Narodno blagostanje — dodatak
20
__ ·'Hartije- od vrednosti, u Које је plasirano 14,8%: ђапčinog obrtnog: kapitala prema 98,1% u 1930 godini, bilansirani su preko dva računa. Vrednosti rezervnog fonda su prošle godine povećane za 969 hili, na 964 hili. dinara. Ostale
hartile od vrednosti su smanjene za oko |I milion, na 3,3 mi--
liona dinara, uglavnom zbog toga, što je Banka u toku 1987
prodala svoj paket akcija Fabrike koža a. d. u Nišu. Važno.
je da ovom prodajom nisu ni u koliko oslabljiene bančine poslovne veze sa: pomenutom fabrikom. Inače, u sastavu bančinog efektnog portfelia nalaze se samo prvoklasni i dobro odabrani papiri, koji pružaju najveću sigurnost, kao što su Akeije · Narodne banke (9250 komada), kurentni državni papiri; akcije Fabrike aeroplana Rogožarski (880 kom. po nom. din.-.1000), akcije Agrame banke i akcije Beogradske zadruge. 5 -Рећод! од Катага и 1937 iznosili su 2,06 da čime OI dostigli rekordnu cifru iz 1931. Prihodi. od provižija poslednjih godina takođe postepeno rastu, a prihodi „od. efekata su zbog smanjenia efektnog portfelia nešto opali. Zbir ·svih prihoda iznosi 2,63 miliona i veći je za oko pola miliona nego u 1936, dok ie prema onom iz 1995 povećan za 1 milion dinara. Rashodi su takođe povećani, ali u manjoj meri, tako da je i iskazani čisti dobitak u porastu. U 1937 on iznosi 1,16 miliona. Ako tome dodamo i dobitak na kursnoi razlici kao i prihod hartija rezervnog fonda, (koji su uneti neposredno u odnosne fondove), vidimo da ukupni čisti dčbitak u. 19937 iznosi 1 milion 617 hiliada, što odgovara 16% ukamaćenju glavnice. Od iskazanog dobitka upotrebljeno je
700 hiljada za isplatu 7% dividende (prema 6% u prethod-·
noj 1..5%. u- 1935. godini), 158 hiljada za tantijemu, 112 hili. za dotaciju rezervnom fondu, 100 hili. specijalnom rez. fondu, a :ostatak: od 92 hiliade prenet ie na novi račun. 8
U upravi su g.g.: Rađisav J. Jovanović (pretsednik), Aleksandar J. Jovanović (potpretsednik), Vaso Knežević, Marko Albahari, Jaša Alkalai, Mihailo Lukarević, Dobrivoje T. Lagarević i d-r Dragoslav O. Blagojević. U nadzornom odboru зе пајаје гозрода: Mića Crvčanin (pretsednik), Aron A. AL kalai, „Milutin Lj. Mojović, Jovan D. Živadinović i Dušan B. Živković. Direktor je g. Aleksandar S. Borisavliević.
"ЧЕСКОСЛОВЕНСКА БАНКА Д. Д. У ЗАГРЕБУ
· -. Поред централе у Загребу Ческословенска банка д.д. има и већи број филијала (у Бјеловару, Дарувару, Илоку, Ковачици и Шиду). У неколико места има и своје експозитуре. Ческословенска банка се не ослања на новчане установе из Чехословачке, него искључиво на ове Чехе и Словаке који стално живе у нашој држави и који овде имају своје занимање. (Она иде за тим да окупи око себе претежни део Чехословака који живе у нашој држави, односно:да изврши у неку руку концентрацију капитала наших. Чехословака. Ческословенска банка је Основана 192] године. То је био период инфлаторнога полета. Али је она у то: доба лагано напредовала. Она је још 1926 била мала банка (са укупним обртним капиталом од само 19 милиона). Њен: полет пада у период који се у нашем банкарству назива стагнационим, а прекинут је тек у 1932 години, у вези са законодавним мерама о заштити земљорадника.
