Narodno blagostanje — dodatak

154

Рачун губитка и добитка

Приходи Пренос добити 62 75 161 165 Камата и пров. 2.621 1.988 1.939 2.019

Збир прих. или расх. 2.683 2.065 2.100 2.184 Биланс Дубровачке трговачке банке је врло прост. У

његовој активи постоје само четири позиције, а исто - а : “ ла су господа: Фредерико Главић, (претседник); поч. д-р

толико има их и у пасиви ако се изузму чисти добитак н ненсплаћена дивиденда. Сопствена средства, без добитка, износе нешто преко 5 милиона, од чега отпада 25 милиона на главницу и 2,52 милиона на резервни фонд. Од 1980 до краја 1936 није било никаквих промена код сопствених средстава. После 1931 године дивиденда није дељена, а за 1931 она је износила 10%.

Постоје две врсте туђих средстава: повериоци по текућим рачунима и улози. Први су опали са 48,9 милиона у 1930 на 16,47 милиона динара крајем 1936. Смањење у току 1931 износило је 22,8 милиона. Међутим то није у вези с кризом поверења, већ је последица пословних диспозициза Дубровачке паробродске пловидбе д. д., чији су главни акционари истовремено и сопственици готово свих акција Дубровачке трговачке банке. У то време је била извршена отплата нашег великог путничког брода „Краљ Александар IP, који је купљен у Енглеској. Смањење поверилаца Дубровачке трговачке банке у току 1931 било би знатно мање, да је држава благовремено исплаћивала Дубровачко: паробродској пловидби дужну субвенцију. Иначе, чињениua да је Дубровачка трговачка банка могла да реализира у току 1931 поменута 22,8 милиона, као и даља 2,2 милиона за исплату улога показује само то да је била необично ликвидна њена актива. У току 1982 и 1988 повериоци су смањени за даљих 6,4 милиона, а улози за 7,7 милиона, тако да су крајем 1983 укупна средства износила још 39,9 милиона према 72 милиона у 1982 години. Пред крај 1938 затражена је заштита, али је банчин обртни капитал и после тога опадао, јер је улагачима и повериоцима у току последње три године исплаћено даљих 6 милиона. Стварно, старим улагачима и повериоцима исплаћено је и знатно више, али се то из горње таблице не види, јер ново пословање није у билансу исказано засебно.

Промене у структури активе су такође врло интересантне. Позиција ефекти и валуте редуцирана је од 1930 до краја 1936 са 1471 на 4,12 милиона. Смањење износи 10,6 милиона, од чега отпада равно 6 милиона динара на курсне разлике код државних папира које су отписане из чистих годишњих зарада. По билансу од 1930 године банчин ангажман у државним папирима износио је, као што се види, скоро 15 милиона динара, поред њеног скромног акцијског капитала и резерви од укупно 5 милиона. Отписи курсних разлика не показују сву штету коју је банка имала код тога ангажмана. Треба, наиме, имати у виду да је и њена имобилност у првом реду изазвана тиме, што на цео тај и толики портфељ хартија од вредности није могла да добије ни паре кредита.

Дужници су редуцирани са 58,8 милиона у 1980 години на 27,5 милиона крајем 1983, али су до краја 1985 опет били порасли за 5,57 милиона на 33,09 милиона динара. Прошле године дошло је до поновног смањења на 7,649 милиона. Менични портфељ није исказан засебно. Уосталом, меница и није у Далмацији тако развијена и позната. Новчани заводи Далмације су ванредно опрезни и рађе се задовољавају пласирањем знатног дела својих средстава. у др-

жавне папире и у кредите по текућим рачунима са покрићем У ефектима или непокретностима. i Приходи од камата и провизија у 1936 опет су достигли износ од 2 милиона динара. Они су за око 258% већи него у 1932 или 193 години. Насупрот томе, сви расходи су знатно смањени. Да није било отписа на ефектима, пословање се могло завршавати са потпуно задовољавајућим резултатом и у најтежим годинама банкарске: кризе. Чисти добитак за 1936 годину износи 219 хиљада динара, а са преносом 'из ранијих година — 384 хиљаде. Дивиденда се не дели, већ се цео добитак опет преноси на нови рачун. | | | У управном одбору Дубровачке трговачке банке би-

Штефи Рачић, Томо Главић ин. Јосип Ловрић (чланови). У надзорном одбору су гг.: Иво кап. Папи, Вицко кап. Милош, Гашо Далеоре, Лале Н. Зубер н д-р Карло Дешковић., Директор бачке је г. Иво Бараћ.

ЈУГОСЛОВЕНСКО ДИОНИЧАРСКО ДРУШТВО ШИХТЛ—ЛЕВЕР У ЗАГРЕБУ

У нашој домаћој хемијској индустрији индустрија сапуна игра веома важну улогу. Она је код нас заступљена са преко сто мањих и средњих предузећа. Поред тога, простији сапун се много израђује и по кућама и сељачким газдинствима за сопствену употребу а израђују га и месари и кланице ради искоришћавања отпадака (костију, лоја, итд.). Међутим ми имамо и неколико великих фабрика, са најновијим уређењем, које производе осим обичнијих и најфиније тоалетне сапуне и разне козметичке артикле, који ни у чему не изостају за најбољим страним производима. Наша, неоспорно највећа и најмодернија фабрика сапуна и козметичких артикала је Шихтова фабрика у Осијеку.

Шихтови производи билн су код нас познати још давно пре светскога рата, нарочито на оном делу наше територије који је раније био саставни део Аустро-Угарске. Шихтова фабрика из Аусига (Усти на Л) у Чешкој доминирала је готово суверено тржиштем сапуна на целој територији бивше аустро-угарске монархије, па и у нашим крајевима. После рата аусишка фирма је одлучила да подигне “своју фабрику и у нашој држави. Тако је већ 1991 године, уз учешће неких домаћих интересената основано Југословенско д. д. Георг Шихт. Главница је нзносила 6 милиона динара. У прво време није се приступило подизању сопствене фабрике, већ је узета под закуп Прва оснјечка творница сапуна и у њеним просторијама уређена је Ффабрикација. У току 1928 године закључено је повишење главнице са 6 на 8 милиона и то ради преузимања Прве осијечке творнице сапуна, чије су просторије раније биле узете под закуп. У међувремену биле су извршене н знатне нове инвестиције, јер је фабрика била знатно прошнрена. 1931 године долази до фузије са Југословенским Санлајт д. д., које је било претставник моћног енглеског концерна и које је намеравало да подигне код нас такоБе једну велику фабрику сапуна. Фузија је извршена a тај начин, да је Југословенско д. д. Георг Шихт преузело Југословенско Санлајт д. д. и претворило се у „Југословенско д. д. Шихт—'Левер“, (Југ. Санлајт д. д. припадало је групи Левер, необично познатој у западноевропскојигдустрији сапуна и маргарина). У вези с тим Шихтова фабрика је повисила своју главницу са 8 на 20 милиона динара. последњих година је општа привредна депресија онемогућила да се искористи цео производни капацитет фа брике, али је развитак послова У главноме ипак био врло повољан, благодарећи одличном квалитету Шихтових производа. Поред свих врста сапуна. нарочито оног. марке