Narodno blagostanje — dodatak

отписан, а остатак губитка од 417 хиљада динара био је пренет на нови рачун. Прилике су се, међутим, и даље погоршавале, тако да се крајем 1933 године губитак морао исказати са 11,98 милиона, иако је као што смо видели, пре тога за покриће губитка био употребљен цео резервни фонд од 17,43 милиона. Према одлуци главне скупштине, која је одржана 10 новембра 1934 г., за покриће преноса губитка снижена је и главница од 15 на

3 милиона динара (спајањем 5 старих акција у једну нову)., Овим отписима је био нспуњен први услов за де-

финитивну санацију. Међутим, на томе се није стало. Извршена је и смишљена реорганизација предузећа, а одмах се приступило и поновном повишењу главнице на ранију висину од 15 милиона динара. Благодарећи томе смањене су и обавезе предузећа, услед чега су се могли знатно редуцирати и издаци на каматама. Иначе, повериоци се после 1930 године готово стално смањују, што је и разумљиво с обзиром на стално погоршавање прилика на тржишту и стално смањивање пословног волумена. У 1936 они су билансирани са 46,3 милиона, док зу У 1930 години ицносили скоро два пута толико (84 милиона "динара). Као што се види, финансијска ситуација „Славекса"" била је већ у 1985 години потпуно сређена, тако да је и најмање побољшање коњунктуре морало собом донети и могућност за плодоносно пословање. Због санкција | и грађанског рата у Шпанији, та је могућност бита још за извесно време одложена. Данас је, на срећу, ситуација опет повољна, тако да ће нам у погледу рентабилитета_ већ за 1987 годину биланс показивати много пријатнију СЛИКУ. |

"Промене у aKTHBH "које су се десиле у току HEKOлико последњих година нису знатне, Међутим, у односу на. 1929 годину знатно су редуцирани и „дужници“ и „потраживања од афилираних предузећа“. Са 25,6 милиона у 1929 дужници су били порасли на 31,4 милиона у 19830, ла. би се после тога до краја 1932 нагло смањили на 6,5 милиона. Затим постепено опет расту и у 1936 години износе 11,5 милиона динара. „Потраживања од афилираних чредузећа", која су у 929 била билансирана са 34,5 милиона, у 1936 износе свега 1 мил. 156 хиљ. Залихе и шуме показивале су у 1980 у односу на 1929 знатан пораст, делом због тога што су од афилираних предузећа биле преузете извесне њихове шуме. После тога се и ове две позиције готово стално смањују, јер нови већи шумски комплекси нису набављани, а с обзиром на погоршање прилика нису се смеле држати ни знатније залихе готове робе. Крајем 1986 залихе су износиле 224 милиона, а: шуме и домене 16,1 милиона динара. Код зграда, пиланских постројења и шумске железнице није било готово никаквих промена. Вршене су само најнужније оправке. У 1986 ова позиција је билансирана са 15,4 милиона, а покривена је са преко. 50% фондом амортизације.

Тежиште пословања „Славека' лежи код Пакраца. где има велике шумске комплексе и велику пилану. Поред тога има велику пилану и у Броду, коју углавном опскрбљује дрвом из шума које купује на лицитацијама. У Броду постоји и велика фабрика фурнира, а у Пакрацу фабрика за детаљнију обраду дрва.

У управи су господа: Никола Берковић, Рихард Фанта, Алфред Шварц, д-р Милан Шварц, Алфред Шпиц, Д-р Василије Ј. Јовановић, Мавро Каудел и д-р Фрањо Ротенберг. У надзорном одбору се налазе глг.: Марко Бауер, Јурај Пајановић и д-р Валтер Лебл. Генерални директор је г. Алфред Шпиц. -

'·ROCABCKA IHTEJIMOHMIIA JI. JL, CMCAK

Међу ретке провинцијске новчане заводе који се нису морали служити никаквим заштитним мерама спада и По-

савска штедионица. д. д., Сисак. Њене главне билансне но-

зиције за 1936 и три претходне године овако изгледају: Рачун изравнања o

Актива 1983. 1934. 1935. 1936.

_ у хиљадама динара Благајна 647 670 598 578 Новчани заводи 401 187 28 35 Менице 20:912. 17380 14208 6.313 Дужници 9.475 11.006 13.783 21.004 Ефекти 65 65 65 65 Непокретности 180 480. _ 480 220

Пасива | Пн Главница 4.000 4.000 4.000 4.000 Резервни фондови 2.210 2.300 2.508 2.558 Пензиони фонд — — · 800 910 Улози 91.519 20.790 21.052 19.184 Реесконт 2840 1518 — 1,063 Разна пасива — — 454 168 Добитак_ | . 414 341 347 | 327 Збир биланса 31.821 29.947 29162 28210

У пословном извештају за 1936 управа Штедионице вели између осталога: „Пословање. нашега завода у прошлој години развијало-се посве нормално и без икаквих тешкоћа... Иснлаћивали смо редовно улошке и. без отка= за.., а подељивали смо: редовно и нове зајмове н кредите на прворазредне менице, уз одговарајуће гаранције, 046 смо увек ригорозно цензурисалн... Отплате на менице биле су доста редовне, 2 давано је и нових зајмова на менице 7 знатном износу.“ 3 : | 5

У пасиви видимо да су се улози у "току 1936 смањи“ ли за 1,87 милиона. Највећи део ове суме је од стране улагача употребљен за куповање некретнина ни грађење кућа, Поверење, које ужива Посавска штедноница OcTAJO је неокрњено. Крајем 1936 реесконт. је ~ са. 1,06 милиона динара.

У активи нам одмах падају у очн промене код ме ница и дужника. OOU су пале са 14,2 мнлиона у 1935 на 6:83 милиона у 1986, а дужници су у истом раздобљу пове: Банн са 13:78 милиона на 21 милнон дннара. Ове промене долазе првенствено отуда, што је Штедноница према Уредби за ликвидацију земљорадничких дугова предала Аграрној банци сва своја потраживања према заштићеним дужницима, и то у укупном износу од 7,81 милиона динара: Губитак Штедионице на име 25% смањења њених потраживања од земљорадника износи 1,95 милиона. За отпис су употребљене заостале камате дужника—земљорадника у износу од 790 хиљада. Остатак од 1,16 милиона је активиран и води се на рачуну дужника. По Уредбни Штедионнца би имала право да отписује тај остатак губитка у року од 14 година. Међутим, ова ће то сигурно учинити много брже, јер располаже са довољно властитих резерви.

У вези са предајом земљорадничких меница Аграрној банци опет се нешто смањио н приход од камате. Добитак је нпак само за 20 хиљада динара мањи него у 1985. То треба захвалити најригорознијој штедњи. Добитак је овако подељен (у загради подаци за 1985): на HMS 5% дивиденде 200 (200) хиљада, резервном н пензионом фонду по 40 (50) хиљада, тантијема члановима оба одборе 38 (42) хиљ. а остатак од 9 (5) хиљада пренет је на нови рачун. _

У управи су гл: Милош Теслић (претседник), АЉудевит Ауер (потпретседник), Матија Сигур, Виктор Ми. хелчић, Драгутин Пертинач, Бранко Момчиловић и Аугу: стин Петрић. У надзорном одбору се налазе господа: Мирослав Самболек, Јосип Чулак, Вјекослав Стазић и Марко. Внучец. Директор, је 1. Иван. Пи