Narodno blagostanje — dodatak

OI OU

530 У активи видимо да код инвестиција већ неколико

'тодина нема готово никаквих промена. Укупне инвестиције билансиране су са 5,88 милиона. Од тога отпада на непокретности 3,43 милиона, на стројеве и трачнице 2,26 милиона и на фабрички уређај 185 хиљада динара. Овде "треба приметити да је последњих година и амортизација инвестиција била врло скромна. Крајем 1936 залихе су билансиране са. 16 милиона. Према претходној години су нето смањене, а у односу на 1983 су више него удвострутене. Као што је већ споменуто, то је последица интервенционог режима који приморава фабрику да откупи од-

мах после жетве целу количину сировина коју намерава

прерадити. Фабрика ће бити у вези с тим приморана да гради и нова складишта за смештај сировина.

Чисти добитак за 1936 је незнатно већи од оногаиз претхедне године. Он износи ! милион 17 хиљада, а са

„преносом из 1985 голине 1,1. милиона. На име 10% диви_денде (према 3% у 1985 г.) исплаћено је 825 хиљада ди-

нара.

У управи су гг.: Самуел Д. Александер, Алфред Пик, Иво Александер, инж. Драго Александер, д-р Божидар Александер, Морис Рубе, д-р Сигфрид Кауфер и дрБранко Александер. Директор је гг.: Морис Рубе.

ДУБРОВАЧКА ВЕРЕСИЈСКА БАНКА У ДУБРОВНИКУ

Приврелна криза у Далмацији била је необично тештка, можда чак знатно тежа него у осталим крајевима нате државе. Главне привредне гране Приморја, поморство и туризам, биле су подбациле као никад пре, а главни далматински производи, вино и уље, продавави су у бесце док су животне намирнице, које ти крајеви морају да набављају, поскупљивале. То се је морало одразити и на раду тамошњих новчаних завода, који су се уз то, као и све остале банке у земљи, морали да боре и са кризом поверења. Банкарска криза и криза поверења биле су у тим крајевима потенциране напуштањем златног важења у Енглеској. Како морнари и поморска пловидба на целом свету рачунају у фунтама, разумљиво је да је срозавање курса снглеске фунте изазвало велику пометњу и код далматинског становништва. Тешкоће на које су наилазили новчани заводи биле су појачане и другим моментима. Пре свега, биле су сасвим престале пошиљке исељеника, које су у приморским заводима увек играле знатну улогу. Затим су знатни износи имобилизовани у вези са заштитом земљорадника, и, најзад, максимирање каматних стопа схваћено је у извесним круговима као званични позив на бојкот приватних новчаних завода, нарочито мањих.

Када се све то има у виду, изгледа управо невероватна чињеница да и у Далмацији има још новчаних завода, и то малих, који нису били никада приморани да се служе заштитом. Један од тих необично ретких и, разуме се, одлично управљаних завода је и Дубровачка вересијска банка. Криза поверења оставила је код ње најмање трагова. У вези са првом узбуном улагача у септембру 1981 и овде је било извесног одлива улога, али је и актива банчина била изнад сваког очекивања ликвидна, тако да

без икаквих тешкоћа могао одмах исплатити сваки 38„тражени износ. Треба признати да су и улагачи и повериоци Дубровачке вересијске банке врло брзо постали свеусни тога коме су поверили своје уштеђевине. Кад су за зиноге друге банке тек почеле тешкоће — почетком 1939 код ње је банкарска криза била већ ликвидирана. И то дефинитивно. Иначе, овде морамо нагласити и то, да је Дубровачка вересијска банка кроз све године кризе, непрекидно, имала могућности, да одобрава и нове кредите, као

179

шттоје то радила и раније. Једина је разлика била у томе што се избегавало кредитирање појединаца са већим износима. Дубровачка вересијска банка основана је почетком 1932 године. Благодарећи великом поверењу које су уживали њени оснивачи, прилив улога био је од самог почетка сразмерно доста знатан, тако да јој је обртни капитал већ у 1926 години био достигао износ од 20 ми лиона, ма да јој је главница износила само 1 милион динара. У току 1928 банка је преузела један велик хотел у Гружу, Хотел Петка. Нешто доцније, у 1929 години, она повећава своју главницу на 2 милиона динара, али ипак готово предосећајући буру кола је" доцније наишла, не приступа проширењу свога пословања. Велика способност и обазривост ње-' них управљача види се и по томе, што су они у то време чак н одбијали примање нових улога, ма да су их могли рентабилно пласирати. Свесни дужности које имају као. управљачи туђе имовине они нису гледали само на рентабитност, већ су обраћали још више пажње сигурности и лихвилности пласмана. Та банчина већ традиционална опрезност у послевању показала се као потпуно исправна и уштедела јој је многе неугодности и потешкоће.

Биланси Дубровачке вересијске банке за четири по-, следње године овако изгледају:

Рачун изравнгња

Актива 1938. 1954. 1985. 1936. У хиљадама динара

Готовина 1.254 1.433 1.558 920 Новчани заводи 208 — Бе Менице н тек. рач. 10594 7.918 7.994. 9.506 Вредносни папири 102 94 114 158 Po6a 3.009 2.616. 4.144 4.077 Непокретности 2.915 3.621 3.581 3.380 Инвентар хотела н др. — 1.409 1.249 1.036

Пасива Главница 2.000 9.000 2.000 2.000 Pesepne 115 115 == Улошци 9.635 8.922 8.792 | 11617 Веровници 6.526 6.851 7.644 5.211 Добитак 106 208 205 245 Збир биланса 18.382 18.091 18.641! 19.073 Гаранције 52 41 1.163 1.107

Рачун губитка и добитка

Расходи Камати 668 1.242 .367 859 Трошкови 987 961 1.149 1.200 Порези, прирези, таксе 63 47 135 167 Отпис ненапл. потраж. 70 O 7} 173 Отпис инвентара —— 212 209 212 Добитак 106 203 205 245

Приходи Пренос добитка | 4 106 97 4 Од непокретности — — 136 128 Камати, провиз. итд. 1.190 2.463 2.908 2.729

Збир прих. или расх. 1.194 2.569 3.136 2:856

Последњих година збир биланса, који је истоветан са банчиним обртним капиталом, не показује битних промена. Ca 19,57 милиона динара у 1932 он је био пао на 18,09 ми-