Narodno blagostanje — dodatak

2 5

АМА Dedatak

„Narodnom

LANSA

lagostaniu“ć

BROJ 4 BEOGRAD, 2. APRIL 1938, GODINA X Задгхај: Opštinska štedionica i založni zavod grada Beograda Хрватска натоличка банка л. д. Загреб Parna pivara, fabrika стада 1 Куазса МЕ. Ј. Kosovlianin a. d., Jagodina OPŠTINSKA ŠTEDIONICA } ZALOŽNI ZAVOD GRADA Tekući računi 170 835 564 9.099 BEOGRADA Beogr. opština tek. r. 16.991 16.949 17.258 15.657 lako ioš uvek nemamo ni mođernog zakona o zaštii Beogr. opšt. Ilomb. z. 6.250 9.468 4.087 3.904 Hartiie od vrednosti ЕТО 1131 1.131 1.131

štednie ni jedinstvenog zakona o samoupravnim štedionicama, koji bi vodio računa o njihovom specijalnom karakteru, ipak ie našim komunalnim i drugim samoupravnim štedionicama pošlo za rukom da se sve Više alirmišu i proširć. Već danas one imaju na rukovaniu preko dve milijarde dinara štednie. Donošenjem već toliko puta obećavanog modernog i јепstvenog zakona o samoupravnim štedionicama, stvorila bi se solidna baza za njihovu još veću i uspešniju delatnost. Odnosni zakonski predlog ie već davno izrađem, a postoje i DTimedbe svih zainteresovanih činilaca, tako da bi se sa malo dobre volje i ovo važno pitanie moglo vrlo brzo rešiti.

U zemlji imamo oko GO samoupravnih štedionica. Beogradska opštinska štedionica ie iedna od naimlađih, osnovana tek u martu 1999. Pa ipak, među našim samoupravnim štedionicama ona zauzima Vrlo vidno mesto, blagodareći obazrivom radu i jakom temeliu koji ioj ie Opština grada Beograda postavila pri samom osnivanju. Poslovna politika beogradske Opštinske štedionice može se омако гемпита : пајenergičniie i veoma uspešno propagiranie ideje štednie, kako preko obične tako i preko omladinske štednje; zatim, potpuno obazrivo vodenie kreditne politike, prvenstveno u korist ekonomsko slabijih građana; dalie, nairigoroznije staranie oko održavania potrebnog likviditeta, i naizad, uspešno vršenie blagajničke službe za Opštinu i niena preduzeća i pomaganje Opštine u vršenju njenih komunalnih zadataka putem Кгаогосић solidno fundiranih pozaimica. Što se tiče poslovania Štedionice u toku prošle godine, ono ie bilo veoma dobro. Svi poslovi kojima se ona bavi bili su u znaku povećavania. Blagodareći sredivaniu opštih ekonomskih ·prilika, priliv novih uloga ie bio znatan, a uvećana je i mogućnost za sigurnile plasiranie štedionične gotovine. Potraživanie Beogradske opštine pokazuje takođe znatan porast, što ie posledica njenog povoliniiez finansijskog stanja. Inače, likvidnost Štedionice bila ie u toku cele prošle godine na zavidnoi visini. Obrtni kapital Štedionice, koji је bio pao sa rekordnog stanja od 90 miliona: u 1931 na 78 mil. din. kraiem 1933 g., u 1995 ie opet dostigao raniju rekordnu visinu, a u toku poslednje dve godine povećan je za 39"/o.

Bilansi za četiri poslednje godine ovako izgledaju:

Aktiva 1934 1935 1936 1937 u hiliadama dinara

Blagaina 990 2.429 4.305 2.121 Kod banaka po žiru 9.974 13.470 15.834 16.748 Eskont 11.644 14.117 21.070 32.739) Lombarđ hartiia 1.567 1.944 2121 1.899 Zajmovi na dragocen. 9.180 3.027 4.781 5:512 Zaim. na г. 74102и 1.070 1.469 1.654 1.805

Vrednost gar. fonda 26.465 26.465 26.465 26.465

Stedđdionična zgrađa —— 4.938 4.560 Ostale nepokretnosti 118 18 18 1.535 Nameštai i pribor 270 189 925 276 Razni računi —— 1.420 144 209 Pasiva Garant. fond opšt. 99.448 29.448 28.848 28.448 Gar. fond sopstveni — 600 1.000 Rezervni fondovi 5.337 6.640 7.427 8.203 Penzioni fond 334 423 519 621

Ulozi na štednju

po Uulož Kknjiž. 29.436 31.032 35.778 49.158

po omlad. štednji 4.048 4,324 4.859 5:597 DO, tek. računu 2.434 1.949 2.002 2.086 Рогг. ор5!. ро га2. гас. 646 8.096 17.509 24.939 Pasivni tek. računi 6.250 5.468 4.687 4 Tantiijeme 143 144 147 150 Razni računi 746 1.507 9.497 3.43&

Ostave, kaucije itd. 76.885 54.152 30.617 40.155 Zbir bilansa 155.708 143.183 135.515 163.799 Obrtni kapital 78.828 89.031 104.898 123.644

Zadržaćemo se najpre kod uloga, jer njihovo prikuplijanje prefstavlia naivažniju ekonomsko-etičku funkciju samoupravnih štedionica. To su i najvažniji izvor tuđih sredstava kod beogradske Opštinske štedionice. Uprkos opštoi panici ulagača i bankarskoi krizi, ovde nije gOtOVO ni bilo odliva uloza, odnosno sa rekordnogr stania 04.853 mil. din: ui, 1931 oni su bili pali na 31,G mil. u 1932, posle čega opet stalno rastu i krajem prošle godine dostižu visinu od 56,8 miliona. Postoje tri vrste uloga: po uložnim Kknjžicama, po omladinskoi štednji i po tekućim računima. Onih po uložnim Kknjižicama, koji su najvažniji, krajem 1937 bilo je 49,15 mil. prema 35,77 mil. u prethodnoj i 31,03 mil. u 1935 godini. Kao što se vidi, u toku poslednie dve godine ova vrsta uloga porasla ie та preko 18 miliona odnosno za 60%. Broi ulagača iznosi 6.999 prema 6.983 u prethodnoj i 5.816 u 1935 godini. Prosečna visina uloga iznosi 7.004 dinara. To nam pokazuje da Opštinska štedionica najviše polaže na uloge ekonomski slabilih građana.

štedionica je i prošle godine razvijala neobično živu propagandu štednje medu decom i školskom omladinom. To је posao od koga ona nema gotovo nikakve zarade, ali je neobično važan i koristan sa gledišta vaspitanja za štednju. Kraiem 1937 omladinska štednja је bilansirana sa 5,59 miliona prema 4,85 mil. din. u prethodnoi godini. Broi ulagača ie iznosio 21.531 prema 19.753 ulagača u 1936. Qd svoga