Narodno blagostanje — dodatak

144

Рачун губитка и добитка

Расходи 1934 1935 1986 У хиљ. динара

Трошкови 792 1.064 1.137 Камате 589 431 288 Порез 74 35 54 Отпис инвентара 20 10 10 Фонд амортизације 180 190 190 Пренос губитка из ран. г. 280 261 376

Приходи Најамнине и складишне

пристојбе 1.670 161 1.679. Од ефеката 4 4 4 Губитак 261 376 379

Збир прих. или расхода 1.985 1:69 2.056

Иако је пословање у 1936 било јаче него у претходној години, ипак су приходи од најамнине и пристојби само незнатно већи. Они износе 1,67 милиона динара. Међутим, то се може лако објаснити, јер на приходе Царинских и јавних складишта д. д. не утиче само величина промета. Наиме, један део прихода прима се на основу закупног уговора са Министарством финансија, а за остале важи званично одређена тарифа и комисиони уговор са Генералном дирекцијом железница. Трошкови износе 1,18 милиона према 1,06 милиона у 1935. На име камате плаћено је повериоцима само 288 хиљаде динара према 431 хиљ. у претходној и 589 хиљада у 1934 год. Фонду амортизације дотиран је износ од 190 хиљада, једнако као и у 1985 години. Е

Пословни успех до сада није задовољавао. Прошла пословна година је закључена са губитком од 3 хиљаде, али је због преноса из ранијих година укупни губитак достигао 379 хиљада динара. Предузеће је основано 1921 године. Међутим, тек за 1929 плаћена је прва дивиденда, и то од 5%. Следећа — 1930 година била је закључена такође са добитком. После тога успех пословања био је опет стално неповољан, што је у вези са општом привредном депресијом и опадањем трговинске размене с иностранством. У току 1987 прилике су већ знатно повољније. МИ робни промет је у одговарајућој мери појачан, тако да је оправдана нада да ће ускоро и Царинским и јавним складиштима д. д. Загреб поћи за руком да своје билансе закључују с добитком.

KAČERSKI RUDNICI A. D., BEOGRAD

Rudarska delatnost u oblasti planine Rudnika počela se razvijati još u rimsko doba, a bila je vrlo živa ı u srednjevekovnoj srpskoj državi. Tai bogati rudarski kraj ostao je ipak sve do danas slabo iskorišćen, delom zbog oskudice u kapitalu, od koje trpi naše tržište, a delom zbog nepoverenia i nerazumevanja naše publike za poduhvate privatne inicijative. Doduše, pred krai XIX i u početku ovog veka radovi na Rudniku su bili obnovljeni. Pok. Miša Mihailović je uz velike napore uspeo da ponovo otvori rudnik i da stvori čak i iednu malu fabriku za prečišćavanje rude, i to ne oslanjajući se ni na strance ni na njihov kapital. Za vreme svetskog rata austrilske vlasti su s uspehom nastavile rad, ali su prilikom povlačenia potpuno uništile i podignutu fabriku za preradu rude i sva ostala pomoćna postrojenja, pa čak i same rudničke potkope.

Posle rata moralo se raditi opet sve ispočetka. Na prvom mestu bilo ie potrebno da se nastavi s istraživačkim radovima i da se stvore dovoljna sredstva za sistematski rad. Potrebni pripremni radovi su toliko napredovali, da se prošle godine mogla doneti odluka o pretvaraniu rudnika kačerske koncesije u akc. društvo. Novo društvo, koje je potpuno nezavisno od stranaca i njihovog kapitala, ima za cili da ob-

novi sopstvenu Jaboratoriju radi ispitivanja kvaliteta rude da izvrši ı sve ostale potrebne pripremne radove, kako bi se što je moguće pre moglo pristupiti i izvođenju smišljene eksploatacije rudnog blaga. U tom opštekorisnom ali teškom poslu, koii zahteva mnogo istrajnosti i velike, ! materijalne žrtve, društvo i njegova uprava zaslužuiu svesrdnu podršku i razumevanje od strane publike i naših vlasti. .

