Narodno blagostanje — dodatak

172

великог напредног града, у Потсуседу, који је удаљен само десет километара од Загреба. За снабдевање Загреба цементом „Кроација“ се може служити и камионима, који знатно олакшавају и појевтињују транспорт. А транспорт, као што је познато, код цемента игра битну улогу. Иначе, фабрика има у непосредној близини и железничку пругу тако да може лако снабдевати готово целу Савску, као и неке делове Дравске бановине. Она је до сада спадала У ред цементара средње величине. Међутим, на. последњој главној скупштини акционара донета је одлука да ј01 се капацитет знатно повећа. Претстојећа реконструкција, којом ће се осетно снизити и производни трошкови, биће изведена у великом обиму. Сви потребни припремни радови су већ завршени, поручен је и машински уређај, тако да се могло већ приступити и проширењу фабрике. За то потребни капитал набавља се повишењем главнице са 7 на 14 милиона динара. У ту сврху биће издато 35.000 нових акција од по 200 динара.

За прошлу годину „Кроација“ исказује чисту добит од 1 милион 25 хиљада динара односно нешто мање него у годинама пре кризе. На пример у 1929 и 1930 чиста добит је износила по 1,2 милиона годишње. После тога је стално опадала. Од 1981 до 1934 године износила је нешто изнад пола милиона годишње, а у 1935, упркос извесном повећању производње и продаје, била је исказана са цигло 12 хиљада, јер су цене показивале падајућу тенденцију, а повећање производње није било још толико да су се могли надокнадити настали губици. Срећом, продаја у току 1936 повећана је у знатној мери, тако да је и рентадилитет повољнији.

Рачун губитка и добитка

Расходи 1930. 1934. 1985. 1936. у хиљадама динара

Упр. трошкови и плате 9.664 — 2.069 2.164 9.232 Порези 1.321 2.242 3.784 5.979 Отпис намештаја 20 59 38 36 Фонд амортизације 679 493 497 940 Одржавање кућа —— — 138 107 Дубиозна потраживања 72 — — Губитак на курсне ефекте __—— 6 — 18 Чиста добит 1.221 522 12 1.025

Приходи Пренос добитка 5 10 9 12 Приход производње; 5.349 5.071 6.252 9.140 Камати 342 52 59 181 Приход од кућа 281 256 314 293 Збир прих. или расх. 5.977 5.391 6.634 9.626

Пажљивим разгледањем горње таблице могу се лако пронаћи узроци који су били довели до скоро потпуног ишчезавања чисте добити код цементних фабрика уопште и код „Кробације' напосе. Најглавнији узрок је у томе, што је једна једина врста расхода из године у годину била све већа, наиме порези и јавне дажбине. Док су ониу нормалним годинама износили око 1 милион динара годишње, у 1930 били су 1,32 милиона, а у 19836 чак 5,27 милиона динара. Сувише велика државна трошарина на цемент и други намети утицали су врло неповољно на продају цемента. Због тога су до 1984 и приходи од производње показивали опадајућу тенденцију. Благодарећи у првом реду рејонирању продаје код „Кроације" су у 1936, ма да цене нису никако повећаване, приходи од произ-

водње и продаје. знатно порасли. Повољно је деловала и околност да су сви расходи, осим пореза, према 1985 години остали готово непромењени, а према ранијим годинама су чак и знатно снижени.

Биланси „Кроације“ за последње четири гддине овако изгледају:

Актива 1933. 1934. 1935. 1936. У хиљадама динара

Готовина 8.879 10.678 5.837 4153 Ефекти 105 379 345 427 Дужници 1.765 3.947 9.295 14.081 Роба и материјал 1386 2618 _ 2502 2208 Инвентар 343 391 376 366 Инвестиције 17.006 17.072 17.521 17.623

Пасива Главница 7.000 7.000 7.000 7.000 Резервни фонд 1.260 1.270 1.280 1.280 Фонд валоризације 1.750 1.750 1.750 1.750 Фонд амортизације 9.699 10.243 10.797 11.787 Фонд аморт. врећа 25 25 95 25 Резерва 34 обнову 250 250 250 250 Збир сопств. средстава 19.984 20.538 21.109 22.042 Пензиони фонд 594 646 699 712 Повериоцин 8912 13.808 13.671 12578 Разна пасива 158 255 681 704 Неиспл. дивиденда 7 12 11 12 Чиста добит 527 522 12 1.025 Збир биланса 29.483 35.281 36.176. 39.058

Обртни капитал повећан је прошле године за 2,9 милиона, од чега отпада 940 хиљада на повећање фонда амортизације и 900 хиљада на пораст поверилаца, а за 1 милион динара је и чиста добит већа. Збир сопствених средстава, без чисте добити, износи 22 милиона, 4 укупна туђа средства су исказана са 16 милиона динара. Као што се види, однос је врло повољан. Иначе, сопствена средства покривају не само све инвестиције, него и знатан део обртног капитала у ужем смислу.

Инвестиције су билансиране са 176 милиона и последњих година не показују већих промена. Готсвина је знатна. Она износи 4,15 милиона и мања је за 1,7 милиона него крајем 1985. Незнатне су биле промене код залиха, које су крајем 1936 исказане са 2,4 милиона. Међутим, дужници стално расту. У 1936 они су износили 14 милиона према 1,76 милиона крајем 1933. То значи да се сада знатно више кредитира него раније. Пошто нема отписа дубиоза, кредитирање се врши свакако с великом опрезно“ шћу. Иначе, да нема кредитирања, и повећање продаје било би, због високе трошарине, знатно слабије.

Од чисте добити употребљено је 700 хиљада за ис плату 10% дивиденде, 101 хиљада за тантијему, 70 хиљада је дотирано резервном, а 100 хиљада пензионом фонду. Остатак од 54 хиљаде пренет је на нови рачун.

У управи су гл: Миливој Црнадак (претседник), д-р Аурел Егри (потпретседник), Самуел Д. Александер, инж. Карл Ј. Бауда, Карло Коронели, д-р Елемер Гелерт, Јулије Јон, д-р Феликс Мандл, Ђуро Оренштајн, д-р Бранко Пливерић, Дезидер Шомођи и Ђуро Улман. У надзорном олбору су господа: Д-р Перослав Паскијевић, Фрање Шлезингер, Александер Унгар и инж. Рудолф Врбанић.

ii вени

лан зар A OV