Narodno blagostanje — dodatak

Додатан „Народном Благостању“

БРОЈ 3

БЕОГРАЛ, 15, ЈАНУАР 1938,

ГОДИНА Х

ДИОНИЧКО ДРУШТВО ДОМАЋЕ ТВОРНИЦЕ ПРЕДЕЊА И ТКАЊА ПАМУКА, ДУГАРЕСА

Код нас постоји већ више стотина текстилних предузећа. Међутим, на прсте се могу избројати она чији збир биланса достиже износ од 100 милиона динара. То је и разумљиво с обзиром на чињеницу да текстилна индустрија сразмерно не изискује нарочито велике капитале. Збир биланса Дионичког друштва домаће творнице предења и ткања памука, Дугареса, за 1936 годину износио је 166,5 милиона динара према 137,5 милиона крајем претходне године. Већ на основу ових података може се лако закључити да је „Дугареса' свакако наше највеће текстилно предузеће. Шта више, из самог збира биланса у овом случају још не можемо довољно ни видети праву величину предузећа. Наиме, позиције „поверилаца“ и „дужни: ка", које свака за себе код предузећа калибра „Дугаресе" играју велику улогу, исказане су у билансу само пер салдо. Да су дужници и повериоци исказани засебно са пуним износима, збир биланса би вероватно премашио суму од 200 милиона динара. То значи да је „Дугареса' не само у нашој памучној индустрији на првом месту, него да она спада међу наша највећа индустријска предузећа уопште.

„Дугареса' се труди да у нашој памучној индустриди и остане на првом месту. У току 1936 она је подигла врло обимне нове инвестиције. Та пословна година је била посвећена даљој изградњи и повећању предузећа, Иначе, темељи за оснивање Дионичког друштва домаће творнице предења и ткања. памука, Дугареса, постављени су још пре 54 године, у септембру 1884. Фабрика је започела свој рад годину дана доцније, 15 октобра 1885 године. У току 1896 предузећа је променило свој правни облик. Из ранијег јавног трговачког друштва постало је акционарско са главницом од 3 милиона круна. За време светског рата главница је повишена на 45 милиона круна, а после Уједињења она је повећавана неколико пута (последњи пут у току 1927 године), тако да данас износи 56,25 милиона динара.

Што се тиче пословања, треба приметити да је предузеће у периоду оснивања и првог развоја наилазило на многе сметње. Пре свега, дуго се осећала оскудица у спремним радницима. Требало је набавити и знатна финансијска средства за све веће и веће инвестиције и за покриће губитака из првих година. Иначе, већ од самог почетка ишло се за тим да се предузеће у техничком и комерцијалном погледу толико изгради и усаврши, да би могло да иде упоредо с конкуренцијом из предратних аустријских и мађарских центара. текстилне индустрије. Роба са фабричким жигом „Дугаресе“, светим Ђорђем, била је пре светског рата већ добро позната и. цењена у свим Југословенским деловима бивше Аустро-Угарске. Многи производи су и извожени, нарочито у балканске земље (у Румунију, Бугарску и Турску).

| Постројења „Дугаресе" увек су одржавана на достојној техничкој висини. Данас она има најмодернију предионицу памука, ткаоницу, фарбару, бељару, сопствену

~

електричну централу итд. Још пре него што се приступило великом проширењу фабрике у току 1936 године, у предионици је радило преко 40 хиљада вретена, а у ткаоници 1.300 разбоја. Сопствени погон је давао 3.550 к. сњ, од чега је отпадало 1.150 к. сн. на водене турбине и 2.400 к. сн. на калоричну централу. Поред тога постоји и непосредна веза са великом хидроцентралом на Озљу. Данашња производња „Дугаресе" обухвата следеће предмете: пређу од америчког, египатског и источноиндијског памука, сирову, бељену и обојену, шарену пређу, затим конац за све могуће. потребе, вату и готове памучне тканине свих врста.

У свом последњем пословном извештају Управа „Дугаресе' констатује, између осталога, да је у току 1986 тражња за производима фабрике била боља, него што је то бно случај ранијих година. Међутим, продајне. цене остале су и даље неповољне, што је последица јаке конкуренције. Наша текстилна индустрија, у првом реду памучна, већ је толико јака, да се више готово уопште не користи царинском заштитом; Поред међусобне конкуренције домаћих предузећа, у току 1936 и 1937 се опет јавила у погледу извесних производа и конкуренција коју нашој индустрији чине стране фабрике. Нарочито је јака била конкуренција Италије и Немачке. Текстилна индустрија ових земаља, помогнута стањем клириншког салда, падом валуте и знатним извозним премијама, вршила је велик притисак на цене.

Оснивање нових фабрика и проширење већ постојећих није ипак престало. Међутим, прилике су се ипак знатно измениле. Док је раније, благодарећи царинској заштити, могло да просперира: свако текстилно предузеће, па и оно које је радило са скроз старим машинама, данас морају да приступе извођењу даље разионализације и она предузећа која су такорећи до јуче сматрана као најмодерније уређена. До интересантних закључака о развитку наше текстилне индустрије може се доћи и на основу података о кретању нашег увоза текстилија. Док је раније растао увоз сировог памука и памучне пређе, а опадао увоз тканина и готове робе, за време примене санкција према Италији почео је осетно опадати и увоз пређе, што значи да се наша индустрија све више оспособљава и за израду тог полуфабриката. „Дугареса" је такође знатно проширила управо своју предионицу. Знатан део произведене пређе преостаје за продају.

Финансијско стање „Дугаресе' и постигнути рентабилитет показује нам следећа таблица у којој смо упоре-

дили главне билансне' податке предузећа за последње четири године:

Рачун изравнања

Актива 1933 1934 1935 1936 у хиљадама динара

· Зграде 36.967 „37.408. „37740. 45:39:

Машине 38.004 _ 46.151 49.560 71.940