Narodno blagostanje — dodatak

Благајна [63 | 213 ТО ЈЕ:

Менице и ефекти 1435 | 1,389 7.205 7.580 Роба 29.076 | 42.018 | 42421 — 41376 Дужници и повер. 29.392 18.627 — — ·

Пасива | Главница · - 56.250 56.250 56.250 56.250 Резервни фонд 5.585 5.535 5.585 5.585 Фонд валоризације 29215 7915 || 5. 7215 Фонд амортизације 34.844 43.535 52.622 64.848 Пензиони фонд | — — 2.486 2.713 Повер. и дужници = = 8.530 22.898 Облигације 28.970 28.398 — Добитак 9.540 2.944 4.949 7.012 Збир биланса 135.935 145.870 137.580 166.471

Рачун губитка н добитка

Расходи Општи посл. трошковн 4.812 7.002 4.842 4.579 Фабрикација 34.975 39.559 41.934 49.531 Превозна средства = = 889 Порези 4.020 3.209 2.110 2.782 Амортизација 6.072 8.691 9.087 12.226 Ненапл. потраж. | — — 139 113 Добитак 9.540 9.944 . 4.949 7.012

Приходи Пренос добитка — — 309 599 Од предива 28.587 29.109 34.297 40.064 Од остале робе 24.952 32.842 29.350 35.651 Збир прих. или расх. 53.539 61.951 63.950 76.244

У пасиви видимо да укупна сопствена средства износе преко 140 милиона динара. Од тога отпада на главницу 56,25 милиона, на резервне фондове 12,75 милиона, на чисту добит 7 милиона динара и на фонд амотирзације 64,85 милиона. Главница и резервни фондови остали су нсти у току последњих десет година. Фонд амортизације повећан је у 1936 години за 122 милиона. Он покрива укупне инвестиције са око 55%. Врло је повољан и однос између инвестнција ни сопствених средстава, јер ова не покривају само све инвестиције него и знатан део обртног капитала у ужем смислу. Могло би се извршити још за преко 20 милиона нових инвестиција, па се тиме ипак не би имобилизовала туђа средства. У том погледу је стање чак и знатно повољније него што то показују билансни подаци. Наиме, у току 1939 „Дугареса" је један део својих обавеза консолидовала издавањем облигација за 29,5 милнона. динара. :

Као што је већ споменуто, повериоци н дужници нису исказани засебно. Због тога није познат ни. тачан износ туђих средстава. Салдо дужника и поверилаца је исказан у пасиви са 22,9 милиона динара према 8,5 милиона у 1935. За тај износ предузеће има више поверилаца него дужника. Када би се од поверилаца издвојио мало пре споменути облигациони зајам, могли бисмо јасно видети

да су дужници већи него остали повериоци. А то је скроз здрава ситуација. Иначе, у 1926 је износ туђих средстава У односу на претходну годину повећан. То је у вези са проширењем фабрике. Нове инвестиције у току 1936 године износиле су преко 30 милиона динара, а новог прилива сопствених средстава није било. Једино је фонд амортизације повећан за 12 милиона динара.

Укупне инвестиције, које су крајем 1927 године биле билансиране са 938,6 милиона, износиле су у 1926 години 117,3 мил. динара, од чега отпада 45,4 милиона на зграде и 72 милиона динара на машине. Нарочито промене на рачуну машина указују на огромне димензије проширења и обнове фабрике у току последњих десет година. Крајем 1927 машине су биле билансиране са 18,5 милиона; до краја 1938 порасле су на 38 милиона, а до краја 1936 године на 72 милиона, што значи да су У току последњих десет година учетверостручене. У 1936 у односу на претходну годину повећане су за преко 45%. Огромно је и повећање билансне вредности зграда. Са 20 милиона у 1927 оне су порасле на 28,2 милиона у 1929, затим на 36,76 милиона динара у 1981, и најзад на 45,4 милиона динара у 1936. Само У 1936 повећане су за скоро 8 милиона.

_ Залихе сировина, пређе и готове робе билансиране су са 41,3 милиона. Промене на овом рачуну последњих година нису биле знатне. Иначе, са 43,3 милиона динара у 1930 стање робе је било пало на 99 милиона крајем 1933, али се већ у 1934 било повећало на ранију висину.

Интересантан је и рачун губитка и добитка. С обзиром на проширење предузећа, побољшану тражњу ни повећану фабрнкацију, приходи су порасли са 63 милиона У 1985 на 76 милиона динара у 1936 години. Од тога отпада 40 милиона на бруто-приход од предива (према 34 милиона у 1935) и 35,6 милиона на бруто-приход од остале робе (према 29,3 милиона у 1935). Трошкови фабрикације су такође повећани, али у знатно мањој сразмери, благодарећи повољној набавци сировина. У вези с тим порастао је и чисти добитак. За 1936 годину он износи 6,48 милиона, а са преносом из 1935 године — 7 милнона 19 хиљада. У име дивиденде за 1936 исплаћено је 270 динара по акцији према 180 динара у претходној и 100 динара у 1934 години, односно 10,8% према 7,2% у 19835 години H 4% У 1984. Треба подвући да је, поред веће дивиденде акционарима, фабрика повећала и дотацију амортизационом фонду, тако да се постигнути успех може сматрати задовољавајућим. У управи „Дугаресе" су г. г.: Мирослав троф Кулмер (претседник), Ото Анингер (потпретседник), Миливој Црнадак, Ђока Ћурчин, д-р Феликс Хас, д-р' Никола Костренчић, Иван Мохорић ни д-р Хари Цимерман. У надзорном одбору се налазе господа: д-р Бранко Пливерић, Роберт Лајбенфрост, Едо Марковић, Никола Кода и Д-р Фридрих Унгер.

Шврите „Мародно Благостање“

ТРГОВАЧКО ОБАВЕШТАЈНИ ЗАВОД А. Д. ПРЕЂЕ |

DUN-SCHIMMELPFENG

НАЈВЕЋА ИЗВЕШТАЈНА ОРГАНИЗАЦИЈА

БЕОГРАД _ ЗАГРЕБ Кнез мижајлова 59. Бериславишћева 7,

|| венвмнавпаца зовисовзанице