Narodno blagostanje — dodatak

158

чи да се амортизација више не врши преко нарочитог рачуна у пасиви, већ непосредно смањивањем рачуна појединих инвестицја у активи.

Укупне инвестиције, које се састоје из земљишта, фабричких зграда, машина и инвентара, билансиране су крајем 1936 године са 3,6 милиона. Према 1984 и 1935 оне су само незнатно смањене. Колико је познато, последњих година није било нових инвестиција у знатнијем обиму. На основу тога се може закључити да је и амортизација умерена. Повећање вредности ефеката са 308 хиљада у 1933 на 484 хиљаде динара у 1936 години изазвано је у првом реду порастом курсева. Складиште износи 4 милнона динара и само је незнатно веће него у 1988, али је према 1935 повећано за 1,26 милиона динара. То указује на нешто интензивнију производњу. Упоредо с тиме повећан је и рачун монополске таксе, који је крајем 1936 исказан са нешто мање од 700 хиљада динара. Иначе, преко овог рачуна се књижи вредност монополисаних вигнета, које се лепе на омоте произведене робе. Дужници су исказани са 2 милиона према 3 милиона крајем 1935 године.

Чисти лобитак у 1986 износи ! милион 426 хиљада и већи је за 413 хиљада него у претходној години, али је према 1934 повишен само за 100 хиљада динара. Са преносом из 1985 укупни чисти добитак, који је стајао на расположењу _ последњој главној скупштини акционара, одржаној 16 октобра о. г., износи ! милион 817 хиљада. Коначни финансијски ефекат рада био је код „Титанита" д. д. скоро увек ванредно повољан. Од 1919 до 1922 дивиденда није дељена, а од 1923 до 1985 она је износила стално по 10% годишње. Једино у 1982 она се морала смањити на 8%. Као што је познато, „Титанит“ д. д. води обазриву дивидендну политику, задржавајући увек знатан део добитка као пренос на нови рачун. Тако је урађено и на последњој главној скупштини, па је решено да сеи за 1936 подели дивиденда од 10%.

У управи „Титанита' д. M. Cy гл: д-р Фердинанд Грамберг, претседник; Ервин Филип, потпретседник; д-р Иван Марија Чок, Еуген Радован, Адолф Минх, Алфред Пик, Луј Глоке и д-р Рудолф Блис. Генерални директор је г. Еуген Радован, а технички директор г. инж. Федор Јамницки.

ИНТЕРКОНТИНЕНТАЛЕ # КАРО И ЈЕЛИНЕК, ЈУГОСЛОВЕНСКО ТРАНСПОРТНО Д. Д. ЗАГРЕБ

Отпремничка предузећа су од велике важности за развитак саобраћаја и трговине, нарочито међународне. Закључивање уговора о превозу робе, царињење робе, калкулација подвозних трошкова и испуњавање свих осталих формалности које су у вези са превозом робе — то су све послови који изискују стручну спрему. Познавање железничких тарифа и услова под којима бродарска предузећа врше превоз робе, затим великог броја необично компликованих царинских, трошаринских и полицијских прописа који важе, нарочито при прелазу државних граница, за различите врсте добе, није приступачно не само обичном трговцу, него ни већим извозницима, поготово с обзиром на чињеницу да се ти прописи, услови и тарифе врло често и мењају.

За нашу спољну трговину важна су нарочито она отпремничка предузећа која имају разрађену мрежу филијала, афилијација или пословних пријатеља. У овој струци долази веома често до фузија, управо ради потребе изграђивања и одржавања што веће и савршеније мреже филијала и афилијација. Велики светски концерни отпремничке струке у појединим државама оснивају афилирана предузећа, да би могла сарађивати у што већој мери у међународној трговини разних земаља. Чим један отпремнички концерн има више таквих веза, односно чим

их он има у више земаља, тим интензивније је и његово пословање. Ни извозници не воле да раде са више разних

"отпремника, већ дају предност ономе који има. најраши-

ренију пословну организацију, јер ће тако моћи да буду најбоље послужени.

И код наших отпремничких предузећа дошло је до спајања. Тако се и Каро и Јелинек, познато међународно отпремничко друштво, већ почетком 1932 фузионисало са Интерконтинентале, југословенским транспортним и прометним друштвом. Седиште новог друштва је у Загребу, а филијале се налазе у Београду, Копривници, Љубљани, Марибору, Новом Саду, Суботици и на Сушаку, дакле у местима која су готово најважнија како за нашу извозну, тако и за увозну трговину. Предузеће одржава, осим тога, тесне пословне везе са читавим низом угледних отпремничких друштава у иностранству, тако да је у стању да чини огромне услуге нашој трговини.

Главница „Каро и Јелинек' износила је првобитно 950 хиљада динара. У току 1931 повишена је на ! милион динара. Главница „Мнтерконтинентале" износила је 1,5 милиона динара. Тако је приликом фузије, пошто није било губитака који би се морали отписивати, главница новог друштва утврђена са 25 милиона динара, колико износи и данас.

Биланси за 4 последње године овако изгледају:

Рачун изравнања

Актива 1933 1934 1985 1936 | у хиљадама динара

Благајна 83 77 82 78 Ефекти 62 56 50 44 Дужници 3.845 4.275 4.340 5.877 Инвентар 133 184 177 159 Пренос губитка 186 — = —

Пасива Главница 9.500 9.500 9.500 9.500 Резерве 40 40 40 55 Повериоци 1.567 1.966 1.961 2.999 Добитак 203 87 148 169 Збир биланса 4.310 4.593 4.649 5.653

„Дужници" су главна позиција у активи. То су потраживања за транспортовану робу. Обично се кредитира возарина, која се наплаћује од купца приликом предаје докумената. Осим тога, поједине велике фирме не плаБају за сваку пошиљку, него се обрачун врши месечно или тромесечно. У сваком случају „дужници“ су потпуно ликвидни и сигурни. Иначе, повећање ове позиције са 4,34 милиона у 1985 на 5,37 милиона крајем 1936 указује на интензивније пословање. Инвестиције нема. Постоји једино канцеларијски инвентар. То значи да фирма нема сопствених складишта, већ се у случају потребе служи јавним складиштима.

Укупна средства с којима предузеће ради износила су крајем прошле године 5,665 милиона према 4,65 милиона у 1985. Дакле, већа су за 1 милион динара. Као што смо већ видели, по прилици за исто толики износ порасли су прошле године и дужници. Однос између сопствених и тубих средстава је врло повољан, јер су туђа средства само незнатно већа од сопствених. Иначе, у овој струци туђа средства могу бити и по неколико пута већа од сопствених, јер отпремничка друштва, с обзиром на велику ликвидност своје активе, могу без нарочитих тешкоћа да добију и знатније кредите уз сразмерно врло повољне услове.

Главне позиције рачуна губитка и добитка показују овакво кретање (у хиљадама динара):

AA AU Sa O a ar OS an ји