Narodno blagostanje — dodatak

Ika AOA RC

odatak „Мато a

agostanju“

приморана да затражи заштиту.

BROJ 41

Sadržaj:

Српска банка д. д. y 3arpe6y ~ Banka »Stara Srbila« — бкорђе Hercegnovska banka d. d. 0 Hercegnovome

СРПСКА. БАНКА. JE. m У ЗАГРЕБУ. Крајем 1932 била је и Српска банка д. д- У Загребу Док. су се потешкоће код великог дела наших новчаних завода јавиле. одмах после панике улагача у јесен 1931 године, дотле се у погледу Српске банке може отворено казати да је прибегла ограничењима искључиво због законодавних мера о земљорадничким дуговима. Све до априла 1932 улагачи и

"повериоци Српске банке били су потпуно мирни. Пове-

рење у њу је било неограничено, тако да је изгледало да ће она видети и користи од кризе. Јавност је, наиме знала да је Српска банка један од наших најопрезнијих, ако не и најопрезнији новчани завод. Нити је она имала сувише велике пакете акција појединих предузећа, нити су ту постојали велики кредити у чију реализацију се могло сумњати. Ни сигурност кредита датих пољопривреди није никако долазила у питање, упркос аграрној кризи. Наиме, на јутро земље једва се давала једна четвртина његове реалне вредности. Због тога су Српској банци поверавани и многи улози који су у јесен 1931 били

извађени из других новчаних завода. У вези с тим и њен

обртни капитал је био порастао са 671,3 милиона динара у 1930 на 714,7 милиона крајем 1931.

У пролеће 1932 ситуација се нагло изменила, јер је законодавац једним потезом пера имобилизирао стотине милиона динара, који су се до тога момента пуним правом сматрали потпуно ликвидним. Због закона о заштити земљорадника одједном је постала илузорна свака калкулација о ликвидитету, јер је њиме било проглашено да земљорадник и онај који се прогласи за земљорадника, ако неће, не мора да одговара својим обавезама. То је забринуло и мирне улагаче Српске банке, па је сасвим природно да је и код ње одлив улога постао неизбежан. У току 1932 она је својим улагачима исплатила преко 170

милиона динара, не рачунајући камату. Али су и њихови

захтеви постајали све већи. Међутим, реализација пласмана није се могла вршити истим темпом, јер се према највећем делу дужника, упркос чињенице да су потпуно солвентни и да су потраживања хипотекарно обезбеђена,

"није могло: ништа предузети.

Док су У другим државама банке у врло кратком времену уз далекосежну државну помоћ пребродиле кри-

зу, код нас она још увек траје, јер су до сада сасвим, _ узостале ефикасније мере за санацију нашег приватног

банкарства. Многе су се наде полагале у дефинитивно решење питања земљорадничких дугова. Међутим, Уредба од 27 септембра 1936 донела је новчаним заводима ново разочарење. Уместо да је поново успостављен једино исправни принцип, да они земљорадници који могу удовољавати својим обавезама имају то и да испуне, задржан је принцип линеарне заштите. На тај начин је омогућено да се олакшицама из Уредбе служе и лица којима то није

BEOGRAD, 9, OKTOBAR 1937,

GODINA IX

никако потребно, поготово не у доба, када се је коњунктура у пољопривреди знатно поправила. (С друге стране наметнуте су новчаним заводима нове врло тешке жртве, јер морају једну четвртину својих . потраживања против земљорадника брисати, а ни остатак не примају одмах у готову, већ тек у дужем року са сувише маљим укамаћењем.

Тешке жртве које су наметнуте Српској банци указују се још тежима, јер су њена потраживања против земљорадника по својем бонитету претстављала првокласни портфељ и јер је она деценијама, вођена патриотским мотивима, обилно помагала јевтиним кредитом наш земљораднички сталеж, тако да је много допринела. његовом привредном подизању. Захваљујући својој здравој структури и опрезном вођењу послова, Српска банка је ипак била у стању да поднесе без потреса и ову жртву. Она је већ у билансу за 1936 годину извршила готово целокупни отпис губитка на својим потраживањима од земљорадника, који износи 27,1 милиона динара, а покривен је делом неплаћеном, а по Уредби признатом каматом која ранијих година није уношена међу приходе, а делом из текућих прихода у 1936 као и из преноса. добитка из 1935 године; остатак у износу од 11,5 милиона

покривен је преносом са засебног резервног фонда, који

је услед тога смањен са 15 на 3,5 милиона. Још није извршен отпис код потраживања нротив земљорадника, чија су земљорадничка уверења побијана, као ни код оних на које је проширена заштита финансијским зако- | ном за 1937/38 годину. Међутим, овај накнадни отпис, У колико га уопште буде било, неће никако прећи суму од 3,5 милоина, колико још износи остатак банчиног засебHOP резервног фонда.

Овде треба нагласити да је Српска банка све раније отписе могла да изврши на терет текућих прихода, па је и поводом рашчишћавања биланса и сређивања сво-

_ јих прилика сачувала неокрњен свој акцијски капитал.

До краја 1936 били су остали неокрњени и сви резервни

„фондови, а заводске непокретности билансираве су још

увек знатно ниже него што одговара њиховој, данашњој прометној вредности. То је један доказ више за велику опрезност, којом се заводом увек управљало.

Кретање послова Српске банке показује нам доња таблица у којој смо упоредили главне билансне позиције за последњих четири године. Ликвидација старог пословања је знатно напредовала, а упоредо с тиме изграђује се прелативно доста брзим темпом и „нови посао“. У току 1986 ПИ ЕН је јаче отплаћивање од стране банчиних „старих“ дужника, тако да се и свима старим повериоцима могла платити доспела камата, а према четвр“ том шестомесечном распореду од 31 децембра 1986 стављени су улагачима на расположење и сви стари улози по уложним књижицама до 4.000 динара, а по текућим и