Narodno blagostanje — dodatak
__ БкоЈ2
Dodatak „Narodn
stanju“
Značai Društva. Borskih rudnika za našu privredu DOStaie iz dana u dan sve veći, tako da je sasvim prirodno i žnteresovanje za njegove bilanse znatno. Kao što je poznato uskoro freba da proradi i Tvornica za električno rafinisanje 'Đakra Која se podiže u Boru. Blagodareći tome mi ćemo *abuduće za sve svoje raznovrsne potirebe moći da trošimo iskliučivo domaći bakar. Podizanjem rafinerije bakra stvara se mogućnost, da se u našoi zemlji razvije i čitav niz novVih industrija za preradu bakra i proizvodnju raznih artikala od bakra. Mi, naime, do sada nismo uvozili samo čisti bakar u 'polugama, nego i veliki broj izrađevina od bakra, kao bakreni lim, bakrene žice, listiće itd. | Inače, delatnost Društva Borskih radnika ava se Više samo na bakar i na eKcplza та. мо је ш poslednje vreme razvilo veliku PLRO. | i u drugim 'granama rlidarstva, nastupajući delom samostalno, a delom u saradnji sa drugim ruđarskim društvima. Tako je, na primer, otkupilo rudarske terene u Ajvali kod Prištine, nedaleko od Trepče. Utvrđeno je da i ovi tereni sadrže dobru rudu 'olova, cinka i srebra. Društvo Borskih rudnika 2ак исто је nedavno i jedan sporazum sa vlasnicima i poveriocima društva »Podrinie Consolidated Mines Ltd.«, prema kojemu se deo rudarskih ferena ove kompanije, koji se ngslaze između KMrupnja i Liubovije, ustupa novoosnovanom društvu >»I)rina Mining Company Ltd.« Glavnica ovog novog društva, u kome Borski rudnici učestvuju sa 68%, iznosi 50.000 engleskih funti. Prema oceni stručnjaka ovi ?ereni su fakođe veoma bogati olovom i cinkom. Treba spomenuti i sporazum Borskih rudnika sa društvom »Zlot Mines Company Ltd.«, koji le zaključen radi zajedničkog isfraživanja zlatfonosne rude u blizini Bora.
|O. O
Predratni razvitak
Francusko društvo Borskih rudnika osnovano je još u julu 1904. godine u cilju eksploatisanja ležišta bakarne rude na Čuki Duilkanovoj kod Bora. U to vreme ovi rudarski tereni bili su samo delimično istraženi. Društvo ima koncesiju »Sveti Đorđe« koja je u oktobru 19093 izdata počivšem Đorđu 'Vajfertu. On je u tom kraju tragao za zlatom. Osnivači društva su bila pored počivšeg Vajferta i dva francuska društva »Socićtć Mirabaud, Puerari et Cie« i »Socićtć Francaise dćtude et dentreprises«. Francuzi su dali potrebni kapital, sve mašine, alat, planove itd., a Đorđe Vajfert je uneo u “društvo u vidu apora pomenitu koncesiju, koja se sastojala iz prava iskorišćavanja 240 rudarskih polja “(od po 10 ha) за naslagama bakarne rude u opštinama Bor, Krivelj i Oštrelj, Zatim iž isključivog Drava istraživanja na 6.500 ha u okolini Bora, iz prava eksploatisanja 1.000 ha šume na brdu Crni Vrh za potrebe Borskog preduzeća i iz prava iskorišćavanja vodenih snaga Borske, Kriveljske i Brestovačke reke. Površina terena koju društvo danas eksploatiše iznosi 2400 hek:tara, a pravo na eksploataciju se proteže na 922.000 hektara.
Posle osnivanja društva, istraživanja su nastavljena, а | одтаћ se pristupilo i postavljanju prvih instalacija. To nije bio lak posao s obzirom na činjenicu da Bor u to vreme nije
imao nikakve veze sa železnicom. Međutim, društvena upra-
ВЕОСВАР, 8. ЈАМЏАД 1538.