Са 19 милиона у 1926 банчин обртни капитал је био порастао на 66 милиона динара крајем 1931. Затим долази и. овде до одлива улога и до смањења обртног капитала,
на 46 милиона кдрајем 1988. Међутим, и у тој најтежој '
фази наше банкарске кризе Ческословенска банка одговара без тешкоћа свима својим обавезама, тако да се и поверење доста брзо враћа, То омогућује банци да већ у току 1934 опет приступи потпуно нормалном раду и по: новном проширењу пословног волумена. Темпо којим расту поверена средства је по прилици раван ономе из година
пре кризе, тако да је крајем :1937 банчин обртни капитал углавном опет достигао рекордно стање из 1981 године,
“Упоређење најважнијих билансних позиција за последње четири године овако изгледа:
Рачун изравнања
Актива 1934. 1985. 1030. 1987.
_ | у хиљадама динара o.
Готовина 2.363 2.384 2.156 2.968:
Нар. банка и П, штед. —— === i 1.793: · Остали новч. заводи 2.557 4.667. 4.951 2.846: Девизе и валуте . __ -_- ___06 58 252 Хартије од вредности 1.784 1.904 957 27125 Менице 21.081 21.586 23.550 13,814 ; Дужници по тек рач. 16.721 16.956 20.641 33.859 Непокретности 3.337 3.337 3.363 3.363 Разна актива 1.782 2:378 1.673 2.590 Пасива | | Главница 7.000 7.000 7.000 7.000 Резервни фонд 1.703 15703" 1750 1.766 Пензнони фонд · 200 200 291 228 Улози на књижице 95.740 27.894 30.201 33:052 Улози по тек. рач | 11037. 11325 12017. 15786 Разна пасива 5.-8.118 3.623 5.593 5:801 Пренос добити 423 363 306 10: Добит тек. год. ЊЕ 360 475 162 | 552 Збир биланса 49.575 52553 57250 64.199
Улози су прошле године порасли за 6,6 милиона, на 48,84 милиона динара. Пораст улога на књижице износи 2,85 милиона, а оних по текућим рачунима 3,77 милиона. Од 1933 године, у којој су улози били најмањи, до краја 1937, они су порасли за 15 милиона динара. „Поверилаца" Ческословенека банка нема, Значи да се не служи кратко“ рочним креднитом, који је однчно и најскупљн. На рачуну „разна пасива“ исказани су веровници за гаранције, разни пролазни веровници, ненисплаћена дивиденда и пасивне прелазне позиције. Иначе, сопствена средства, не рачунајући чисти добитак, нзносе 8,76 милнона, од чега пала 7 милиона динара на главницу. -
У току 1987 дошло је до извесних структурелних промена и у активи. Пре свега. дужници по текућим рачуни:: ма су порасли са 20,64 милиона у 1936 на 33,86 милиона динара крајем 1937. С друге стране је есконт смањен за око 10 милиона, са 28,55 милиона у 1936 на 13,81 милиона у 1937, што је једним делом последица предаје земљорадничких меница Привилегованој „аграрној банци. Губитак на предагом земљорадничком портфељу јеу целости отписан. Пласман у менице и дужнике по текућем рачуну износи укуппо 47,67 милиона динара, односно 74% од укупног банчипог обртног капитала. |
Одржавање високог ликвилитета постало је код “ ческословенске банке већ традицијом. Врло велика је "обазривост управе н приликом давања нових зајмова. Банка
одобрава само зајамчено краткорочне и добро покривенсо
кредите. Готовина у благајни, код Народне банке, Поштанске штеднонице и код осталих банака крајем 1937 износи-
ла је 7,9 милиона према округло 7 милиона у 1986 и у не-: колико претходних година. У току 1937 повећан је за 587 милиона, на 2,7 милиона, портфељ ефеката; који је ина-. че пре тога ретко када прелази износ од ! милиона ди: пара.. Непокретности су билансиране непромењено са 3,36
милиона, а састоје се првенствено из зграда у којима: смештене банчине централе, филијале и експозитуре. . Чисти добитак износи 552 хиљаде и знатно је већи: него у претходној години. Иначе исплата дивиденде је и30стала једино у 1982 години. За 1922 дивнденда је износила. 6%, за 1923 8%, од 1924 до 1930 по 12%, за 1931 годину 10%, за 1938 г. 5%, а за последње четири године по 6% годишње. па JO o