Narodno blagostanje — dodatak

-зних шумских производа за скоро 800: милиона динара. Од тога отпада само 36,5 милиона динара односно 4,6% на „све врсте готових израда од дрвета. Ни у 1929, у којој је наш извоз шумских производа био достигао рекордну ви"сину од скоро 2 милијарде динара, на наш извоз израда год дрвета није отпадало више од 6,2% од укупног извоза дрва.

Једно од наших водећих предузећа за детаљну прераду односно обраду дрвета је „Укод' творница укоченог дрва и фурнира д. д. на Сушаку. До 14 јула ове године фирма предузећа је гласила „Прва југословенска творница укоченог дрва д. д.". Предузеће је почело с интензивнијим пословањем готово у најгоре доба. Основано је у марту 1930, а фабрика је пуштена у погон тек пред крај 1931 године. Криза је у то време постајала све тежа. "Готово све државе су предузимале све могуће мере, да би се оградиле од увоза са стране. Нарочито је ометан увоз готове робе. Сушачка фабрика укоченог дрва, која има најмодернија постројења. за нзраду т. зв. шперплоча, панелплоча, фурнира и сличних производа, упућена је, меЂутим, управо у првом реду на извоз. Ради тога је и подигнута на Сушаку, преко кога иде велики део нашег извоза дрва, нарочито тврдих врста које углавноме и долазе у обзир за израду укоченог дрва.

У годинама кризе, упоредо са општим опадањем нашег извоза дрва, смањивао се и извоз укоченог дрва. Домаћи конзум долазио је такође мање у обзир него раније, јер је била знатно попустила и грађевинска делатност. Упркос томе, Сушачка фабрика укоченог дрва по"казивала је све до 1935 године прилично велику стабилност и отпорну снагу. Међутим, тада су наишле санкције према Италији, тако да су и губици постали неизбежни. Док су прве четири пословне године завршене са скромним добицима, дотле се биланс за 1935 годину морао зажључити са губитком од 472 хиљаде динара, а до краја 1936 губитак је већ порастао на 1 милион 437 хиљада. То значи да је већ изгубљено скоро пола главнице, која од оснивања предузећа износи 3 милиона динара. То значи даље да се предузеће налазило скоро пред ликвидацијом. То је ипак спречено, јер су се после укидања санкција и прилике почеле поправљати.

У току ове године извршена је, поред тога, и обимна реорганизација предузећа. Предмет пословања је проширен, тако да се предузеће неће више бавити само производњом шперплоча и фурнира и трговином таквом робом, него и другим пословима индустрије и трговине дрва и шумске привреде, па евентуално и куповањем, продава"њем и експлоатацијом шума и шумских непокретности. У вези с тим промењен је, као што је већ споменуто, и назив друштвене фирме, а донета је и одлука о повећању главнице са 3 на 6 милиона, с тим да се утврђивање рока ти начина емисије, као и емисионог курса нових акција препусти закључку Управног одбора. -

Биланси „Укод'-а д. д. односно Прве југословенске

"творнице укоченог дрва д. д. на Сушаку за неколико последњих година овако изгледају:

Рачун изравнања

Актива 1982. 1933. 1934. 1936. У хиљадама динара

Инвестиције 15.898 15.561 15.262 14.827 Благајна 88 5 7 22 Новчани заводи 97 186 — 104 Менице 137 147 170 46 Дужници 1.470 1.708 2.511 3.820 Роба 4.976 5.616 6.783 4.124 Жубитак — == — 1.437

167

Масива _ Главница . 3.000 3.000 3.000 3.000 Пореска резерва — —— — 424 Повериоци 19.154 20.198 21.702 19.863 Преносне ставке — — 1 92 Чисти добитак П 20 30 Збир биланса 22.166 23.218 24.733 23.380

Инвестиције износе 14,32 милиона према 15,56 милиона крајем 1933. Дакле, смањене су у току последње три године за око 1,2 милиона. То углавноме одговара извршеним отписима. Знатнијих нових инвестиција није било, јер је фабрика крајем 1932 била већ готово сасвим изграђена. Иначе, инвестиције претстављају најглавнију позицију У активи биланса. На њих отпада преко 60% целокупног обртног капитала с којим је предузеће крајем 1936 радило. Залихе робе су билансиране са 4,12 милиона према 6,78: милиона у 1934 односно 5,6 милиона у 1933 години и 4,97 милиона у 1982. Само у 1981 залихе су биле мање него крајем прошле године. Међутим, у 1981 предузеће је тек почело са радом. Дужници су показивали сталну тенденцију пораста и крајем 1936 износе 3,32 милисна динара. Повећавање дужника и залиха робе до почетка санкција према Италији указивало је на све интензивније пословање. Доцније промене код ове две позиције су последица погоршаних прилика на тржишту. Сигурно је да ће биланс за 1937 показивати и у том погледу знатно пријатнију слику.

У вези с променама у активи опет су нешто смањени и повериоци. Они износе 19,86 милиона, само незнатно више него крајем 1982 године. С обзиром на то да инвестиције износе преко: 14 милиона, а укупна сопствена средства, одбивши губитак, не достижу ни 2 милиона, релација је нешто неповољна. Међутим, како се овде ради о предузећу једног јаког концерна (Југословенска удружена банка!), то нема нарочитог практичног ·значаја.

Рачун губитка и добитка

Приходи 1932. 1933. 1934. 1936. у хиљадама динара

Рачун фабрикације 2.433 2.147 1.908 1.927 Курсна разлика == —— — 255 Пренос добитка Џ 21 21 Губитак EE RE _—— 1.437

Расходи Пренос губитка 1985 г. _— — — 472 Трошкови 968 1.181 1.190 1.219 Порези === EE — 790 Камате 1.400 981 208 Дубиозе 52 21 51 52 Курсна разлика 6 — —— Амортизација — — 449 1.086 Чисти добитак 11 21 30 == Збир прих. или расх. 2.440 2.159 1.999 3.619

Рачун фабрикације показивао је у 1936 готово једнак приход као и у 1984. То је међутим за око пола милиона мање него у 1982. С друге стране показују и трошкови тенденцију пораста. Нарочито велики су издаци на порез. У 1986 години они су износили 790 хиљада динара. Тн значи да је за порезе отишло равно 41% укупне бруто-добити. Отписи инвестиција износе 1,08 милиона, аотписи ненаплативих потраживања — 52 хиљаде динара. Иако се позиција камате више није ни јавила међу расходима, ипак је прошла година завршена са губитком од 965 хиљада динара. Ако се томе дода и пренос из 1935 године, види се да укупни губитак износи ! милион 437