GODINA XK
- FRANCUSKO DRUŠTVO BORSKIH RUDNIKA U PARIZU
va nije žalila ni napora ni finansijskih sredstava, tako su već posle dve godine, u toku 1906, istopljene prve poluge sirovog bakra. Ukupna. pro:zvodnja bakra u toi godini bila je
_ dostigla 706 fona, lako i u toku nekoliko narednih godina
finansijski rezultat poslovanja nije išao uporedo sa tehničkim napretkom rudnika, ipak akcionari nisu gubili strpljenje. U toku 1908 god. clavnica je povišena sa prvobitnili 5,5 miliona francuskih franaka na 7 miliona. Nešto docnije, 1912 godine, uzet је i jedan 5%! obligacioni zaiam od 7 mil. franaka, Ova nova sredstva su upotrebljena delom za proširenje rudnika rudničkih postrojenja, a delom za izgradnju železničke pruze Bor—Metovnica, kojia је u foku 1912 godine puštena u promet. Time je centar eksploatacije u Boru vezan sa mrežom državnih železnica, a time je istovremeno bio postavljen solidan temelj za dalji uspešan razvitak rudnika. Već u toku 1913/14 poslovne godine, koia je završena 30 juna 1914, proizvodnja sirovog bakra Borskih rudnika bila ie dostigla 7.616 tona. Ктајет 1913/14, poslednje poslovne godine pre rata, i finansijsko stanje Društva Borskih rudnika bilo je u svakom pogledu zadovoliavajuće. Međutim, naišao je svetski rat,
a posle i okupacija Srbije od strane Austrijanaca, Bugara i
Nemaca. Već pred kraj jula 1914 god. eksploatacija rudnika i rad Borskih postrojenia morali su zbog mobilizacije da budu obustavlieni. Osoblje koje je ostalo u Boru staralo se samo o tome da obezbedi održanie rudničkih instalacija u dobrom stanju i da dovrši neka nova postrojenia. Na dan 26 oktobra 1915 rudnik je sasvim napušten jer je društveno osoblje bilo primorano da se u žurbi povuče pred nastupanjem neprijatelia. U Bor su došli naipre Bugari. Ali su oni docnije rudnik ustupili jednoj nemačkoi grupi »KHriegsmetallgeselisćhaft«, koja ga je eksploatisala od februara 1916 do 12 oktobra 1918 godine.
| Obnavljanje rada posle rata Tek u decembru 1918 uprava Borskih rudnika је то-
·gla ponova uzeti u posed društvena postrojenja. Inventarisa-
njem konstatovano je da je neprijateli izvadio znatnu Kkoličinu rude. Fiksne instalacije Bora, uopšte govoreći, nisu mnogo stradale za vreme okupacije. Međutim, društveni železnički. vozni · park je bio, znatnim delom raznešen. Nestao je i.najveći deo zaliha koje su 1915 godine ostale (18.000 tona samo goriva —: koksa i briketa). Nepriiateli ie vadio rudu iz rovova koji su bili pripremljeni i otvoreni pre avgusta 1914. O pripremanju novih rovova nije se starao. |
Tako isto je bio zanemario i vršenje potrebnih opravaka. |
U toku poslednjih 7 meseci 1918/19 poslovne godine
' nova ruda nije vađena, a prerađivana је samo ona koja se · zatekla (oko 10.000 tona). Na taj način proizvodnja bakra u 1918/19 nije iznosila više od 122 tone. Inače uprava ie mo-
rala da rešava čitav niz neobično ozbilinih problema: trebalo
je popuniti i povećati postrojenja, podići nove zgrade, ob-
noviti vozni park železnice Bor—Metovnica, izgraditi radničku
"koloniju i popraviti zgrade i postrojenja koja su za vreme rata bila uništena ili zanemarena.
а