Тако је društvo osnovano tek sredinom 1936, ipak ije ono bilo u stanju da do kraja te godine izvrši velik broj važnih radova. Naiveća pažnia је .obraćena društvu »Jezero«„ koje se nalazi na 745 metara nadmorske visine. Svi potkopi i uskopi dovedeni su u ispravno stanje; izvršena su sVa роtrebna površinska merenia i nepotpuni rudarski planovi ZOrnjih radova su dopunjeni potrebnim geološkim ı tehničkim podacima; izvršena je i površinska geološka studija koncesije, a prikuplieni podaci su ucrtani na karti 1 prema 10.000; organizovano je i sistematsko uzimanie proba, pa ih ie do kraja prošle godine prikupljeno 550, koje su u drušivenoi laboratoriji analizirane na olovo, cink, bakar, srebro i zlato; prosečan kvalitet rude nije se mogao još sa sigurnošću utvrditi, ali ie konstatovano da je ona vrlo kompleksna i da sadrži galenita, svalerita, halkopirita, pirita, arsenopirita, srebra, tragova bizmuta i zlata itd., inače, na rudištu »Jezeru« rađeno ie na tri potkopa, od kojih ie prvi napredovao u rudi 26 metara, druzi 22 m, a treći 9 m, tako da Se 17 пућ može već dobijati dnevno oko 15 tona rude. Preduzet je i rad na produženiu »Mišinog potkopa«, koji se malazi ma 695 т nadmorske visine. Dužina ovog potkopa do kraia 1936 god. iznosila ie 81 m, a prema projektu on će biti dug oko 4006 m. Da bi se rad ubrzao, nabavljen ie ijedan kompresor za dve bušalice, kao i potrebni pomoćni material. 5

Završni računi društva za 1936, Која је шједпо 1 ртуа poslovna godina, ovako izgledaju (u hili. dinara):

Aktiva Pasiva Rud. povlastica 2.500 Glavnica 3.000 Nepokretnosti 82 Poverioci 796 Inventar 185 Ostave 50 Istraž. radovi 990 Zbir pasive 3.776 Potr. materjial 22 Rashodi Ruda 181 Plate i honorari 75 Dužnici 388. Razni troškovi 22 Primaoci ostava 50 Kamata 2. Gotovina 1 Prihođi Gubitak „ 76 Od koncentrata 53 Zbir aktive 3.776. Gubitak 76

Glavnica iznosi 3 miliona dinara, a podeliena je u 15.000 komada akcija od po 200 dinara. Društvo je radilo i. pozaimljenim sredstvima, koja su krajem 1936 godine dostigla 726 hiljada dinara. Ceo obrtni kapital utrošen je na radove u rudniku. Investicije Које se sastoje iz rudarske DOvlastice, nepokretnosti, inventara i istraživačkih radova biJansirane su sa 3 miliona 57 hiljada. Vrednost potrošnog materijala i rude na lageru iznosi 903 hiliade, a dužnici su bili 388 hiliada. Poslovanje je završeno S gubitkom od 76,6 hiljada dinara. Takav rezultat ne može se označiti kao nepovolian. Treba, naime, imati u vidu da је to rezultat prve роslovne godine, u kojoj je društvo imalo uglavnom samo IZdatke na otvaranju radova u rudniku i podizaniu instalacija.. Inače, prihodi od prodatih koncentrata iznose 58 hiliade di-· nara. Drugih prihoda nije ni bilo. |

Članovi upravnog odbora su 2.2:: MNleksandar M. Nikolajević (pretsednik), Svetomir Ž. Janić-Mihajlović, Jakov I.. Bailoni, Borivoje A. Milivojević i d-r Radivoje M. Spiridonović. U nadzornom odboru su g.g.: Dušan Krkić, Stevan B.. Mihaijlović i inž. Dimitriie E Bailoni.