабрике улазе у ред наших највећих текстилних предузећа. Оне су концентрисане у Словеначкој, и то: предионице у Литији, а ткачнице и најмодерчија текстилна штампарија у Св. Павлу код Преболда. Поред тога концерну припада још и једна фабрика тепиха. Предузеће је у финансијском погледу одлично фунлирано. То нам показује и доња таблица, у којој смо упоредили главне билансне позиције за неколико последњих година.

Рачун изравнања Актива 1938 1934 1935 1936

Уређај фабрике: У хиљадама динара

Земљишта 906 946 946 946 Зграде 95.364 28.434 98.841 98.866 Машине 21.744 99.470 99.621 30.107 Уређај · 2.632 3.499 3.595 4.158

Текстилна штампарија — — 168 ==