Narodno blagostanje — dodatak

140

ГРАЂАНСКА ДИОНИЧКА ШТЕДИОНА У ДАРУВАРУ

Иако је Грађанска дионичка штедиона у Дарувару завод са главницом од само 3 милиона, ипак она важи данас као једна од најбољих провинцијских банака Савске бановине. Поред централе у Дарувару, она има и филијале у Загребу и Сарајеву, а заступства и у многим другим местима. Завод је основан 1903 године. Главница, која је првобитно износила 60 хиљада круна, повећавана је више пута, последњи пут у 1931 години — на 3 милиона динара. Штедиона се није никако користила заштитом, већ је увек у пуној мери удовољавала свим захтевима својих улагача и поверилаца. И она је давала зајмове земљорадницима, али су с обзиром на њене укупне пласмане њена потраживања од земљорадника сразмерно незнатна. Поред њених осталих пословних пријатеља треба нарочито споменути и Даруварску грађанску пивовару, Индустрију д. д., Дарувар и Господарску творницу же: сте д. д. Будњевина— Дарувар. Иначе, она ради највећим делом са трговцима, чиновницима, индустријалцима, занатлијама итд., а њоме управљају врло способни и опрезни банкари.

У току 1936 Грађанској дионичкој штедиони је пошло за руком да знатно повећа стање својих улога на књижице, са 22,3 милиона у 1985 на 30,7 милиона крајем 1936. То је пораст од преко 37%, а истовремено то је најбољи доказ великог поверења које Штедиона с правом ужива. У току последњих 7 година њени улози на књижице овако су се кретали (у милионима динара):

1934 1935 28,3 22,3

1935 30,7

1930 38,7

1931 32,9

1932 26,7

1933 29,2

Од максималног стања крајем 1980 са 38,7 милиона били су пали до краја 1932 на 26,7 милиона. У 1933 забележен је поновни прилив од 25 милиона, али је у току следеће две године било дошло до одлива од скоро 7 милиона, углавном због тога што су улози повлачени за подизање непокретности и улагање у друге рентабилније послове. Благодарећи прошлогодишњем приливу од 8,4 милиона то је више него надокнађено. Ни крајем 1931 улози на књижице нису овде знатно већи.

Рачун изравнања

Актива 1933 1934 1935 1936 у хиљадама динара

Благајна 884 1.134 386 788 Ефекти 847 180 180 182 Новчани заводи 5.777 5.696 3.105 1.856 Менице 657 616 553 472 Текући и аморт. зајмови 25.064 | 25.205. 22623 | 32212 Непокретности 415 438 444 463 Инвентар 83 74 81 81

Пасива Главница 3.000 3.000 3.000 3.000 Резервни фонд 250 300 350 370 Улози на тек. рач. 2.078. 1.565 1.598 1.392 Улози на књижице 99.164 28.345 22.326 30.690 Неиспл. дивиденде 3 3 3 8 Чиста добит 138 131 95 100 Збир биланса 34.607 „33.344 „97.379 35.555

Збир биланса, који је крајем 1985: износио 27,37 милиона, исказан је са 35,55 милиона, што значи да је обртни капитал Штедионе у току прошле године повећан за 8,2 милиона. То је искључиво последица великог прилива улога на књижице. Других знатнијих промена у пасиви

на 32,2 милиона динара.

готово и нема. Крајем 1936 укупна сопствена средства износе 3,47 милиона, а туђа 32,08 милиона, што одговара односу од готово 1 према 10. С обзиром на необично“ високи ликвидитет и сигурност заводске активе, као и на“ чињеницу да је знатан део улога прикупљен у „колу за штедњу“ и да је за дуже време везан, тај однос се не може никако сматрати као неповољан. Код новчаних 34вода су важније сигурност и хармонија рокова, а то је овде у пуној мери обезбеђено.

Највећи део обртног капитала (крајем 1936 године преко 90%) пласиран је у покривене текуће рачуне и амортизационе зајмове, који су прошле године упоредо с повећањем обртног капитала такође повећани са 22,6 Штедиона највише полаже на сигурност својих пласмана. Због тога избегава све послове који изгледају да су скопчани с неким ризиком. Чак ни У менице није пласирала више од пола милиона динара, а њене хартије од вредности билансиране су само са 182 хиљаде. Завод који има за главни циљ да прикупља и чува уштеде својих улагача не може друкчије ни поступати. i

Рачун губитка и добитка нам показује да је штедиона увек наплаћивала сасвим умерену камату. За њу су сигурност и ликвидност важнији од високог рентабилитета. Рачун губитка и добитка

Расходи 1933 1934 1935 1936 у хиљадама динара Порези 233 280 267 255. Плате 501 586 531 530 Трошкови 101 409 502 505 Камата 725 556 950 683 Земљор. и др. ненапл. потр._ 342 — 236 Чиста добит 133 131 - 95 100 Приходи Пренос добити 1 6 А = 2 Камата тек. рач. 1.250 1.316 1.090 1.009 Камата аморт. зајм. —= 758 991 958 Камата меница 37 33 15 172 Провизија 406 191 245 182 1.694 2.304 2.345 9.328

Збир прихода или расхода

Приходи од камата износе 2,14 милиона према 2,09 милиона у 1985 и 2,07 милиона у 1984. На страни расхода видимо да се на сваком кораку примењује најригорознија штедња. Плате износе нешто изнад пола милиона, а по прилици исто толико износе и трошкови. Губитак на земљорадничким дуговима предатим у смислу Уредбе Аграрној банци износи 236 хиљада. Он је одмах у целости отписан. Иначе, Грађанска дионичка штедиона није ни у најтежим годинама банкарске кризе морала да врши отписе ненаплативих потраживања. Једино је у 1934 години от: писала 349 хиљаде а то је код обртног капитала од преко: 35 милиона готово безначајно. Чиста добит у 1936 износи 100 хиљада. За последње 4 године дивиденда је износила по 2% годишње, у 1982 је била 4%, а У 1931 је исплаћено 5:/3%. |

_У управи су г. г: др Отон Грос, Саломон Грос Леон Грос, инж. Густав Грос, др Густав Рети и Симеон Зец, а у надзорном одбору налазе се господа; д-р Бранко Васербауер, д:р Лавослав Глезингер, Драгутин Штерн и Драгутин Голдбергер. ; |