Narodno blagostanje — dodatak

аде dinara. Sa prenosom iz га ћ godina on se popeo na 469 hiljada. S obzirom na smanienje prihoda od prodate struje za oko 2,4 miliona dinara, gubitak je mogao да bude čak znatno veći. To se ipak nije desilo i »Fala« je bila u stanju da ispuni svoje kamatne obaveze prema Švaicarskoi, otprilike u istoj visini kao i u prethodnoj 1935. godini, blagodđareći u prvom redu okolnosti, što ie u septembru 1936 izvršena devalvacija švajcarskog iranka. Time se је ха poslednja dva tromesečja prošle godine i kamatna obaveza Fale »u dinarima« smaniila.

U upravi su gospoda: Eduard Tiso, pretsednik; Franjo Babić, Poli Drejfus pl. Gincburg, Inž. Maks Droši, Inž. Dušan Glišić, d:r Janko Mačin, Franio Latković, Pol Oberer, Inž. "Pol Peroše, d-r Branko Pliverić i Inž. Josip Roshendler, članovi. U nadzornom odboru se nalaze kao članovi 2.9.: Svetislav Aćimović, d-r Vilim Krasting, Franio Sabo i d-r Andre pl. Veid, a kao zamenici g. g.: Eric Braun, Artur Mejer i Florian Zupanc. U upravi je kao vladin poverenik i zg. d-r Milutin Bošković, načelnik Min. #12. i ind.

JLAPMHCKA И ЈАВНА СКЛАДИШТА Д. Д., ЗАГРЕБ

Питање подизања нове царинарнице у Загребу по: влачи се већ читав низ година. У току 1929 године донет је чак и један закључак, према коме је Загребачка градска општина требала да узме зајам од 30 милиона, на подлози прихода од калдрмине, а у циљу подизања нове поштанске царинске зграде и откупа објеката Царинских и јавних складишта д. д. на Магазинској, Односно Загорској цести. Како су тадашњи приходи од калдрмине били недовољни за покриће ануитета поменутог зајма, ствар је одложена. Доцније су се јавили и други плано"ви. Прилично живу дискусију је изазвао онај који предвиђа подизање нове царинарнице у Хајнцеловој улици, у источном делу града.

Преко четири петине увоза који иде у Загреб или преко Загреба долази са северо-запада. Манипулација се врши без икаквих сметњи у Шаринским и јавним складиштима, без оптерећења Главног колодвора, на железничкој станици Загреб—Сава, која је у ту сврху и изграђена, а располаже и свим потребним објектима и постројењима (складиштима, колосецима итд.). Када би се царински магацин преместио са западног у источни део града, морала би се извршити и замашна реорганизација целокупног железничког робног саобраћаја, што би било скопчано са огромним новим трошковима. У вези с тим морао би се сигурно знатно јаче оптеретити и онако већ преоптерећени Главни колодвор, а постојећи магацини на станици Загреб—Сава постали би тиме сувишни. Очигледно је да би овакво решење било штетно, како по интересе Градске општине, тако и по интересе загребачке привреде, „јер се на једној страни уништавају постојеће вредности, а на другој се морају утрошити огромни износи за град њу објеката и подизање постројења која неће моћи правилно функционисати.

Тврдња да ће извршење ових нових инвестиција дати посла предузимачима, радницима и занатлијама је сасвим тачна, али је исто тако тачно да то није никакво "оправдање за погрешну употребу капитала. Извођење јавних радова не врши се бесплатно. Неко мора сносити трошкове, а у датом случају то је загребачка привреда, односно исти они предузимачи, радници и занатлије ко„јима се извршењем нових инвестиција жели дати посла. Најзад, треба имати у виду да би ефекат новоградње морао бити за онолико мањи, за колико би се смањила вредност постојећих објеката. Ако се о томе не води ра-

чуна, долази се у очигледну супротност са основним по«стулатима рационалног газдовања.

143

Разбијањем постојеће организације и стварањем нове били би тешко погођени и интереси Царинских и јавних складишта д. д. Ни то није оправдано, јер је У питању једно велико предузеће, које има огромно значење за развитак трговине Загреба. То показују и следећи подаци. Робни промет за 1936 годину износио је 99.324 тоне разне робе, (према 81 хиљ. тона у 1985 и 648

хиљ. тона у 1934 г.). већином индустријских производа увезених из северо-западних земаља (Немачке, Италије, Чехословачке и Аустрије). Од тога отпада 424% односно

42.115 тона на робу манипулисану у царинским магацинима (комадне пошиљке), 48,98% или 48.646 тона на робу манипулисану изван магацина на колосецима (вагонска пошиљка), а 8,62% или 8.563 тоне на јавна складишта и транзитни посао. Извесан део робе која се увози у Загреб оцарињује се код пограничних царинарница у Ракеку, Марибору, делом и у Љубљани, а прекоморска роба у Сушаку. Било би у интересу Загребачке градске општине и загребачке привреде, када би се по могућности сва роба намењења за Загреб манипулисала код загребачке царинарнице, нарочитб због наплате калдрмине и осталих градских прихода. Могућности за то има, јер Царинска и јавна складишта д. д. располажу потребним објектима и апаратом који може да свлада и много јачи промет.

Биланси Царинских и јавних складишта д. д. за

неколико последњих година овако изгледају:

Актива 1931 1934 1985 1935

У хиљадама динара

Непокретности 18.004. 18.004 18.004 18.004 Инвентар 90 20 10 = Хартије од вредн. 49 49 49 49 Дужници 1.388 1.214 1.794 2.134 Благајна 224 110 237 183 Прелазне позиције 14 58 43 25 Губитак 211 260 375 379

Пасива Главница 7.500 7.500 7.500 7.500 Фонд амортизације 1.070 1.600 1.790 1.980 Повериоци 11410. 10:615. . 11228. 11294 Збир биланса 19.980 „19.715 20.518 20.774

Збир биланса је истоветан са обртним капиталом и крајем 1936 износи 20,77 милиона. У току последњих десетак година он се стално кретао између 19 и 21 милион динара. Већ на основу летимичног прегледа горњих цифара може се констатовати да последњих година није било већих промена ни у активи ни у пасиви. На већем броју рчуна није било уопште никаквих промена, а промене код поверилаца и дужника су сразмерно незнатне. Највећи део обртног капитала уложен је у непокретности, које су билансиране са 18 милиона, а састоје се из магацинских зграда (15,59 милиона), земљишта (300 хиљада), колосека (1,58 милиона) и кантине са финансијском зградом (526 хиљада динара). Фонд амортизације у пасиви који претставља коректуру позиције непокретности достигао је 1,98 милиона. Од тога је намењено 550 хиљада динара за амортизацију колосека, а 1,43 милиона за амортизацију магацинских зграда. Данашња стварна вредност непокретности мора бити већа од билансне, што значи да овде сигурно постоји и извесна тиха резерва.

Главница, која уједно претставља и укупна сопствена средства предузећа, износи 7,5 милиона, а повериоци потражују 11,83 милиона динара. Као што се види, Царинска и јавна складишта д. д. претежно раде позајмљеним капиталом. Међутим, треба нагласити да је каматна стопа врло умерена.